ЕВО ЗАШТО ЈЕ ЕРДОГАН напао Русију

EVO ZAŠTO JE ERDOGAN napao Rusiju

30 januara 2020

Optužba Redžepa Tajipa Erdogana da Rusija ne ispunjava obaveze iz sporazuma o sirijskom Idlibu usmerena je ka domaćoj publici, jer se Turskoj bliže predsednički izbori, smatraju ruski eksperti.

Dimitrij Jegorčenkov sa Instituta za strateška istraživanja ističe da je turski predsednik svestan da međunarodni igrači, između ostalog Rusija i Iran, koji su zajedno sa Turskom deo „astanskog formata“, veoma dobro znaju šta se dešava na terenu i ko je kriv za to što se dogovor o prekidu vatre u zoni deeskalacije Idlib ne poštuje, te da ova izjava ima isključivo „unutrašnju upotrebu“.



Sirija je tursko predizborno pitanje

„Turskom predsedniku je neophodno da objasni sopstvenim građanima zašto se objavljeno primirje u Idlibu ne poštuje. Ne poštuje se od strane tih snaga koje se oslanjaju na Tursku, kada je reč o snošenju odgovornosti za ono što se danas dešava na teritoriji Idliba. Tamo se dešavaju vrlo neprijatne stvari, napadi militanata na Vladine snage se produžavaju, i nije reč o pojedinačnim, već o sistemskim napadima“, rekao je ekspert.

Prema pisanju ruskih medija — islamističke formacije sa sedištem u provinciji Idlib, gde je i uspostavljena zona deeskalacije, narušavale su režim primirja granatiranjem teritorija koje se nalaze pod kontrolom oružanih snaga Sirije. Vladine snage su preuzele akciju za suzbijanje dejstava militanata i u tom talasu zauzele Marat el Numan, jedan od većih gradova u toj zoni.

Stanislava Trasova, direktorka analitičkog centra „Bliski istok-Kavkaz“, ističe da turskom predsedniku nije pošlo za rukom da ispuni obaveze koje je preuzeo u okviru „astanskog formata“, a koje su se, pre svega, odnosile na borbu sa militantima u cilju razdvajanja umerenih od ekstremnih islamista. Turski neuspeh je doveo do zaoštravanja situacije i reakcije zvaničnog Damaska.

„Iz Idliba su počele da se vrše diverzije i napadi na druge teritorije, pa čak i na Alepo. Doneta je odluka da se pokrene ofanziva, a Erdogan je upozoren. Sirijske trupe su počele da napreduju“, rekao je Trasov.

Eksperti ističu da ne treba zaboraviti da se iza ovakve izjave krije i Erdoganova nervoza zbog mogućeg talasa sirijskih izbeglica koje će nemiri naterati da se uputite ka turskoj granici. Bez obzira na pomoć koju Turska dobija od EU kako bi izašla na kraj sa migrantima, ovo predstavlja veliko opterećenje za turski budžet, a opterećenje se u predizbornoj godini pretvara u ozbiljan problem.

Turska ne može bez Rusije

Za Alekseja Obrazcova, sa Više škole ekonomije u Sankt Peterburgu, nestala je predvidljiva spoljna politika — postoji samo unutrašnja politika ove ili one zemlje, te su u tom smislu reakcije turskog predsednika logične. Erdogan se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim izazovima i nisu mu potrebne izbeglice iz Sirije, za čiji je dolazak u određenoj meri i sam odgovoran, jer nije uspeo da reši problem militanata u zoni koja se graniči sa Turskom.

„Tursko rukovodstvo rešava svoje probleme, bliže se predsednički izbori, počela je rasprava o ustavnim reformama, uticajni turski političari izjavljuju da je predsednička republika pojela sebe, te da bi imalo smisla obnoviti značaj Parlamenta“, rekao je ekspert.

Politički analitičar Kiril Semenov ističe da se zauzimanje grada Mart el Numan zaista može smatrati narušavanjem početnog dogovora, ali da je Erdogan od samog početka znao da će se pre ili kasnije i ova zona deeskalacija naći u Asadovim rukama.

„Erdoganu je sada kasno da se buni, kada je ostala jedna od četiri zone deeskalacije. Tri zone se nalaze pod kontrolom Asada, jer su Erdogan i Turska u saradnji sa Rusijom tome doprineli“, objašnjava ekspert.

Talas optužbi na račun Rusije, a u vezi sa situacijom u Siriji, započeo je američki državni sekretar Majk Pompeo, kome se pridružio i turski predsednik. I jedna i druga zemlja se nalaze u predizbornoj euforiji i nemaju mogućnost da bez Rusije reše bilo koje pitanje, što predstavlja veliki problem za lični imidž ovih predsednika, zaključuju eksperti.

(Sputnjik)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Slobodanka says:

    U okviru Astanskog formata Erdogan jeste priznao teritorijalnu celovitost Sirije, ali koliko mu se sme veorvati? Naprimer Erdogan i dalje ne priznaje sirijskog predsednika Asada. Erdogan zauzima isti stav kao i SAD i Zapad - "tiranin Asad treba da ode sa vlasti". Zašto Erdoganu smeta Asad? Sirija nije član astanske trojke, dakle Siriju ne obavezuju svi stavovi te grupe, a Asad ako ostane na vlasti kad tad pokrenuće pitanje odgovornosti Turske za ugrožavanje teritorijalnog integriteta Sirije. Setimo se prve faze sirijskog rata kada je Turska podržavala teroriste, kada je besneo gradjanski rat u najvećem sirijskom gradu Alepu, izmedju ostalog Turska je tada kamionima odvlačila mašine iz Alepa kao ratni plen. Zatim tursko učešće u pljačkanju sirijske nafte, itd. itd. Već postoji poduži spisak raznih svetskih lidera i uticajnih političara koji su vikali i graktali "Asad mora da ode", ali oni su otišli sa vlasti a ne Asad. Da li će isto tako za neko vreme proći i Erdogan? Ako ne na ovim onda na nekim sledećim izborima. PRAVA PITANJA SU: 1) KOLIKI SU BILI ERDOGANOVI APETITI U POGLEDU IDLIBA? Da li ti isti apetiti u pogledu Idliba postoje i danas ali u prikrivenijoj formi? Idlib se sa zapadne strane graniči sa Turskom, a sa severne strane graniči se sa sirijskom oblasti Afrin koje je okupirala Turska početkom 2018 godine. Turskoj tada nije odgovaralo što Amerikanci naoružavaju sirijske Kurde u Afrinu, ali kad tu oblast ima Turska pod kontrolom, da li Erdogan može da ima svoje posebne planove u pogledu konačnog preotimanja Idliba? Dokle će turska sila sedeti u Afrinu koji se nalazi severnije od Idliba? Ako Sirija preuzme pod kontrolu ceo Idlib da li se posle toga otvara pitanje povlačenja turskih snaga iz Afrina? 2) Zašto Turska, a u skladu sa dogovorm iz Sočija, zašto nije uspela da stavi pod kontrolu obodni deo deeskalacione zone Idlib te da bude izvršeno povlačenje teškog naoružanja? Moguće je da je lukavo sabotirala taj zadatak, jer zapravo Turska ne želi da Idlib bude pod kontrolom Sirije.

  2. Slobodanka says:

    Za nekoliko dana (3-4 dana) snage SAA sem osvajanja grada Marat Al Numan i velikog broja manjih naselja, zauzele su oko 40 km auto puta Hama-Alepo. Od mesta Mugah (severno od Kan Šejkuna), evo danas su stigli na 4 km južno od Saraqiba, a to je ukupno 40 km. Stanovništvo iz Saraqiba juče je intenzivno napuštalo taj grad. To sad je samo pitanje vremena kada će SAA zauzeti taj grad. Nova 4km do i plus 3km pored Saraqiba, to će ukupno biti 47 km. Na prvi pogled posle toga do grada Alepa preostalo bi im da osvoje još oko 40 km. Ali i kod grada Alepa primetno je napredovanje snaga SAA te jako malo im nedostaje da preuzmu 7-8 km puta od Alepa ka Hami, dakle iz suprotnog pravca od severa ka jugozapadu. Ako bi bilo ovakvog napretka kod Alepa snagama SAA prestalo bi oko 30 km za osvajanje. ... PRIMETNO JE VEOMA BRZO I ZNAČAJNO NAPREDOVANJE SNAGA SAA. To Erdoganu nikako ne odgovara. Dokle će Erdogan moći da na svojoj domaćoj sceni negira Asada predsednika susedne Sirije, a ovamo Asadove snage napreduju samo tako. Na kraju Erdogan će morati da napravi zaokret te da hvali uspešnog Asada, a kako će takav zaokret oceniti turska javnost? To nije osetljivo pitanje po Erdoganovu politiku samo na predostojećim izborima u Turskoj, nego i na sledećim izborima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *