EVO ŠTA SE KRIJE IZA NOVOG RADARA U ALBANIJI
26 novembra 2020
Postavljanje radara za vazdušno osmatranje visokog dometa u Albaniju obezbedilo je toj zemlji, ali i NATO-u, kompletnu sliku neba u opsegu od skoro 500 kilometara. U pitanju je ili novi korak Severnoatlantske alijanse ka pripajanju zemalja Zapadnog Balkana svojim strukturama ili puka modernizacija tehničkih kapaciteta.
Albanija je aktivirala novi mobilni 3D radar za vazdušno osmatranje visokog dometa na planini Mida, u severnom okrugu Skadar, početkom novembra. Time je dobila kompletan pregled vazdušnog prostora u radijusu od čak 470 kilometara, što joj omogućava da „baci pogled“ daleko izvan svojih granica, pa i u Srbiju.
S obzirom na to da je Albanija deo NATO-a, ona je obavezna da radarsku sliku dobijenu ovim sredstvom integriše u NATO sistem nadziranja, ranog uzbunjivanja i reagovanja. Radar je postavljen u saradnji sa američkom kompanijom „Lokid Martin“.
Radar u Albaniji — slika neba za NATO
Vojni ekspert Mitar Kovač smatra da NATO nije zastao sa svojom strategijom da čitav Zapadni Balkan uvuče u svoju strukturu, te da radar ne bi ni bio postavljen da su u pitanju samo nacionalni interesi Albanije i podseća da Severnoatlantska alijansa sve vreme zabranjuje Srbiji da koristi radarsku stanicu na Kopaoniku, čak i za civilno vazduhoplovstvo.
„Taj radar nije u funkciji, jer je taj radarski položaj omogućavao kontrolu jugoistoka naše zemlje i južnih granica prema Albaniji i Crnoj Gori. To je taj dvojni kriterijum. To nije samo potreba albanske vojske i države, nego i NATO-a. Pod povoljnim uslovima su dobili moderan radar koji će osmatrati širi prostor i naše teritorije, a delimično i teritorije susednih država, pre svega Crne Gore i Makedonije“, ističe Kovač za Sputnjik.
S druge strane, urednik portala „Tango siks“ Petar Vojinović kaže da postavljanje radara ne treba nužno da se posmatra u negativnom kontekstu za Srbiju, jer je to standardna modernizacija osnovnih tehničkih kapaciteta za nadzor vazdušnog prostora.
„Dometi tih radara su takvi, a ima ih i većih i to nije ništa neobično. Isto tako i mi možemo da vidimo celu Albaniju. Zbog fizičkih karakteristika balkanskih država, vazdušni prostori su međusobno vidljivi“, predočava Vojinović.
Osmatranje bez prepreka
Kovač potvrđuje da se zemlje regiona međusobno radarski pokrivaju i ukazuje na to da opseg osmatranja zavisi od geostrateških i operativnih potreba izviđanja susednog prostora.
„Sa stanovišta međunarodnog prava i propisa, ne postoji zabrana niti ograničenje dejstvovanja radara na državnu teritoriju, jer mora da se vidi nešto i van granice kako bi moglo da se reaguje na sopstvenoj teritoriji“, napominje Kovač.
Na pitanje da li bi Srbija mogla da ometa radarsko osmatranje svoje teritorije, Vojinović odgovara da za to ne postoje tehnološke mogućnosti.
Vrednost projekta postavljanja radara u Albaniji iznosi 22 miliona 266 hiljada dolara, od čega je 19 miliona 139 hiljada obezbeđeno iz albanskog budžeta, dok je ostatak obezbeđen kroz projekat američke Vlade FMS (Foreign Military Sale).
(Sputnjik)
KOMENTARI
7 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
Slobodanka says:
Talasokratija i Telurokratija, sukob kopna i mora, osnovna paradigma (obrazac) geopolitike. SAD i mnoge države NATO su po svojoj suštini talasokratije, one osvajaju i šire se sa mora. Albanija sa izlazom na dva mora na Jadransko i Jonsko, ujedno to znači i na Sredozemno more, eto tako je Albanija dobila veći značaj od Srbije. S jedne strane su zemlje talasokratije koje se večito sučeljavaju tojest sukobljavaju sa zemljama telurokratije (hertland), a izmedju njih je rimland, mekani sloj, geopolitička granica. Toj geopolitičkoj granici i mi pripadamo, s tim da kod nas ima i crta (osobina) talasokratije i telurokratskih stremljenja. Imaju Kako možemo da popravimo svoj geopolitički položaj? Da li treba da se sa nadirućom talasokratijom boksujemo po drugi put na Kosovu? Ne, nego koristeći naše talasokratske sposobnosti minimum je da treba da se izborimo za preuzimanje luke Bar, isto tako da popravimo sveukupne odnose sa susednom Crnom Gorom što je veći i složeniji zadatak. Nije slučajno što nam Grenel predlaže albansku luku Drač, a ni ne pominjući luku Bar odvraća nas od te mogućnosti, iako obadve zemlje uveliko grade autoput Beograd - crnogorska granica Bar i već postoji izgradjena železnička pruga Beograd-Bar. Ako nas preokrenu put Drača u tom slučaju talasokrate će nas sigurno imati pod kontrolom. Ako ipak nastavimo prvenstveno ka Baru, manje će nas imati pod kontrolom, bez obzira što je Crna Gora u NATO-u isto kao i Albanija. Albanija je pouzdanija od Crne Gore po svom opredeljenju za NATO, a drugo i još važnije luka Bar se nudi, odnosno biće ponudjena da bude preuzeta uz zakup. Upravljanje lukom Drač nam ne nude uz zakup, dok luku Bar bi mogli da dobijemo uz zakup. Ovo drugo je za nas značajno bolja pozicija. Na prvi pogled ovo su sitni detalji, ali su ipak značajni. Ko nam garantuje sigurnost za našu robu na putu do luke i u samoj luci, ko nam obezbedjuje pravilno rukovanje tom robom i njeno blagovremeno usmeravanje ka zemljama u koje izvozimo? Isto važi i za robe koje se uvoze. Preko luke Bar ali u našem zakupu, imali bi veću slobodu da uvezemo/izvezemo neke robe što EU i NATO ne treba ni da znaju.
Ivana says:
AU pa " Slobodanka " je u stvari hrvatski đeneral Davor Domazet Lošo sve isto u njegovim govorima i knjigama od reči do reči ko ne veruje proverite sami.
Slobodanka says:
Ivana, Zdenka, au baš srpska imena. Ne moramo da reagujemo simetrično tj. da postavljamo naš radar naspram ovog NATO radara. Samo toliko si trebala da shvatiš. A što te povremeno mine želja za starim zemljakom Lošom, to je samo tvoj problem.
Slobodanka says:
Ovaj radar kontrolisaće nebo, ali teško da može da iskontroliše šta mi radimo na zemlji. Budimo marljivi kao crvi i škorpionski uporni, te korak po korak otimajmo od te takasokratije tojest na njihovom terenu. Po čemu Sredozemno more i njemu pripadajuća mora pripadaju samo amerikenjcima? Prelistajmo svoje pretke, skoro u svakoj porodici imamo nekog ko je živeo ili radio na moru, trgovao sa primorjem, itd. A svi smo ladili na odmoru uz more, pa valjda smo
Slobodanka says:
... pa valjda smo usput i slučajno videli i nešto korisno.
kurta says:
kineska radarska i nuklearna baza u vranju..sa 10 x 10 dugih marseva, koji pokrivaju 100 gradova i pretecih baza u evropi i svetu. kraj price
Mile says:
Recimo na planinu Besna Kobila.