EVO ŠTA SU KINEZI OTKRILI O BORBI PROTIV RAKA: Istina, laži i obmane na jednom mestu

EVO ŠTA SU KINEZI OTKRILI O BORBI PROTIV RAKA: Istina, laži i obmane na jednom mestu

17 фебруара 2014

LAB 1 069Kineska studija u borbi protiv raka, jedna od najopsežnijih studija ljudske ishrane svih vremena jasno je pokazala da su ljudi koji su jeli najviše hrane životinjskog porekla imali najviše stope raka i hroničnih bolesti, te da je čak i relativno mai unos hrane životinjskog porekla bio povezan sa štetnim učinkom.

Kineska studija bila je prva velika studija koja je istražila konkretan raspon prehrambenih iskustava i njihovih posledica po zdravlje. U skoro svim drugim studijama, koje su većinom sa Zapada, upoređuje se prehrana bogata životinjskim namirnicama s prehranama koje su vrlo bogate biljnim namirnicama.

Dr. T. Kolin Kembel, profesor emeritus prehrambene biohemije naUniverzitetu  Kornel, voditelj je Kineske studije, jedne od najopsežnijih studija ljudske ishrane svih vremena, i autor istoimene knjige. Čitava duga i plodna njegova karijera bila je povezana s istraživanjem kancerogenih spojeva i belančevina. Radeći na Univerzitetu MIT pomogao je u otkriću dioksina, jedne od najotrovnijih poznatih hemikalija. Kasnije je koordinisao tehničku pomoć za nacionalni projekat poboljšanja ishrane filipinske dece, među kojom je bio neuobičajeno raširen rak jetre. Program je uglavnom bio koncentrisan na povećanje količine belančevina u ishrani, posebno belančevina životinjskog porekla koje se smatraju kvalitetnijima. U tom projektu dr. Kembel saznao je nešto što je bilo potpuno suprotno svim očekivanjima i što će oblikovati nastavak njegove karijere – upravo deca iz najimućnijih obitelji, koja su imala ishranu najbogatiju belančevinama, imala su i najviši rizik od dobijanja raka jetre!

Atlas raka

Prema rečima dr. Kembela „Belančevine iz ishrane pokazale su se toliko moćnima u svom delovanju da smo mogli pokrenuti i zaustaviti rast raka samo menjanjem konzumirane količine“. Neočekivano je bilo i to što su takav uticaj pokazivale samo belančevine životinjskog porekla, uključujući i kazein, koji čini 87% belančevina kravljeg mleka. Njegovo istraživanje nije stalo na eksperimentalnim studijima na životinjama, i 1983. godine započet je Kineski projekat, poznat i kao Kineska studija, koji traje još i danas. Ta studija je jasno pokazala da su ljudi koji su jeli najviše hrane životinjskog porekla imali najviše stope raka i hroničnih bolesti, te da je čak i relativno mali unos hrane životinjskog porekla bio povezan sa štetnim učinkom. Ljudi koji su jeli najviše hrane biljnog porekla bili su najzdraviji i nisu bili skloni hroničnim bolestima.

Za ovu studiju proučavali smo postoje li obrasci povezanosti različitih obeležja vezanih uz ishranu i način života u praćenju 65 okruga, 130 sela i 6.500 odraslih osoba i njihovih familija. Početkom 1970-tih kineski premijer Čou pokrenuo je nacionalno istraživanje radi prikupljanja informacija o raku. Iz toga je nastao monumentalni pregled smrtnosti od 12 različitih vrsta raka u preko 2.400 kineskih okruga i među 880 miliona njihovih građana. To istraživanje bilo je izvanredno po mnogo čemu. Uključivalo je 650.000 radnika i bilo je najambiciozniji biomedicinski istraživački projekat ikada pokrenut. Konačan rezultat istraživanja bio je “Atlas raka“ koji je prikazivao gde su određeni tipovi raka česti, a gde ih gotovo nema. Zahvaljujući “Atlasu raka“ imali smo pristup stopama smrtnosti za pedesetak različitih bolesti, uključujući pojedine vrste raka te srčane i infektivne bolesti. Otišli smo u 65 okruga širom Kine i podelili anketne listiće te napravili krvne testove 6.500 odraslih ljudi. Uzeli smo uzorke urina, direktno merili sve što su porodice jele tokom trodnevnog razdoblja i analizirali uzorke hrane s pijaca širom zemlje. Ti okruzi bili su smešteni u ruralnim do polururalnim delovima Kine zato što smo želeli proučiti ljude koji su uglavnom živeli i jeli hranu na istom području veći deo svog života. Kada smo završili imali smo više od 8.000 statističkih značajnih veza između načina života, ishrane i bolesti.

Biljna ishrana

Govoreći o tipičnoj ishrani Kineza dr. Kembel objašnjava da se u njegovoj zemlji konzumira znatno više ukupnih kalorija, manje masti, manje belančevina, daleko manje hrane životinjskog porekla, više vlakana i daleko više gvožđa.

U ruralnoj Kini samo 9 – 10 % ukupnih kalorija potiče od belančevina i svega 10 % belančevina dolazi od hrane životinjskog porekla. Nasuprot tome, u Americi 15 – 16 % ukupnih kalorija dobijamo od belančevina, od čega 80% ili više potiče od hrane životinjskog porekla. Obrazac prehrane u Kini daleko je drugačiji od onoga u Sjedinjenim Državama, ali unutar Kine još uvek postoji mnogo varijacija. Takav raspon vrednosti od velike je važnosti kada istražujemo veze između ishrane i zdravlja. Srećom, u Kineskoj istraživanju je postojala izuzetna varijacija u stopama bolesti i više nego odgovarajuća varijacija kliničkih rezultata i unosa hrane. Naprimjer, raspon prosječnog kolesterola u krvi, po okruzima bio je skoro dva puta, raspon beta karotena u krvi bio je devet puta, unos masti oko šest puta itd.

Postoje li biljne namirnice koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje? Poput soje ili žitarica, na primer?

– Mnoge mogu imati štetan uticaj ako se konzumiraju u prevelikim količinama ili kao jedina hrana. Kao argument protiv ishrane biljnim namirnicama spominje se da su se ljudi u zemljama u razvoju, koji konzumiraju malo ili nimalo namirnica životinjskog porekla, konzistentno fizički sitniji od ljudi sa Zapada. To je zato što ishrana na biljnoj bazi u siromašnim krajevima sveta obično nije dovoljno raznovrsna, nije odgovarajućeg kvantiteta i kvaliteta, a povezana je i sa lošim uslovima javnog zdravstva u kojima su česte bolesti dečijeg doba.

Jesu li svi mlečni proizvodi štetni za ljudsko zdravlje. Šta je sa surutkom ili belančevinama surutke koje su popularan dodatak ishrani među sportistima?

– Svi mlečni proizvodi nepoželjni su u ishrani. Sportisti koji konzumiraju mnogo tih belančevina, poput profesionalnih igrača američkog fudbala u SAD-u, umiru u prosečnoj dobi od oko 56 godina od bolesti uzrokovanih visokim unosom belančevina! S druge strane, neki sportisti svetske klase, poput Dejv Skota, trkača Karl Luisa i drugih otkrili su da im konzumiranje biljne ishrane siromašne mastima daje značajnu prednost u rezultatima.

Vaš rad izazvao je kontraverze u akademskim krugovima. Kako je moguće da je veza između životinjskih namirnica i bolesti dosad ostala neprepoznata u naučnim istraživanjima?

– Moj rad ne uzrokuje toliko kontroverzi u akademskim krugovima, barem ne među onim istraživačima koji su kvalifikovani da govore. Jedan nedavno napravljen pogled odnosa povrća i raka, na primer, pokazao je da je od 144 statistički značajne studije u kojima su upoređene te varijable baš svaka studija pokazala da je veći unos povrća povezan sa manje sve manje pojave raka!

Smatrate li da su neke kampanje protiv ove studije bile organizovane i ko bi mogao da stoji iza toga?

– Kampanja blaćenja AICR-a bila je vrlo raširena. Prehrambena, farmaceutska i medicinska industrija paralelno su ili preko Američkog društva za rak i Nacionalnog mlekarskog veća pokazivale svoje pravo lice. Američko društvo za rak bilo je posebno energično u širenju kleveta. U njihovim očima AICR je bio dvostruka pretnja jer mogao se takmičiti za ista sredstva i pokušavao je pomaknuti raspravu o raku prema prehrani. Američko društvo za rak tada još nije priznavalo da su ishrana i hranjive stvari povezane s rakom. Prevencija raka pomoću jeftine, niskoprofitne biljne hrane nije bila poželjna za prehrambenu i farmaceutsku – medicinsku industriju.

„Čarobna“ namirnica

Na pitanje: postoji li neka „čarobna“ namirnica ili hranjiva stvar, koja nije prisutna u Zapadnoj ishrani, a mogla bi biti odgovorna za zdravlje i dugovečnost dela stanovništva u ruralnoj Kini, dr. Kembel odgovara negativno i nastavlja:

-Dokazi koje su prikupili istraživači iz celog svijeta pokazuju da je ishrana koja je dobra za prevenciju raka ujedno dobra i za prevenciju srčanih oboljenja, Alchajmerove bolesti, multiple skleroze, osteoproze i drugih bolesti. Sve te i druge bolesti potiču od istog uticaja: nezdrave ishrane i načina života u kojima prevladava višak faktora koji podstiču bolest te nedostatak faktora koji podstiču zdravlje. I obrnuto, postoji način ishrane koji deluje protiv svih tih bolesti, a to je ishrana celovitim biljnim namirnicama. Nakon celoživotnog istraživanja shvatio sam koliko je štetno vaditi detalje iz konteksta i zatim iznositi tvrdnje o ishrani i zdravlju. Industrija izvanredno iskorištava te detalje, što vodi do zbunjivanja javnosti. Čini se da se svake godine neki novi proizvod propagira kao ključ dobrog zdravlja. Situacija je toliko loša da na odeljenjima trgovine mešovite robe sa „zdravim“ proizvodima često ima više dodataka ishrani i posebnih pripravaka od naizgled čarobnih sastojaka nego prave hrane.

Zablude s kalorijama

Maslinovo ili laneno ulje su nešto zdravija u poređenju s drugim uljima. Sva su ulja nezdrava ukoliko se konzumiraju u količinama većim od ukupne preporučljive količine za ulja/masti. U ruralnom delu Kine unos masti u vreme istraživanja bio je vrlo različit od onoga u SAD-u, masti su predstavljale samo 14,5% kalorijskog unosa u Kini u poređenju s oko 36% u SAD-u.

Kod tog vrlo niskog raspona masti u kineskoj prehrani, od 6% do 24%, u početku sam mislio da nivo masti neće biti povezan s bolestima poput srčanih bolesti ili raznih oblika raka, kao što je slučaj na Zapadu. U SAD-u neki stručnjaci ishranu s 30% masti zovu „niskomasnom“. Smatralo se da je ishrana koja sadrži 25 – 30 % masti dovoljno nemasna za postizanje maksimalne koristi po zdravlje i da dalje snižavanje ne pruža dodatnu korist po zdravlje. Ali doživeli smo iznenađenje. Rezultati iz ruralne Kine pokazali su da je smanjenje masti u ishrani s 24% na 6% povezano s nižim rizikom od raka dojke. Međutim, manje masti u ishrani u ruralnoj Kini značilo je takođe i manju konzumaciju namirnica životinjskog porekla jer, uz nekoliko iznimki, namirnice životinjskog porekla sadrže znatno više masti od namirnica biljnog porekla, prenosi portal Aura.ba.

KOMENTARI



2 коментара

  1. ljubica says:

    Umorna od raznih saveta neproveremih i nepotvrdjenih nisam u stanju ni da proičtam tekst. Lekovi koji pomažuu ili ne pomažu ili što reče jedan lekar NELEKOVI toliko zamaraju a sve je u cilju da farmakoindustrija prepuni svoje džepove lovom. Mi oboleli im činimo uslugu a umiremo onako kako je sudbina odredila.

  2. Doktor says:

    Strogi post I molitva!Resenje za sve!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u