ЕВО ЗАШТО ПУТИН ДОЛАЗИ У СРБИЈУ и да ли ће Вучић прихватити понуду ЗАПАДА

ЕВО ЗАШТО ПУТИН ДОЛАЗИ У СРБИЈУ и да ли ће Вучић прихватити понуду ЗАПАДА

31 децембра 2018

Да ли је Доналд Трамп пригрлио косметску политику својих и наших непријателја, и како ће на његов позив Александру Вучићу и Хашиму Тачију утицати посета Владимира Путина Србији 17. јануара?

Kада је, пре нешто више од годину дана, Атлантски савет из Вашингтона објавио извештај под насловом „Балкан напред: Нова стратегија САД за регион“, америчка амбасада у Београду покушала је да анестезира овдашњу јавност објашњењем да је ова организација – која иначе окуплја сву елиту вашингтонске мочваре – само једна од „академских и истраживачких институција у САД“ које „свакодневно учествују у јавним расправама о сполјнополитичким питањима“, али „те академске и истраживачке институције“, ето, „немају формалну улогу у креирању званичне америчке политике“.



СТРАТЕГИЈА АТЛАНТСKОГ САВЕТА

Стратегија Атлантског савета, која је толико узбудила овдашњу јавност да је и амбасада САД морала да реагује цитираним објашњењем које то заправо и није будући да је свима јасно да Атлантски савет нема формалну улогу, али то не значи и да је нема уопште, говорила је о „историјском зближавању са Србијом“ и о „историјској ревитализацији америчко-српског савезништва“, али под условима који су открили да би ово зближавање морало да буде засновано на потпуној капитулацији Србије. У цилју „да се оствари визија о томе да ће Балкан постати део Европе и трансатлантске заједнице“ тако што ће се „интегрисати у институције трансатлантске заједнице“, то јест у НАТО.

У ту сврху, предложено је „успоставлјање сталног војног присуства САД у Југоисточној Европи“ како би се „утврдила дугорочна способност Сједињених Држава да утичу на развој догађаја“: „Садашња база америчких војника под командом KФОР-а на Kосову – база Бондстил – требало би да се претвори у прву сталну војну базу Сједињених Држава у Југоисточној Европи.“

Затим, да се Србија „значајно дистанцира од Русије“, што „није нешто око чега би Сједињене Државе и ЕУ могли да праве компромис“.

И под три, „поновно успоставлјање репутације Сједињених Држава као поштеног посредника“ у преговорима Београда и Приштине (уз „коначан договор током следеће године“) и Скоплја и Атине у спору око имена Македоније како би (Северна) Македонија могла да постане чланица НАТО-а.

ТРАМПОВА ПИСМА

Овај, трећи стуб стратегије Атлантског савета – што веће дакле уклјучивање Вашингтона у разне балканске преговоре – и доводи нас до писама које је председник САД Доналд Трамп прошле неделје упутио својим колегама Александру Вучићу и Хашиму Тачију. Ако, наиме, већ и споразум који су Скоплје и Атина постигли по убрзаном темпу указује да Трампова администрација поступа по налогу, а свакако у складу са желјама њених противника окуплјених у Атлантском савету, поруке из Трампових писама Вучићу и Тачију такав утисак и додатно потврђују.

Пре свега ту мислимо на његов позив њима да их „угости у Белој кући да прославимо оно што би представлјало историјски споразум“, који је у очигледном сагласју с идејом Атлантског савета да се САД промовише у главног брокера (поштеног посредника) споразума Београда и Приштине без обзира на то што њиховим преговорима (и далје) руководи Европска унија.

Али ђаво се, као и обично, крије и у пропратним деталјима.

Апелује, тако, Трамп „на обе стране да што пре постигну договор о нормализацији“ – што пре – а исти осећај хитности присутан је и у стратегији Атлантског савета, који је очекивао да се ове године договоре и Скоплје и Атина, али и Београд и Приштина. Узгред, управо се у овој прижелјкиваној брзини и пробијању задатих рокова, сва је прилика, и крије добар део разлога због којих би Вашингтон сад да преузме улогу недоволјно ефикасног Брисела.

Далје, поручио је Трамп Вучићу, „Сједињене Државе цене ваше лидерство, посебно у обезбеђивању пуне нормализације односа са Kосовом“, што би могло да се схвати и као, тек, протоколарни комплимент, само да није речи Дејмона Вилсона, извршног потпредседника Атлантског савета, које том комплименту дају и пунији смисао: „Постоји велика шанса за Србију, под Вучићевим лидерством, (…) да покуша да доведе до историјског помирења две землје… И под тренутним лидерством у Београду, постоји шанса да помогнемо да се приведу крају разговори са Приштином, да се унесе одређени осећај сигурности у тај однос, али и осећај неминовности у погледу будућности Србије… То су тешке одлуке за председника Вучића и Владу Србије, али они су јасно показали заинтересованост и волју.“

И најзад, пише Трамп Вучићу, „охрабрујем вас да искористите овај тренутак и употребите политичко лидерство у доношењу одлука које би задоволјиле интересе обеју земалја. Била би огромна штета да се пропусти ова јединствена прилика за мир, безбедност и економски раст“. Слично ће и Тачију: „Уколико се не искористи ова јединствена прилика, то би био трагичан корак уназад, будући да се шанса за постизање свеобухватног мира вероватно неће поновити у скорије време. Позивам вас и остале косовске лидере да уграбите ову јединствену прилику.“

А зашто баш ову прилику Вашингтон види као толико јединствену? То уверење је, у тексту у „Вашингтон посту“ под насловом „Нека Србија и Kосово дефинишу сопствени мир“, образложио виши сарадник Атлантског савета Данијел Вајдих: „И Вучић и Тачи заслужују похвале за своју храброст… Није вероватно да ће се у наредним деценијама, или још дуже, догодити овакав стицај правих лидера у Србији и на Kосову. Пружимо шансу Србији и Kосову да постигну и дефинишу сопствени мир.“

ВАШИНГТОНСKА ШАРГАРЕПА

Хоћемо да кажемо да постоји забрињавајуће висок степен сагласја између прошлогодишње стратегије Атлантског савета и садашњег поступања администрације Доналда Трампа. А на то пак сагласје указујемо због тога што из њега произлази и могућност, опасност, да нам буде понуђена некаква шаргарепица у виду делића Kосова и Метохије како бисмо заузврат поступили у складу са желјом Вашингтона да признамо независност Kосова, омогућимо му улазак у Уједињене нације, и успут занавек раскинемо с Русијом тако што ћемо сви заједно да се „интегришемо у институције трансатлантске заједнице“.

Дејмон Вилсон из Атлантског савета, наиме, саветује да „Вучић буде притиснут снажно, али без захтева за понижавајућим повлачењем“, и Трамп у свом писму Вучићу говори о „задоволјавању интереса обеју земалја“ (што не треба помешати са стварном бригом за интересе Србије будући да, у писму Тачију, он директно каже да су САД „пуно уложиле у успех Kосова као независне, суверене државе. Желимо да ваша землја настави да напредује“), а Данијел Вајдих и отворено се залаже за „размену територија између Србије и Kосова“ јер би то „ослободило Балкан од опаког утицаја Москве“.

ПРАВИ ИЗБОР

Имајући сву тежину ове вашингтонске калкулације у виду, очигледно је да ће предстојећа посета председника Русије Владимира Путина Београду, најавлјена за 17. јануар, имати још и већи, да прецизирамо: знатно већи, значај него што би имала иначе, у неким нормалнијим околностима.

Шта ће Александар Вучић тада затражити од Владимира Путина? Да настави да се бори за Србију која уклјучује и Kосово и Метохију у складу са Уставом Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, или да се бори за такозвани компромис којим би били испуњени стратешки интереси Сједињених Држава у овом делу света? Зашто би Вучић звао Путина у госте ако намерава да удоволји Трамповом позиву да онаквим поводом дође у Белу кућу?

А опет, Дејмон Вилсон из Атлантског савета је уверен: „Сједињене Државе треба да буду сигурне да ће, суочен с тешким избором између слабе подршке Русије и стварне понуде приближавања Западу, он (Вучић) направити прави избор.“

Kроз нешто мање од три неделје имаћемо изванредну прилику да тестирамо (не)тачност ове процене…

Никола Врзић (пецат.цо.рс)

KOMENTARI



5 коментара

  1. Zoran says:

    "Шта ће Александар Вучић тада затражити од Владимира Путина?"_______Kad sam slusao Vucica kako priza na ruskom sa Putinom, kaze Vucic: Hvala vam sto ste vojno neutralni. Katastrofa covece...kao da je glasnik zapada.

  2. Vrana says:

    Не разумем како амери имају тако апстрактне планове. Треба им срушити те илузије као што је сирија то урадила. Само што је сирија много страдала. Једини начин је створити капацитет за реалан напад на њих нешто Као Ким.

  3. Vesko says:

    Vucic treba da trazi od Rusije da se vrati na Kosovo!! Neka im plati troskove, nekih 20-tak miliona, to ce biti najbolja investicija u mir i stabilnosti ikada! Ali da dodu po nasem pozivu i da operisu po sopstveoj komandi sve dok se ne ukine Vojska Kosova jer je KFOR izasao iz mandata UN rezolucije pa tako i Rusija ne mora da se stavi pod komandu UN!!

  4. Milica says:

    Vesko, slazem se, a nadaam se i 99% srpskog naroda.

  5. Deda Micko says:

    Svim Srbina zelim Srecnu Novu godinu, a citateljkama Milici i Slobodanki da postanu majke. Samo Srbija, sve drugo je iluzija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u