Ево шта ће се десити ако Америка нападне Русију!

Evo šta će se desiti ako Amerika napadne Rusiju!

25 jula 2015

1431699691-4089Činjenica je da bi Rusija mogla u potpunosti da uništi SAD za samo 30 minuta, a i obratno, zahvaljujući nuklearnom oružju.

Međutim, pretpostavimo na trenutak da ni Rusija ni SAD ne poseduju nuklearno oružje. Kakva bi tada bila ravnoteža moći Rusije i SAD?

Ova ravnoteža se uglavnom procenjuje prema broju vojnika, tenkova, oklopnih vozila, ratnih aviona, artiljerije, bombardera, projektila, podmornica, ratnih brodova itd.

Međutim, u realnosti te brojke ne znače ništa. Recimo da dođe do rata između Rusije i Kine. Kini ništa ne bi značilo to što ima 1.000 tenkova u provinciji Junan, kad je ona predaleko. Ukoliko istu ovu logiku primenimo na Rusiju i SAD, odmah se nameću sledeća pitanja:

Koji deo američke vojske širom sveta bi odmah bio dostupan američkim komandantima u slučaju sukoba sa Rusijom?
Na kakvo pojačanje može ova sila da računa i koliko bi brzo ono moglo da stigne?

Uzmite u obzir i činjenicu da se tenkovi, bombarderi, vojnici i artiljerija ne bore zasebno već zajedno, što se logički naziva borba „kombinovanim oružjem“. Dakle, kada bi SAD uspele da dovedu X vojnika na lokaciju A, oni bi bili samo laka meta ukoliko ne bi imali podršku kombinovanog oružja.

Pročitajte još:

Evo kakav je odnos snaga nuklearnog naoružanja SAD i Rusije!

SVE BLIŽI RATU: Amerika postavlja nuklearne projektile usmerene na ruske gradove!

ZASTRAŠUJUĆA SILA: Rusko nuklearno naoružanje dominira!

Nije problem dovesti X aviona na lokaciju A, ali ukoliko nema osoblja koje rukuje projektilima i koje održava avione, oni su potpuno beskorisni. Oklopne snage inače troše ogromne količine petroleja, nafte i maziva. Prema jednoj proceni, oklopna divizija SAD je 1991. godine mogla da se održi 5 dana, a nakon toga su joj bile potrebne nove zalihe.

Na kraju, bilo koje premeštanje vojske sa tačke A u tačku B bi označilo da ona više ne bi mogla da vrši svoju funkciju na tački A. Pretpostavimo da je tačka A Bliski istok ili Daleki istok Azije i shvatićete da bi to u stvari bila prilično teška odluka za američke komandante.

Dobar primer toga kako SAD deluju može se videti u operaciji Pustinjski štit. Tokom ove ogromne operacije, SAD su šest meseci uz ogromne logističke napore skupljale snage kako bi napale Irak.

Saudijska Arabija se decenijama pripremala da primi ove snage (u skladu sa Karter doktrinom), a Sadam Husein nije pružao maltene nikakav otpor. Sada postavite sebi sledeća pitanja:

U slučaju rata protiv Rusije, koja bi država kraj Rusije posedovala sličnu infrastrukturu kao Saudijska Arabija (unapred postavljena oprema, ogromne baze, piste, luke itd.)? Odgovor je: nijedna.

Koliko je verovatno da bi Rusi dali SAD šest meseci da se pripreme za rat bez ikakvog delovanja? Odgovor je: apsolutno neverovatno.

Neko će reći da ne moraju svi ratovi da teku prema „teškom“ scenariju Pustinjske oluje. Šta ako se SAD spremaju za samo „laganu“ vojnu intervenciju, koristeći samo snage brzog odgovora?

Rusi se ne boje NATO-a. Njihova reakcija na najskorije poteze NATO-a (nove baze i osoblje u centralnoj Evropi, veći troškovi itd.) podrazumeva njihovo označavanje kao provokativnima, ali ruski zvaničnici ipak smatraju da Rusija može da se izbori sa ovom vojnom pretnjom.

Jedan ruski zamenik je rekao: „Pet grupa brzog odgovora možemo uništiti jednim projektilom“.

Takođe, Rusija je preventivno povećala broj mobilnih snaga sa 36.000 na 72.000, prevazilazeći broj snaga brzog odgovora NATO-a, kojih ima oko 10.000.

Drugim rečima, „lagano“ ratovanje nije način na koji SAD ili NATO mogu da pobede Rusiju. Ipak, ukoliko bi „lagano“ ratovanje trajalo duže neko što je planirano i ako bi preraslo u „teško“ ratovanje, čije bi snage pobedile?

U svakom slučaju, postoji još jedan model koji je dostupan američkim komandantima, a zove se „šokiraj i zapanji“. Ovaj model podrazumeva napade sa velikim brojem krstarećih projektila uz bombardovanje. Ovde je važno napomenuti da bombardovanje Rusije nije isto što i bombardovanje Iraka i da je ruska protivvazdušna odbrana najjača na svetu.

Takođe treba napomenuti i to da SAD gotovo nisu ni oštetile srpske oružane snage na Kosovu prilikom bombardovanja.

Međutim, čak i ako pretpostavimo da bi SAD mogle da izvedu napad iz vazduha, da li verujete da bi to znatno uticalo na rusku vojsku i volju ruskog naroda? Narod Lenjingrada je preživeo čak 900 dana pod najgorom opsadom i bombardovanjem i nije mu palo na pamet da se preda.

Realno je to da odbrambena pozicija Rusiji daje prednost nad SAD, čak i kada se uzme u obzir samo konvencionalno oružje. Čak i ako bi se konflikt odigrao u Ukrajini ili baltičkim državama, geografska pozicija bi obezbedila Rusiji veliku prednost nad snagama SAD i NATO-a. Američki komandanti su prilično svesni toga.

Takođe, napad Rusije na SAD ili NATO nije verovatan iz istih razloga. Rusija nema toliku moć daleko od svoje granice. Ukoliko obratite pažnju na organizaciju ruske vojske, odmah ćete uočiti da je to snaga dizajnirana da porazi neprijatelja primarno na ruskoj granici ili najviše 1.000 kilometara od nje.

Ruski bombarderi, ratni brodovi i podmornice mogu da dopru mnogo dalje, ali to su tipične misije zastrašivanja.

Jedina svrha vojske SAD je da napada male države koje ne mogu da se brane kako bi ih opljačkala ili im dokazala da ne mogu da se suprotstavljaju svetskom hegemonu.

Vojska SAD nikada nije bila dizajnirana da se bori protiv sofisticiranog neprijatelja. Samo američke strateške nuklearne snage imaju zadatak da brane SAD od neke druge nuklearne sile (Rusije ili Kine).

S druge strane, ruska vojska je dizajnirana da bude čisto odbrambena i ne predstavlja pretnju ni po jednu naciju u Evropi, a kamoli po SAD.

Dakle, iako mediji nastavljaju da odmeravaju snage tako što broje vojne jedinice, to je čista propaganda usmerena na zastrašivanje javnosti. Realnost je ta da ni SAD ni Rusija ne mogu uspešno da napadnu jedna drugu, čak ni samo upotrebom konvencionalnih snaga.

Jedina prava opasnost je iznenadna eskalacija koja bi mogla da dovede do sukoba na koji ni jedna ni druga strana nisu spremne. Izraelski napad na Liban 2006. godine i gruzijski napad na ruske mirotvorce 2008. godine su klasični primeri ekstremno nepromišljenih odluka od strane političara.

Sigurno je da Putin nikada neće napraviti takvu nepromišljenu odluku, ali ne može se sa sigurnošću reći isto i za buduće američke predsedničke kandidate.

(The Saker)

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Istina says:

    Zasto se uvijek govori o napadu Amerike na Rusiju, a nikad o napadu Rusije na Ameriku? Zar tu nije nesto morbidno? Ispada da je normalno da se prica kako Amerika napada Rusiju a ova da se brani. Kad cemo poceti da citamo Ako rusija napadne Ameriku sta ce onda Amerika da radi? Dosta je vise izopacenosti i izoblicenosti.

  2. Apis says:

    Amerika verovatno nikada nece napasti Rusiju. Kauboji poput hijena napadaju i zverski rastrgaju manju zrtvu koja ne moze da uzvrati udarac. Pa oni zajedno sa svom evropskom silom nisu smeli da vojnicki uđu u Srbiju. Angazovali su hiljade najmodernijih aviona na desetak srpskih koji su jedva mogli da polete. Kako mislis da takve kukavice krenu tamo gde ih cekaju Suhoji, Tupoljevi, Antonovi, Migovi a na zemlji S-300, 400, 500, Armate i uopste beskrajan arsenal najmodernijeg oruzja. Tacno je da Rusija nema volje da se izcrpljuje u resavanju beskrajnih sukoba po svetu ali tamo gde pokazu prstom SAD sa svojim satelitima sigurno nece prići.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *