ЕВО ШТА ЈЕ СРБИЈИ ПОТРЕБНО док се на БАЛКАНУ СУКОБЉАВАЈУ ВЕЛИКЕ СИЛЕ
7 новембра 2021
Пише: Божидар ФОРЦА
ПАМЕТНА моћ је основни начин и пут решавања српског питања у условима сукоба великих сила на Балкану.
Живимо у државноцентричном међународном поретку, где је суштина поретка сукоб. У том сукобу се ништа није променио откако га је Хантингтон приказао још деведесетих година: Запад је са свима у сукобу, а последњи ће бити између Запада и ислама.
Како су међународни односи спојени судови, сукоб морамо везати са нижим и вишим „степеницама“.
Из западне сфере долазе ставови познавалаца прилика на Балкану а те ставове преузимају и њихови државни званичници, који кажу да су на западном Балкану само три проблема: Македонија-Косово, Београд-Приштина, БиХ и Република Српска. По њима, генератори проблема су Срби у два од три случаја, а тај трећи је решен – како је рекла представница Енглеске у УН.
При овоме треба да разумемо шта је Запад. Да ли је то Аустроугарска, Немачка, Француска, Итаија из оног времена, кад су почели проблеми нове историје српског народа? Или је то НАТО 1949-те или је то НАТО и ЕУ из 1999-те односно 1992-ге, или садашњи ЕУ и НАТО, или Г7, атлантисти – како каже Дугин?
Логично, ја ћу се у свом раду фокусирати на Америку, Велику Британију, Немачку и Француску! Јер, ја не могу да ставим одредницу да је Македонија Запад, иако је НАТО, да је Бугарска Запад или да је Турска Запад.
У српском језику постоји стилска фигура „словенска антитеза“. По том систему – питање, негативно питање, одговор – и ја хоћу да изложим шта је то западна антитеза.
Моја централна питања иду од кључног играча: шта је Америка данас, које су њене везе и шта је НАТО данас?
Видели смо повлачење Америке из Авганистана. У том повлачењу њу уопште није било брига како су се повукли Немци, Французи – њихови савезници у НАТО.
Какав је однос унутар НАТО? Турска се зближава са Русијом.
Шта је са Бугарском? Из искуства знам да на један начин изгледају састанци НАТО кад присуствују Бугари, а на други – када не присуствују.
„Све што ми кажемо данас, то Бугари сутра кажу Русима“. То је било објашњење за ту разлику.
Даље, однос Америке, Русије и Кине је сада познат: линија ватре са Русијом (балтичке земље, Белорусија, Украјина, Грузија, Нагорно-Карабах, Молдавија и нарочито Балкан).
У ЕУ су питали – колико имате интереса на Западном Балкану. Одговор је био – 6. Али, да се Вучић не би љутио (због Косова), рекли су 5.
Кад су питали Русе, рекли су – само 2. Питали су: која? Одговор је био: Србију и РС, остало је НАТО!
Па, какав ће бити даљи однос када су Руси означени као генератор небезбедности, а Кинези економски ривали?
Кренимо и на другу страну, где ситуација после Брегзита није иста и где је питање како ће изгледати односи после избора у Немачкој. И, какав ће бити однос у самој Европи када имате неколико центара и кругова моћи?
Ова питања наводим јер нас упућују на закључак да Запад није онај који је бомбардовао Србију 1999-те, а пре тога Републику Српску.
Светски поредак је већ мултиполаран!
Када је Меркелова била у опроштајној посети код Путина, а поводом анегдоте да он прави нову транссибирску пругу – питала га је да ли ће пруга имати један колосек. Он је рекао – Ви европљани крените према Владивостоку, а ја ћу према Европи. Ако се суаримо – биће један колосек, а ако се мимоиђемо – значиће два! Симпатична анегдота.
После ове дигресије, вратимо се на балканска питања и начин њиховог решавања.
Сва су решавана ратом. И бугарско и турско и јужнословенско, па и српско.
Сад су отворили и друга питања: бошњачко, црногорско, албанско, хрватско.
Стиче се утисак да су западни моћници кренули да их решавају абецедно, од Албанаца.
Увек се питају велики. Мали су увек у позицији да им велики кроје капу. Један аналитичар је рекао да ко год је решавао балканско питање, после су други решавали о њему.
А ја покушавам да нађем одговор на питање – да ли могу мали бар нешто да се питају?
Србија је недовршена држава са нерешеним питањем Косова и Метохије. Република Српска се гура у унитаризацију Босне, по моделу да се што пре угура у НАТО и тиме ослаби позиција Србије поводом Косова.
Даље, погледајмо каква је позиција Срба у Словенији. Нису ни национална мањина! О Хрватској, Македонији и Црној Гори не треба ни да га говоримо.
Са Запада није дошао ни један процес који би имао назнаку да се креће у остварење српских интереса. Од разбијања Југославије, Клинтоновог стварања муслиманско-хрватске Федерације у борби против Републике Српске, главни организатори Дејтонског споразума и његовог штићења ИФОР-ом, до стварања Савета за имплементацију мира, високих представника којима је заменик увек Американац, па све до притисака да БиХ настави пут у НАТО (а тиме и условљавања за кандидатуру у ЕУ). Дакле, у БиХ је једна сусретна стратегија ЕУ и НАТО, стратегија „штапа и шаргарепе“.
То није само у БиХ, него и са другим народима на Балкану.
Македонија и Албанија треба да отпочну приступне преговоре, али не може јер не да Макрон.
Косово и Метохија има ССП и треба им визна либерализација, али је не могу добити јер се као услов поставља однос Београд-Приштина.
Исто тако, Београд добија „не може“, док „не нормализује однос“ са Приштином.
БиХ мора да испуни услове да би стекла кандидатуру.
То показује да НАТО диктира, а ЕУ нам говори: доћи ћете у област владавине права, процвата економије…
Једном приликом сам изрекао идеју да ЕУ треба да нас прими све одједном, па ће Срби ићи Србима, Хрвати Хрватима, мада не знам коме би ишли Бошњаци… али, тако би се релаксирало све.
Сад хоћу да кажем нешто о идеји паметне моћи и шта значи за Србе.
За Србе она, као прво, значи да се стриктно придржавају постигнутих споразума и договора, јер тако показују одговорност, а и ти споразуми иду нам на руку. Ту мислим на Резолусију 1244, Бриселски споразум и Дејтонски споразум.
Моћ је један од атрибута државе, а моћи нема без слободе маневра. Зато је друга полуга паметне моћи – стратешко партнерство (спољни маневри кретања, да не бисмо били сабијени уза зид као 1999-те).
Трећа и једна од кључних ствари, Срби морају имати националну стратегију. Она не мора бити документ којим ће се махати и бити заведена под неким бројем и именом. Хомогенизација је најбитнија у овоме тренутку.
Део паметне моћи мора бити и јачање економије – и регионалног и унутрашњег дела. Отворени Балкан је један од тих видова.
У политици су само два принципа: консензус и компромис. Унутра -консензус. Споља – компромис.
У том слислу, имам у виду да би требало минимизирати унутрашње политичке интересе разних опција које морају дати примат заједничким интересима.
KOMENTARI
2 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
milorad5 says:
srbija je već jednom ranije rešila balkansko pitanje,rešila ga je kao "mali" igrač VELIKIM topovima i VELIKIM junaštvom.TAKO se sa njima igra ta igra,kad pričaš pričaj,kad počneš da pucaš, pucaj,nemoj slučajno da promašiš i onda je mir i red u kafani, bar neko vreme.Mi treba da imamo snažnu i ozbiljnu armiju ne toliko veliku ali opasnu i brzu ,pre svega za domaće neprijatelje koji nas okružuju, jer oni su i glavna vojska koja će nas napadati,neće englez ovde doći jer zna da se neće vratiti kući skoro sigurno.Ova okolna djubrad treba da budu na kratkom lancu kada je srbija u pitnju i knozi gospodara koji god da su im gospodari treenutno.Jedino tako i oni i gazde neće nešto da se zaludjuju lovom na nas srbe.IZRAEL je dobar primer kako se to radi,pričali su i pričali i kada je došlo do pucnjave,e pa arapska koalicija ni DAN DANAS ne sme da pokuša napad na njih.To je način, uz dobre i jake saveznike koje mi IMAMO, sa jakom armijom i mi nemamo brige.Okolna tevabija je već pokazala sopstvenu vrednost i kvalitet,opadaju im države i raspadaju se po svim šavovima jer oni su nesposobni da imaju ozbiljnu državu,čitave generacije su tamo učene da je svaka država neprijatelj i iz potaje se borili protiv svakog civilizacijskog dostignuća,drumski razbojnici ostaju drumski razbojnici, i najgore što smo mi srbi iz obe jugoslavije dobili i poneli je upravo druženje i mešanje sa tim šljamom koji ne može čak ni narodom da se nazove, jer nemaju ni državotvornu ni kulturnu misiju ili potencijal,to je sve amorfna pljačkaška masa sa oružjem i kao takvi i treba da se tretiraju,zato armija.Evo sad se okupljaju u vašingtonu da traže pomoć za još jedan pljačkaški poduhvat,odgovotr na to mora da bude opasno žestok,utucati ih pre ne go što uopššte nešto dobiju tamo ,mada sada kako stojhe stvari niošta dobiti ni neće,ali vaspitna zauška je poželjna ,CELOJ udruženoj ekipi i tako u krug,oni sanjaju i zamišljaju a mi ,šamarčinu da odšrafi hglavu i ponovo i ponovo i uskoro će da mašataju o nečem drugom a ne o srbiji,konclogorima i srpskim glavama na kocu,TAKO se to radi tasko su naši stari uradili , i jediona grešak im je bila glupa kračljevska kuđa koja je LOPOVE i UBICE primila u naš dom, kad su došli da kukaju potpuno razbijeni i poraženi.
Gagi says:
Ko zna sta je Srbiji potrebno, Srbima vise nista nije potrebno. Sta to Srbin sutra da brani, tudje fabrike, autoputeve, tudja izvorista vode i banje. Mozda ce da brani raskopanu Moravu i tudja planinska skijalista, sve ove hotele komunistickih kapitalista. Hoce li Srbi da brane svoju industriju i megamarkete, nema Srbin vise sta da brani jer vise nista nije njegovo. Mi smo momentalno nezeljeni gosti u "svojoj" drzavi, tako se i ophode prema nama. Nece vise Srbin da brani ni svoju njivu, nema od nje vise nikakve koristi jer sve sto mu rodi to i baci, nece "njegova" drzava da otkupljuje nista od njega, mora da pomogne uvoznickom lobiju da bi zaradili jos koji milion. Ovaj Srpski narod kao da je oslepeo i poludeo, nije nikako u stanju da sagleda realnost. Kome mi to placamo takse i reket za sopstvenu imovinu i zivot u "svojoj" drzavi, ko je to postao nas gazda da nas globi i reketira na svakom zivotnom koraku. Da nisu to mozda ovi novi okupatori koje narod ne vidi i ne prepoznaje, koji su se vesto sakrili i navukli razne maske dobrote i humanosti. Jos samo fali da se narod nagovori na neku novu pogibelj i stvar je zavrsena. Internacionalna katolicka infrastruktura je po zemlji razmestena i pokupovali su sta im je bilo potrebno, jos je potrebno da Srbi izginu ili ostanu u minornom broju zbog tudjih interesa i kapitala i plan od 45-e o pokatolicenju ovog prostora je uspeo u potpunosti. Gnusna je laz da je komunizam samo privremena i prelazna faza ka socijalizmu, to je prelazna faza ka katolicizmu.