ЕВО ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА НОВОГ РАДАРА У АЛБАНИЈИ

ЕВО ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА НОВОГ РАДАРА У АЛБАНИЈИ

26 новембра 2020

Постављање радара за ваздушно осматрање високог домета у Албанију обезбедило је тој земљи, али и НАТО-у, комплетну слику неба у опсегу од скоро 500 километара. У питању је или нови корак Северноатлантске алијансе ка припајању земаља Западног Балкана својим структурама или пука модернизација техничких капацитета.



Албанија је активирала нови мобилни 3Д радар за ваздушно осматрање високог домета на планини Мида, у северном округу Скадар, почетком новембра. Тиме је добила комплетан преглед ваздушног простора у радијусу од чак 470 километара, што јој омогућава да „баци поглед“ далеко изван својих граница, па и у Србију.

С обзиром на то да је Албанија део НАТО-а, она је обавезна да радарску слику добијену овим средством интегрише у НАТО систем надзирања, раног узбуњивања и реаговања. Радар је постављен у сарадњи са америчком компанијом „Локид Мартин“.

Радар у Албанији — слика неба за НАТО

Војни експерт Митар Ковач сматра да НАТО није застао са својом стратегијом да читав Западни Балкан увуче у своју структуру, те да радар не би ни био постављен да су у питању само национални интереси Албаније и подсећа да Северноатлантска алијанса све време забрањује Србији да користи радарску станицу на Копаонику, чак и за цивилно ваздухопловство.

„Тај радар није у функцији, јер је тај радарски положај омогућавао контролу југоистока наше земље и јужних граница према Албанији и Црној Гори. То је тај двојни критеријум. То није само потреба албанске војске и државе, него и НАТО-а. Под повољним условима су добили модеран радар који ће осматрати шири простор и наше територије, а делимично и територије суседних држава, пре свега Црне Горе и Македоније“, истиче Ковач за Спутњик.

С друге стране, уредник портала „Танго сикс“ Петар Војиновић каже да постављање радара не треба нужно да се посматра у негативном контексту за Србију, јер је то стандардна модернизација основних техничких капацитета за надзор ваздушног простора.

„Домети тих радара су такви, а има их и већих и то није ништа необично. Исто тако и ми можемо да видимо целу Албанију. Због физичких карактеристика балканских држава, ваздушни простори су међусобно видљиви“, предочава Војиновић.



Осматрање без препрека

Ковач потврђује да се земље региона међусобно радарски покривају и указује на то да опсег осматрања зависи од геостратешких и оперативних потреба извиђања суседног простора.

„Са становишта међународног права и прописа, не постоји забрана нити ограничење дејствовања радара на државну територију, јер мора да се види нешто и ван границе како би могло да се реагује на сопственој територији“, напомиње Ковач.

На питање да ли би Србија могла да омета радарско осматрање своје територије, Војиновић одговара да за то не постоје технолошке могућности.

Вредност пројекта постављања радара у Албанији износи 22 милиона 266 хиљада долара, од чега је 19 милиона 139 хиљада обезбеђено из албанског буџета, док је остатак обезбеђен кроз пројекат америчке Владе ФМС (Foreign Military Sale).

(Спутњик)

KOMENTARI



7 коментара

  1. Slobodanka says:

    Talasokratija i Telurokratija, sukob kopna i mora, osnovna paradigma (obrazac) geopolitike. SAD i mnoge države NATO su po svojoj suštini talasokratije, one osvajaju i šire se sa mora. Albanija sa izlazom na dva mora na Jadransko i Jonsko, ujedno to znači i na Sredozemno more, eto tako je Albanija dobila veći značaj od Srbije. S jedne strane su zemlje talasokratije koje se večito sučeljavaju tojest sukobljavaju sa zemljama telurokratije (hertland), a izmedju njih je rimland, mekani sloj, geopolitička granica. Toj geopolitičkoj granici i mi pripadamo, s tim da kod nas ima i crta (osobina) talasokratije i telurokratskih stremljenja. Imaju Kako možemo da popravimo svoj geopolitički položaj? Da li treba da se sa nadirućom talasokratijom boksujemo po drugi put na Kosovu? Ne, nego koristeći naše talasokratske sposobnosti minimum je da treba da se izborimo za preuzimanje luke Bar, isto tako da popravimo sveukupne odnose sa susednom Crnom Gorom što je veći i složeniji zadatak. Nije slučajno što nam Grenel predlaže albansku luku Drač, a ni ne pominjući luku Bar odvraća nas od te mogućnosti, iako obadve zemlje uveliko grade autoput Beograd - crnogorska granica Bar i već postoji izgradjena železnička pruga Beograd-Bar. Ako nas preokrenu put Drača u tom slučaju talasokrate će nas sigurno imati pod kontrolom. Ako ipak nastavimo prvenstveno ka Baru, manje će nas imati pod kontrolom, bez obzira što je Crna Gora u NATO-u isto kao i Albanija. Albanija je pouzdanija od Crne Gore po svom opredeljenju za NATO, a drugo i još važnije luka Bar se nudi, odnosno biće ponudjena da bude preuzeta uz zakup. Upravljanje lukom Drač nam ne nude uz zakup, dok luku Bar bi mogli da dobijemo uz zakup. Ovo drugo je za nas značajno bolja pozicija. Na prvi pogled ovo su sitni detalji, ali su ipak značajni. Ko nam garantuje sigurnost za našu robu na putu do luke i u samoj luci, ko nam obezbedjuje pravilno rukovanje tom robom i njeno blagovremeno usmeravanje ka zemljama u koje izvozimo? Isto važi i za robe koje se uvoze. Preko luke Bar ali u našem zakupu, imali bi veću slobodu da uvezemo/izvezemo neke robe što EU i NATO ne treba ni da znaju.

    • Ivana says:

      AU pa " Slobodanka " je u stvari hrvatski đeneral Davor Domazet Lošo sve isto u njegovim govorima i knjigama od reči do reči ko ne veruje proverite sami.

      • Slobodanka says:

        Ivana, Zdenka, au baš srpska imena. Ne moramo da reagujemo simetrično tj. da postavljamo naš radar naspram ovog NATO radara. Samo toliko si trebala da shvatiš. A što te povremeno mine želja za starim zemljakom Lošom, to je samo tvoj problem.

  2. Slobodanka says:

    Ovaj radar kontrolisaće nebo, ali teško da može da iskontroliše šta mi radimo na zemlji. Budimo marljivi kao crvi i škorpionski uporni, te korak po korak otimajmo od te takasokratije tojest na njihovom terenu. Po čemu Sredozemno more i njemu pripadajuća mora pripadaju samo amerikenjcima? Prelistajmo svoje pretke, skoro u svakoj porodici imamo nekog ko je živeo ili radio na moru, trgovao sa primorjem, itd. A svi smo ladili na odmoru uz more, pa valjda smo

    • Slobodanka says:

      ... pa valjda smo usput i slučajno videli i nešto korisno.

  3. kurta says:

    kineska radarska i nuklearna baza u vranju..sa 10 x 10 dugih marseva, koji pokrivaju 100 gradova i pretecih baza u evropi i svetu. kraj price

    • Mile says:

      Recimo na planinu Besna Kobila.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u