Ево зашто треба избацити пшеницу из употребе

Evo zašto treba izbaciti pšenicu iz upotrebe

4 novembra 2015

cnbkwgh923ghdf-610x342Pšenica je danas u svetu najvažnija od svih žitarica jer se najviše koristi u ishrani. Osim toga, postoji previše obrađene hrane koja sadrži pšenicu ili pšenične derivate. Današnja pšenica predstavlja hibridnu verziju pšenice koja se koristila tokom ranog 20. veka.

Jednozrna pšenica je najstarija sorta pšenice koja se gajila hiljadama godina unazad, i koja je, nažalost, pala u zaborav iako sadrži manji procenat glutena.

Pošto je jednozrna pšenica stara sorta žitarica, i jedina diploidna podvrsta koja i dan danas postoji, pojavilo se veliko interesovanje za utvrđivanje toksičnosti glutena kod ove pšenice. Jedan od načina merenja toksičnosti glutena je utvrđivanje odnosa glijadina i glutenina.

Jednozrna pšenica ima mnogo povoljniji odnos glijadina i glutenina u odnosu na moderne sorte pšenice. Ipak, ona sadrži gluten, pa oni koji žele u potpunosti da izbace gluten iz upotrebe, treba da izbegavaju i ovu sortu pšenice.

Različite vrste pšenice imaju različit broj hromozoma, a neke studije pokazuju da starije sorte, sa manje hromozoma, obično imaju niži nivo glijadina, vrstu proteina koja izaziva osetljivost kod nekih ljudi.

Jednozrna pšenica, najstarija vrsta pšenice koja se u nekim zemljama ponovo koristi, ima samo 14 hromozoma, a naziva se diploidnom pšenicom. Durum pšenica (vrsta koja se najčešće koristi za testenine) i emer pšenica su tetraploidne, sa 28 hromozoma.

Obična pšenica (koristi se za skoro sve) ima 42 hromozoma, a poznata je kao heksaploidna pšenica. Istraživanja pokazuju da se različite sorte tetraploidne i heksaploidne pšenice značajno razlikuju po glijadinskom nivou i da je moguće odabrati individualne genotipove koje izazivaju manje imunoloških oboljenja.

Neke sorte pšenice rastu veoma visoko zbog čega nisu bile pogodne za industrijsku proizvodnju, tako da su nove sorte razvijene 1950-ih i 1960-ih godina zahvaljujući Normanu Borlagu, ocu Zelene revolucije.

Borlag je bio razvio novu “poboljšanu” vrstu polu-patuljaste pšenice koja, zajedno sa đubrivom i pesticidima, drastično povećava prinos. Ovu novu tehnologiju u poljoprivredi širom sveta propagiraju kompanije kao što su Dupont i Monsanto.

Kada je u pitanju moderna pšenica, vrše se genetske promene, ubacuju se hemijska đubriva, herbicidi, fungicidi i pesticidi, a sve to radi koristi moderne industrijske proizvodnje koja nema dodirnih tačaka sa organskom poljoprivredom i čistim semenom.

Neposredno pre žetve pšenice, 3 dana ranije, poljoprivrednici rutinski prskaju useve glifozatom, smrtonsnim sprejom koji omogućava ravnomernije sazrevanje useva, i poljoprivrednicima olakšava žetvu. Prskaju se i sledeći usevi: ovas, uljana repica, lan, grašak, sočivo, soja, pasulj i šećerna trska!

Dakle, najvažnije je da kupujute, kuvate i jedete organski uzgojena zrna, pasulj i mahunarke.

Čak i ako usevi nisu genetski modifikovani, oni i dalje mogu da se prskaju glifozatom, koji je od strane Svetske zdravstvene organizacije proglašen kancerogenom klase 2B. Pšenica koja se čuva u silosima može biti tretirana otrovima kao što su fosfinom, hloropikrin i metilbromid.

Prema Univerzitetu u Minesoti, fumiganti (otrovi u gasovitom stanju) su u stanju da prodru na mesta koja su nepristupačna za primenu otrova u spreju i prahu.

U daljem procesu obrade pšenice se uklanjaju vlakna i klice, i nastaje prah, odnosno brašno koje je beljeno i “obogaćeno” sintetičkim vitaminom B i gvožđem.

Sve ove proizvodne aktivnosti uzrokuju sledeće štetne posledice po zdravlje: respiratorne probleme, iritaciju kože, narušavanje imunog sistema i funkcije hormona, gorušicu!

Jedino rešenje kojem potrošači mogu pribeći je: Kupovina i konzumiranje samo organskih namirnica!

(Njebtribune.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *