ЕВО ОТКУД ТО ДОЛАЗИ – СВИ НАПАДИ НА СРБЕ!

ЕВО ОТКУД ТО ДОЛАЗИ – СВИ НАПАДИ НА СРБЕ!

12 фебруара 2017

Kralj Aleksandar Tito 4

Пише: Ратко Дмитровић

У Сарајеву, у целој Босни, нећете пронаћи ниједног Бошњака који би подржао одвајање Републике Српске од БиХ; у Хрватској ниједног Хрвата који ће вам сада, након свега – кад више ништа не може да се промени – казати како су Срби 1990. године имали право да створе Републику Српску Крајину (РСК) и разграничење са Хрватском; у Приштини ниједног Албанца који би осудио територијално цепање Србије, односно стварање друге албанске (етнички чисте) државе, зване Косово.

Али ћете зато у Београду, очас посла, пронаћи на десетине тзв. интелектуалаца, политичара, новинара, писаца… са ставом да је Република Српска геноцидна творевина; да је РСК доказ агресије на Хрватску; да Косово има право на одвајање од Србије и да службени Београд то осамостаљење треба што пре да призна.

Може ли ова појава – јединствена у Европи, можда и у свету – да се објасни? Како је могуће да учен човек (ваљда је тако) има више разумевања за друге него за сопствени народ, чак и онда када су историја, чињенице, логика… у потпуној супротности са његовим ставовима? Откуда то долази?

Најједноставнији и свакако утемељен одговор могао би да гласи: из практичне, вишедеценијске примене комунистичке, дубоко антисрпске, идеологије на простору од Дојранског до Бледског језера. Каналисање мозга. У великој мери тачно, али корен је ипак дубљи.

Када је 1918. године Србија за корист других пристала да потопи своју државност и направи заједничку државу са дојучерашњим непријатељима, с народима и онима који су планирали да народ постану, у Београду је донета одлука да се у тој склепаној заједници потискује, гура у страну, „смирује“ све што има српски предзнак, да се друге религије, мањински народи и националне заједнице не би осећали фрустрирано. Да не живе с комплексом од већинског, српског народа, у Великом рату победничког, у тадашњој Европи слављеног.

Зато смо тада, уз остало, добили ону тешко појмљиву и дугорочно гледано катастрофалну одлуку да сви официри поражене аустроугарске војске, углавном Словенци и Хрвати, могу у састав армије државе СХС и то са вишим чином од оног који су имали борећи се против Србије. Комунисти су горњу поставку узели за основ свог деловања у држави Јужних Словена, оној првој и другој, Титовој. То је створило ситуацију да данас у региону имамо решена сва национална питања, осим српског. А тамо где је оно решено, Срба више нема.

Као прилог овом разматрању свакако треба имати на уму да је већина оних страшних оптужби – које су деведесетих стизале из света, на рачун Србије и Срба – претходно смишљена и изговорена у Београду.

(Вечерње новости)

KOMENTARI



29 коментара

  1. deda mraz says:

    jos jedini bastion komunizma se odrzava u drzavama u kojima zive Srbi jer preko komunistickog sljama kontrolisu i unistavaju Srbe u Titigradu imaju mucavog sljama komunstickog Djukanovica a u Beogradu plisane cetnike koje su komunisti stvorili i medju nama nema snage da ih se resimo jer pomocu sarenih laza uspevaju da opstaju.

    • Bagro crvena says:

      Da nepalamudim,ti si rekao sve!

      • Zbunjen says:

        Palamudite i ti i on. Da nije komunista, vjerovatno vas ne bi ni bilo ili bi pričali sasvim drugi jezik. Jesu li komunisti izdali zemlju ili neki drugi? Pripisivanjem svakog zla komunistima ili krijete stvarne krivce ili im samo idete na ruku. Jesu li komunisti rasprodavali zemlju, jesu li ulazile strane vojske kako hoće? Jesu li gradili fabrike ili rasprodavali? Jesu li smanjivali ili povećavali prava? Ukažite na prave krivce, ovako samo dajete alibi svakom ljigavcu. Još će na kraju i ova vlast ispasti loša jer su žrtva zlostavljanja od strane komunista.

        • Neimenovana says:

          Stvarno si ZBUNJEN, ujedno savladao gradivo do četvrtog razred. Da nije komunist Srbija bi bila od Knina do Ohrida, Srbi bi srbiju oslobodili, Hrvati bi bili samoo oko Zagreba, Nebismo izgubili preko milion Srba, niko ne bi kopirao Staljina i pobio sve viđenije građane Srbije i važne istaknute intelektualce, Nebismoo u redovima vojsike imali za komandante presvučene ustaše, domobrane, hanđar divizije, albanske fašiste. Nebismo imali Goli Otok, a državu bi vodio neki srbin a ne Kardelj i Stane Dolanc i ostali. Ne bi kvarene bile fabrike iz Srbije i slate za Sloveniju i jadne Hrvate, Imali bisdmo Srbe katolike i Srbe muslimane, a ono što je osnovno znati Dinastija Karađorđević i Broz su prokletstvo Srbije. Divno bi bilo na njih zaboraviti, ali ne može jer su komunisti - Tito obećali na Kominterni da će Kosmet dati albancima. "Nemoj Envere, još nije vreme, Srbi mi to nebi oprostili" Gde nam je Kosmet?

          • Lune says:

            Hm,hmm...kucaj i citaj: Najveci sin naroda svog,bio nam je majka otac i bog

    • marinko says:

      to je tacno sve ce komunjare izmisliti da bi opstali baram u beogradu jer su ostalo sve prodali i izgubili komunjare se oblace u sve

      • Lune says:

        Hm,hmm..slazem se, uz napomenu da su Komunisti nesto drugo, a pomenute komunjare zlo

  2. prvoslav says:

    Upravo je tako, Srbi su bolestan i korumpiran narod. U prevodu, uvek ce se u Srbiji naci vise korumpiranih Srba da rade za neprijatelja, nego medju pripadnicima okolnih zemalja i nacija koji bi radili protiv svog naroda. Najlakse se prodajemo jer najmanje volimo sebe. To je koren naseg ZLA.

    • kuka says:

      Ne greši dušu. Većina tih "korumpiranih Srba" koji rade za neprijatelja zapravo uopšte nisu etnički Srbi, već kukavičja jaja sa srpskim imenima. To je teško shvatiti i prihvatiti, ali je istina.

      • disi says:

        Hrvatskim ustasama njih 70000 zarobljenih u Rusiji je dozvoljeno da dodju u Srbiju sa Crvenom Armijom kao oslobodioci da promene imena u original izvorno stara Srpska imena, a vi nagadjate dali su to etnicki Srbi. Ko zna koliko ih je sada, zasto se ovakvi tekstovi gledaju sa nevericom, zato sto je sve namesteno, zato sto nema mozda ni jednog medija koji nije prodat i ako je u Srbiji svaki drugi za Evropu i izdaju onda je verovatno nesto mutno u njegovom etnoloskom nasledju.

  3. VUK says:

    Zato sto je srbija i dalje multietnicka drzava dok su ostali pobili i proterali one koji nisu njihovi al opametice se i srbi valjda jednog dana

  4. ljubisav says:

    Petstotina godina smo razmisljali kako da zajebemo Turke.Danas nam se to sveti!!!

  5. zoran says:

    Zašto vičeš, ... Ljubisave...?!?

  6. punca says:

    Jugoslavija 1981 -KOMUNIZAM je bio ZLO i ti korjeni su tu u 21.veku / demokratski/demonski otrovi... /ZAŠTO NAS VATIKAN i ZAPAD i SAD UVJEK DELI ?!! 1918...1974 UDBA ....KOMUNIZAM JE BIO ZLO .. VATIKAN/CIA/ TITOV PAKLENI PLAN uništio ekonomiju Srbije, a Hrvatska i Slovenija procvetale.. Ne napadaju Srbiju zbog Miloševića već Miloševića zbog Srbije. DO danas ne razumemo gde nam je mesto a za to SMO sami krivi! MI SVI I SRBI su BOŽJI narod i SRBIJA je BOŽJA zemlja. A, Slobi SAMO BOG sudi, mi nemamo pravu za to , to je moje mišljenje. PROBUDITE se .. OTVORITE oči".. ZAŠTO NAS ZAPAD UVJEK DELI ?!! DOLE MARIONETSKA VLADA! „Tko vidi, ZLO NE MISLI- BOG JE LJUBAV- OTAC SVIH NAS i MI SVI IMAMO SLOBODNO VOLJO ..."!!

  7. Vasko prijovic says:

    Zar narod koji se kurva sa svakim može sebi da ugradi kompas

  8. Pera says:

    Bre, bre, kako vas lako svaka novinarska susa moze da ispali! Da li su Srbi izdajnici se poturcili zbog komunista i postali ,,bosnjaci ? Da li su Srbi izdajnici se pokatolicili zbog komunista i postali hrvati ? Makedonci, metohijski siptari, vojvodjanski madjari, milovci ? Kako je jednostavno okriviti jednu ideologiju da nam je kriva za sve ! Mnogo glupo i prosto. Krivi su Srbi izdajnici, bezboznici, bezkarakterni, lopovi, ubice i to vec 10 vekova unazad, a ne samo ti bezboznici, komunjare od juce!

  9. Bosanac says:

    Dragi moj Tito da mozes doci nazad ja bi volio vise nego pare!!!

    • marinko says:

      sto ce ti bosanac tito kad je bilo lazno brastvo i jedinstvo komunjare treba procerati sa balkana da ne lazu narod i ne kradu

  10. sergej says:

    Broz je se osvetio Beogradskoj eliti kada je umarširao u Beograd 45 doveo je Kraišnike sa Korduna i Like, Banije,Kozare ljude koji su izgubili sve i kome su svi pobijeni i sastavio sa Srbijanskim partizanima kojima su Četnici pobili sve ti ljudi su postavljeni na mesta koja su odlučivali o sudbini drugih a napunpani mržnjom i odvratnošću prema buržoaziji. Oni su pobili sve koga su žigovali da je kontrarevolucionar,buržuj.Srbi raščistite sa pročlošću ne budite internacionalni svi su nacionalni,da nije bili Srba u Bosni,Hrvackoj koje ste uvek izdavali od vas bi bilo više Afričkih nosoroga.

  11. USS Sputnjik says:

    Lako objašnjivo. Svi govore ISTINU.

  12. Ђорђе Ивковић says:

    Ратко Дмитовић избегава истину. 1. "Када је 1918. године Србија за корист других пристала да потопи своју државност и направи заједничку државу са дојучерашњим непријатељима, с народима и онима који су планирали да народ постану, у Београду је донета одлука да се у тој склепаној заједници потискује, гура у страну, „смирује“ све што има српски предзнак, да се друге религије, мањински народи и националне заједнице не би осећали фрустрирано. Да не живе с комплексом од већинског, српског народа, у Великом рату победничког, у тадашњој Европи слављеног." Којешта. Југославија је била "цена" ликвидације Аустроугарске. У 6 од 9 бановина Срби су били већина. На Космету и Маћедонији била је у току ликвидација анти-српских скупина. Коначно, Краљ Александар је 1928. хтео да одцепи Словеначку и Хрватску (по познатој линији) али су то спречили западни "Срби". 2. "Зато смо тада, уз остало, добили ону тешко појмљиву и дугорочно гледано катастрофалну одлуку да сви официри поражене аустроугарске војске, углавном Словенци и Хрвати, могу у састав армије државе СХС и то са вишим чином од оног који су имали борећи се против Србије." Којешта. Велика већина тих официра су били Срби. Шта је требао Краљ да уради - да елиминише Србе из своје војске? Што се већина тих "Срба" срамно понела 1941. и прешла на страну усташа ( међу осталима и 12 генерала), или пришла комунистима, што је исто, није срамота Краља већ тих српских издајника. 3. "Комунисти су горњу поставку узели за основ свог деловања у држави Јужних Словена, оној првој и другој, Титовој. То је створило ситуацију да данас у региону имамо решена сва национална питања, осим српског. А тамо где је оно решено, Срба више нема." Комунисти нису преузели "горњу поставку" већ радикално супротну (Дрезден, 1928.)- да сви имају право да се одцепе, а да су Србијанци увек и за све криви. Срба нема тамо где је оваква идиотска памет код етничких (не и политичких) "Срба" превладала - Лика, западна Босна... Усташе и балије су те полу-Србе најурили тукући их ногом по гузици. Најгоре од свега је што је Тито такве накарадне, тупе и алаве "Србе" инсталирао у Београду и Новом Саду, и сад Србија не може да дигне главу од фукаре.

  13. Milutin says:

    Đorđe Ivkoviću, vi ste običan manipulator, sebičnjak i pomalo mizantrop, s naglaskom na mržnju prema Srbima. Lompar to zove SAMOPORICANJE.Ne poznajete istoriju, ni opštu ni političku. Slabo ste obrazovani uopšte. Imate problem sa jasnim profilisanjem identiteta. Sve to izvire iz vašeg pisma. Da ne bude zabune, ja sam iz Vranja.

    • Đorđe Ivković says:

      Г. Милутине,сасвим је све из ког града је колобран.

  14. marinko says:

    DRAZA MIHAJLOVIC zrtva srpske politike iz 1918 godine srbija bila pobednik te godine i dobila je olovku crtaj srbsku etnicku granice dokle su srbski je kralj sve srbe ucrnijo i srbiju primijo svoje nepretelje u drzavu srbiju koju su srbi krvljom natopili i stvorili srbi stvorise brastvo i jedinstvo i ponizise svoju naciju i pobedu i tita uskoci i satra srbe i srbiju do temelja srbi ne vladaju sa srbijom 75 godina srbija na koljenima

  15. gaga says:

    Aleksandar je zapoceo da kopa raku Tito je udario kolac a ovi nasi politicari svego mason to su grobari!Oni zakivaju eksere na sanduk i polako nas zatrpavaju!

  16. Paštrović says:

    A mi , današnji, proslavljamo svoje nestajanje. Od fašistomrzaca i papaomrzaca postali smo fašistoljupci i papoljupci. Dokaz je i samo postojanje ove današnje ustaške zastave. Pa i šiptarske i bošnjacke, što da ne. Ratku cestitka za tako kratku, razumljivu i istinitu predstavu o narodu kojem pripadamo, ali koji nam i nije baš nešto sasvim jasan!?

  17. Душан Буковић says:

    Душан Буковић: БРОЗОВА ИНФАНТИЛНА АНТИСРБСКА ТАКТИКА И СТРАТЕГИЈА Имајући на уму да је Брозова инфантилна антикомунистичка, великохрватска тактика и стратегија на подручју Југославије, несрећне и неблагодарне државне творевине, била тесно повезане и спојена са немачким Абвером, интермариумом у Риму, фабијанцима у Лондону и бундистима-бољшевицима у Њујорку и Москви, који су режирали, пројектовали и усмеравали извесна судбоносна и трагична збивања на штету ујармљеног, несрећног, обесправљеног, полтлаченог и окупираног србског народа. У приказивању Краљевине Југославије Броз је желео да сакрије право стање ствари, са циљем да се збаци главна кривица Хабзбуршке одговорности за избијање Првог светског рата. У чланку, којег је публиковао под насловом „Национално питање у Југославији…“, дословно је рекао: „Рођена на Крфу, у Лондону и Паризу, версајска Југославија је постала најтипичнија земља националног угњетавања у Европи. Хрвати, Словенци и Црногорци били су потчињени народи, неравнопарвни држављани Југославије. Македонци, Арнаути и др. били су поробљени и подвргнути истребљењу. Муслимани, немачка и мађарска мањина служили су као монета за поткусуривање или као инструменат у борби против Хрвата и других народа Југославије…“ (Види: Јосип Броз Тито, Национално питање у Југославији у светлости народно-ослободилачке борбе, „Пролетер“, Орган Централног комитета комунистичке партије Југославије, број 16, год. XVII, децембар 1942). Стање последњег Брозовог Устава из 1974. године у многим питањима било је неодређено и спорно. Набројано је шест федералних држава и две аутономне покрајине, које су од самог почетка биле диференциране републичким и покрајинским антагонизмима, са супротним националним тежњама, економским и привредним интересима. Створио је друге народе на србски рачун, омеђио њихове републичке и покрајинске границе.Ударио је темељ Хабзбуршком великохрватском и спољњем пројекту у Југославији, која је по свему личила на минијатурну Аустро-Угарску. Трајно је разбио и осакатио србски народ. Констатоваћемо да је Др Мирослав Свирчевић у току 2009. године дао на НСПМ, најбољу оцену о Брозовом Уставу из 1974. године: „Поштовани господине Грујићу, у уставноправној теорији и политичкој науци се сматра да је Устав од 1974. предвидео неки чудновати федерално-конфедерални тип државе с потпуном превагом конфедералних елемената. Оно што је најважније, савезни органи су били потпуно развлашћени а све најважније функције су биле пренете на републичке и покрајинске органе који су имали карактер правих државних институција. При свему томе, Србија је највише била оштећена (знамо због чега). Примена његових одредби директно је проузроковала општу ерозију југословенског друштва и крваве грађанске ратове на тлу бишве Југославије. Што се тиче Ваше примедбе, она би могла да буде основана ако би се Устав језички тумачио (а то тумачење није баш поуздано). Управо је Милошевићева власт инсистирала на тој врсти тумачења и због тога је била жестоко оптуживана за великосрпски хегемонизам комунистичког типа, и што је најважније, читав српски народ је стављен на стуб срама у западној пропагандној машинерији. Милошевићева неразумна политика је у великој мери погоршала ситуацију која се бар мало могла окренути у корист Срба након крајњег циља Устава од 1974 – нестанка Југославије. Милошевић је најпре поништио Устав од 1974. (што је било оправдано) на територији СР Србије, омогућивши јој да успостави власт „од Хоргоша до Драгаша“. С друге стране, Милошевић је бранио исти тај Устав када је Туђман поништио Србе као конститутиван народ у Хрватској. Све то је допринело да Срби буду доведени у бесмислену ситуацију што је продужавало конфузију. Но, ако бисте употребили циљно тј. телеолошко тумачење (тумачење норми у целини у складу с духом ставног система) добијате слику да су републике а не народи имали право на самоопредељење до отцепљења. Није битно које су речи били употребљене него је битан дух комплетног Устава. А он је онакав како је то проценила Бадинтерова комисија. Па ипак, посао још није завршен. После признања Косова потребно је још Војводини вратити државност… Посао ће бити завршен када се Војводини врати државност, баш онако како нам је амбасадор Цобел то нагласио пре неколико месеци. И то је суштина Устава од 1974. Нису важне употребљене речи, него дух и контекст…“ (Види: Мирослав Свирчевић, Британска политика према Југославији 1941-1944 – основни извор Устава СФРЈ из 1974, Из архиве НСПМ, 12.05.2009, НСПМ – 22. новембар 2012). Кад је реч о Брозовим „југословенским“ комунистима, ваља поменути да „Комунистичка Партија Југославије није отварала никакву перспективу српском народу…“ (Види: Душан Лукач, Раднички покрет и национално питање 1918-1941, Бeoград, 1972, стр. 296-297, 323-324). Ни после незапамћених злочина и геноцида у усташкој „Независној Држави Хрватској“ над србским народом од 1941 до 1945. године инфантилни „српски“ и „југословенски“ комунисти бечко-берлински марксисти баљезгари нису одустали од спровођења антисрбског интермариумског, фабијанског, бундистичко-бољшевичког и бечко-берлинског пројекта. Међутим, шта смо могли и очекивати од Јосипа Броза Тита, самопроглашеног „маршала“, папиног хаџије, пилигринског фратра, малтешког витеза, каноника цркве св. Јеролима у Риму, аустро-угарског фелдвебера из хрватског села Клањца, који сада труне у каменој могили у извиканој „кући цвећа“ у Београду, у Србији, где му се и данас клањају србски ренегати и полтрони на срамоту јуначке Србије и мученичког српског народа. Није их брига што је свео Србе у Југославији на ниво Курда а Србију на ниво Палестине… С овим у вези, имајући у виду озбиљну расправу проф. Л. М. Костића о Комунистичком таксирању народа Југославије, у којој је објављен „илегални“ манифест под насловом „Србима у Хрватској, Славонији и Далмацији“, у којем између осталог, стоји: „Кад је Југославија, услијед познатог стицаја околности, потпала под комунистичку тоталитаристичку диктатуру, Срби су могли да очекују само ону исту судбину коју су доживјели сви народи који су дошли под комунистичку власт. Али су Срби у Републици Хрватској доживјели нешто што се није могло ни очекивати ни извести из какве поставке мерксистичко-лењинистичке доктрине, а још мање уз громогласно прокламовано начело равноправности: под новим режимом настављена је стара политика запостављања српских интереса и прогањања и самог српског имана и сваког легитимног испољавања. Подручје које настањава око 85% Срба у Републици Хрватској спада данас, по признању самих комунистичких првака, у најзапуштеније крајеве Југославије… Усташки злочини, од којих је пало око 600.000 Срба и 46.000 Јевреја, оставили су Српску православну цркву и без свештеника и са преко 200 цркава и манастира у рушевинама. Комунистички режим је чинио све да не дође до обнављања тих цркава… Нико не оспорава Хрватима право да говоре било којим језиком, да пишу којим желе писмом и да имају своју културну аутономију. Али оно што је злосутно у тој Декларацији јесте њихов захтјев да тај језик и писмо и та културна аутономија буду ОБАВЕЗНИ за све грађане Републике, па и за 700.000 Срба православних, који су прије покоља представљали 26% становништва а и данас представљају 22% и који припадају нацоналној и културној цјелини српског народа. Декларација одбија да Србима даде права која Хрвати траже од Југославије и намеће им нешто што не допушта да се Хрватима наметне од заједничке државе… Из свих ових разлога једно оправдано незадовољство постаје све очевидније и снажније међу Србима Републике Хрватске. Оно што комунисте у том највише забрињава је околност да се то незадовољство најприје очитавало међу бившим борцима Народно-ослободилачког фронта, Србима, који су се ту нашли притјерани усташким терором у наивној вјери да ће побједа тога фронта донијети слободу народу и изнад свега учинити крај вјековној муци српског народа у Хрватаској… Оно што рјешава тај проблем незадовољства у Хрватској је обезбјеђење српском народу у Републици Хрватској пуне националне и вјерске равноправности, да може да каже да је Србин и да не буде одмах жигосан као „четник“, да његује своју националну традицију и своју културу, а да не буде оптужен као „свесрпски шовиниста“, а у посљедње вријеме и као „ранковићевац“. Једном рјечју, да престане бити жртва дискриминације и геноцида… Кад су Срби републике Хрватске поступцима режима доведени дотле да морају да у југославији, за чије је оствење српски народ дао безбројне жртве, траже да им се одобре бар она права која уживају народне мањине и досадашњи непријатељи земље, онда је дошло вријеме да сваки Србин и у Хрватсакој и ван ње устане са једним одлучним: ДОСТА! Стога Срби у Републици Хрватској траже да им се приликом реформи које предстоје даде статус Српске аутономне покрајине. Како би, уосталом, режим који дано-ноћно декламује о равноправности народа могао одбити такав захтјев? Како режим који је створио аутономну покрајину Космет са 650.000 Шиптара и аутономну Војводину због 450.000 Мађара може одбити захтјев 700.000 Срба Републике Хрватске за аутономном покрајином, ако већ неће пред цијелим цвијетом да открије своје непријатељство према српском народу?… Ми би Срби сматрали ликвидацију Југославије и великом српском трагедијом… Стога ми тражимо да се у том случају, а на основу права самоопрделења народа, истог права које Хрвати траже за себе, под контролом Уједињених народа, изврши плебисцит са циљем да се српски крајеви Хрватске, Славонијре и Далмације присаједине Босни и Херцеговини, гдје ће, у заједници са осталим нашим подручјима, бити обезбијеђени њихови национални интереси и омогућен њихов пун културни развој. Јер када Република Хрватска постане суверена држава, а то би била ако се Југославија претвори у конфедерацију, у том случају Срби не могу оставити своју браћу коју не би могли заштитити без рата са Хрватима: „Ниједан народ, па ни велики“ – писао је наш високоумни Адам Прибићевић – „не би добровољно пристао да препусти туђој држави велики број својих синова, што за Хрватску вриједи све догод старчевићанска убилачка идеологија влада духовима толиког броја Хрвата“. Акциони одбор за плебисцит, који би се образовао у циљу присаједињења Босни и Херцеговини, чиниће све да Срби у Хрватској, Славонији и Далмацији помогне у томе настојању. Нас на овај корак не потиче никакво непријатељство а камо ли мржња према хрватском народу, него љута потреба да се очува сама нацонална огзистенција српског народа у Републици Хрватској. Ми данас гајимо наду да ће, кад једном народ добије своју слободу, превладати разум и добро схваћени заједнички интереси. Али у овом часу сам опстанак српског народа наш је највећи интерес и борба за њега наша најсветија обавеза. Главни Одбор Срба у Хрватској, Славонији и Далмацији Мјесеца јуна 1968 (Види: Проф. Лазо М. Костић, Комунистичко таксирање народа Југославије – Етнополитичка студија, Торонто, Онтарио, Канада, 1969, стр. 288-299). * * * У овом контексту није без интереса да поменемо, да је београдска „Политика“ од јула месеца 1972. године објавила чланак Д. Рибникара под насловом „После откривања непријатељске групе у Београду…“, који гласи… После откривања непријатељске групе у Београду Запљењено више стотина летака – Слободан Суботић и Радисав Мићић у притвору, поднесена кривична пријава против још пет лица Објавили смо већ информацију да је у Бограду откривена непријатељска група екстремних националиста. Додали смо да је, по подацима из обично добро обавештених извора, ова група штампала и растурала летке непријатељске садржине. Коначно, написали смо и да су притворена два лица: адвокат Слободан Суботић и Радисав Мићић, за кога смо јуче сазнали да је инжењер електротехнике. У Мићићевом стану је, нејвероватније организовано умножавање летака. Иако су органи државне безбедонсти запленили више стотина различитих летака нађених у канцеларији адвоката Суботића и стану инжењера Мићића, успели смо да – не ометајући истрагу, – доспемо до ових материјала. Леци су различити по тематици, неки су дугачки по десет густо куцаних страна, а неки не прелазе двадесетак редова. Сви. без изузетка, упућени су српском народу. Прво смо прочитали „писмо Србима комунистима и њиховим сарадницима“! Сваки иоле писмен човек би се згрозио над рогобатним реченицама овог памфлета у коме се комунисти Срби упозоравају да се „врате своме народу, обесправљеном и изложеном терору у Хрватској, на Косову, па и у Црној Гори“. Хаотични и противречни предлози Девет куцаних страна дугачко је писмо упућено Србима у Хрватској, Славонији и Далмацији. Ово „писмо“ потписао је неки такозвани „главни одбор Срба у Хрватској, Славонији и Далмацији“. Теза је и овде јасна: од ХVI века па до данас врше се “однарођење и превјеравање српског народа у овим крајема“. Зато се као хитно предлаже да се српски крајеви Хрватске, Славоније и Далмације – под контролом Уједињених нација (!) – присаједине Босни и Херцеговини! Ово се „мудро“ решење објашњава као једино могућно, јер „кад се Југославија распадне, а Хрватска постане суверена држава, Срби ће морати у рату с Хрватима да бране своју браћу“. Да би се, дакле, избегао рат, нађено је овакво „решење“, а формиран је и акциони одбор за плебисцит. Али, у једном другом летку, који је, такође, упућен Србима у свим крајевима, тражи се формирање аутономне покрајине Срба у Хрватској, а, како се каже, основан је и одбор који ће „радити са одлучношћу и упорношћу на овом“. Да хаос буде већи у „писму српског народа Баније, Лике, Кордуна и Далмације“ тражи се „аутономна самоуправност оснивањем приморско-крајишке области“!? У такозваном „борбеном позиву на акцију“, који су „потписали“ радници и трудбеници Југославије каже се да је земља доведена на руб пропасти, па се пита: „Докле тако? Државни се новац немилице троши на једну рекламу, бресциљна путовања, бресциљне прославе…“ Прочитали смо и један апел „грађана Београда“ да се „скине име Стјепана Радића са улице на Дедињу по хитном поступку“, а посебно је плачеван текст у коме се позивају „Срби где год вас има“, да се уједине, јер су остављени сами себи. Предлаже се, тим поводом, као прво да се Срби „старају о својој деци, да се множе, да се добро одгајају…“ Атак на братство и јединство У летку „шта је то српски национализам“ истиче се да су Срби разбијени у пет република и две покрајине и расути по целом свету. а у амбициозно сроченом памфлету „српска стварност“ тврди се да су Срби разбијени у шест република (!) и две покрајине. Иначе, овде се дословце истиче на „Србима постаје јасно да се вештачким проповедањем братства и јединства народа и народности од њих захтева да се одрекну не само свог политичког јединства, већ и свог језика, писма, своје мисли, своје славе, прошлости и културе“. Аутор види спас у светском рату који би „усталасао српски народ“! Иначе, од Српске православне цркве, каже се, ништа се не очекује јер је „слаба и застрашена“. Најперфидније је, нема сумње, срочен летак „промена Устава“. У њему се каже да је у дебати о најновијим уставним амандманима одржан и симпозијум стручњака за уставно право у Новом Саду и састанак на Правном факултету у Београду. Из ових излагања изабрани су – као типични – добро познати ставови професора др Михајла Ђурића, који су, по објављивању у „Аналима Правног факултета“, у јавности јасно оцењени као шовинистички. У истом летку има и неколико цитата из излагања Косте Чавошког и др Стевана Врачара, пажљиво одабраних да би одговорили сврси овог летка – да у Југославији влада један хаотичан неуставан поредак, у коме су Срби обесправљени(!). Ко сачињава групу Могло бе се још много тога рећи о овим на гештетнерима умноженим памфлетима, али убеђени смо да је и ово довољно. Циљ људи који су измишљали ова наводна писма, сасвим је јасан. Оплакујући судбину српског народа с мржњом у души ошинули су по братсву и јединству, по социјализму, по Југославији. Ко су ти људи? О Радисаву Мићићу се не зна много. Инжењер је електротехнике, али није запослен. Међутим, како смо сазнали, увек је био пун пара. Рођен је 1931. године. Слободан Суботић је познати београдски адвокат, један од најтраженијих. Школовао се пре рата у иностранству као стипендиста двора. Био је шеф кабинета неколицине предратних министара, а на сличној дужности био је и у Недићевој влади. Као активни сарадник четника руководио је организацијом „Спасимо српство сопственим снагама“. Од 1943. године до краја рата био је у логору Матхаузен. Познато је да је после ослобођења био затваран због делатности за време рата. Ваља рећи да се Суботић сада налази на дужности председника Адвокатске коморе Србије и Црне Горе. То посебно забрињава, јер се по догађајима бележеним последњих дана у новинама, стиче утисак да канцеларије појединих – из различитих разлога познатих – адвоката, подстају центри активности штетне по ово друштво. За једну угледну и значајну професију, као што је адвокатска, то мора бити озбиљан сигнал. Но, вратимо се лецима. Како сазнајемо, порд Суботића и Мићића, који су у притвору, поднета је кривична пријава против још пет лица. Ко су они – засад не знамо, али, по свему судечи, неки од њих су и раније били под ударом закона, јер је било забрањивано штампање њихових рукописа и и књига. Остаје да одговоримо на још два питања: где су леци штампани и како су растурани? Као што смо већ навели постоји сумња да је Мићић организовао умножавање летака. Они су умножавани на више места у Београду, а поуздано је утврђено да су неки угледали светлост дана у просторијама једне општинске друштвено-политичке организације. Леци су досад нађени у кланцеларији Суботића и стзану Мићића. Растурани су, како смо поуздано сазнали, по Босни и Херцеговини и на Косову. Према неким још непотврђеним обавештењима упућивани су и у Хрватску. У Београду, како сазнајемо, протурани су илегално и по појединим продавницама штампе. Неки примерци нађени су и у просторијама „Научног дела“ у Вука Караџића пет. Д. Рибникар (Види: Д. Рибникар, После откривања непријатељске групе у Београду…, „Политика“, Београд, 12. јул 1972). * * * Не улазећи у никакве друге коментаре, цитирали бисмо још један чланак који је објављен у загребачком „Вјеснику у сриједу“ под насловом „Адвокату Суботићу 14 мјесеци затвора“, који гласи… Адвокату Суботићу 14 мјесеци затвора Кривично вијеће београдског Окружног суда изрекло је прије неколико дана пресуду адвокату Слободану Суботићу од 14 мјесециу затвора због кривичног дјела непријатељске пропаганде извршеног помагањем. Слободан Суботић, бивши предсједник Адвокатске коморе Србије, како је тијеком претреса доказано, помагао је осталим оптуженима, Јовану Зубовићу и Радисаву Мичићу у вршењу непријатељскњ пропаганде. У Суботићевој канцеларији пронађен је летак „Српско име и српски језик“ непријатељског садржаја, који је, како је утвршђено, писан на Суботићевом писаћем строју. Суботић је такођер новчано помагао Зубовићу у штампању књига националистичког садржаја „Србија у прошлости“ и „Крајина и Крајишници“. Другооптужени проф. Јован Зубовић осуђен је на двије године затвора увјетно, а трећеоптужени Радисав Мичић на годину дана строгог затвора (Види: „Вјесник у сриједу“, Загреб, 12. VII 1972).

  18. Zoran Stefanovic says:

    Živi i pusti druge da žive. Ako ljudi hoće da žive na drugaćiji način od nas, ne smemo im braniti. Rat koji smo vodili a koji je imao zacilj da spreči razvod država, nikome nije doneo dobro. Ne bi bilo loše da bar nešto naučimo iz tog negativnog iskustva.

  19. Karanović says:

    Nije problem u komunistima. Oni su samo najbolje "odradili" zadatak, jer su imali puuuno, puno vremena-preko pola veka.Svi koji " udju u program" odrade svoj deo zadatka, bez obzira na političko opredeljenje, dal su ili nisu Srbi.A. Karadjordjević-mason je kao srbski kralj, minirao najstarijiSrbski dvorac Žrnov na Avali1934. i čak i danas o tome se ne priča niti piše. no coment.V. Stefanović. Karadžić i Djura Daničić, Srbi -masoni su uz Austrougarsku napojnicu, priredili srbsku gramatiku i pismo za ustoličenje tzv. hrvacke nacije, jezika i naroda, hoćete još.O svemu nažalost saznajete post festum, iz tudjinske štampe (jer svoju i nemamo=)- prvenstveno radi tiraža

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u