ЕВО ЗБОГ ЧЕГА СЕ УБИО БРАНКО ЋОПИЋ: “ Не могу то да поднесем…“

EVO ZBOG ČEGA SE UBIO BRANKO ĆOPIĆ: “ Ne mogu to da podnesem…“

30 novembra 2015

kul-branko copic5 45Nebrojeno puta sam se uverio da je naš veliki Branko Ćopić, na neki način, bio i čudesno vidovit čovek. Taj božanski dar da nasluti, predvidi i hrabrost da to što sluti i – izgovori, ispostavilo se da je njegov proročanski um bio toliko snažan da pronikne u nevreme i posle njegovog tragičnog kraja. On je na to upozoravao svojim književnim delom, u kome se, umesto revolucije zalagao za evoluciju. Nikad protivan, a vazda – antiprotivan. To ga je žigosalo, prokazivalo, proganjalo i progonilo do užasne smrti za koju se sam opredelio krajem marta 1984. godine. Bio je uveren da će činom lične, fizičke žrtve poslati najsnažniju poruku – ne mogu i neću da preživim novi „Prolom“. Zemlju će nam rasturiti oni drugovi koji su je stvarali. To ja ne mogu da podnesem.

Ovako o Branku Ćopiću, prvi put, i to za „Novosti“, govori bard našeg glumišta, Toma Kuruzović (85), najpoznatiji Ćopićev „Nikoletina Bursać“, koji je sa velikim piscem drugovao više od tri decenije.

S Tomom razgovaramo nekoliko sati u njegovom stanu, u novobeogradskoj ulici Jurija Gagarina. Ovde nisu samo reči sećanja na velikana… U malenom Kuruzovićevom stanu, gde od rukopisa u nastajanju knjige „Branko po Tomi“, igla ne bi imala gde da padne. Kuruzović, ovde, kao najvrednije relikvije, čuva dosad neviđene i opipljive uspomene na druga i prijatelja.

zemlju-ce-nam-(1)_620x0Brankov mantil „barberi“, kupljen u Parizu, njegove olovke do santimetra istrošene, ispod čijeg su „srca“ nastale mnoge priče, gumicu „pelikan“, na čijem je naličju pisac urezao krst… Perorez kojim je oštrio olovke, kutijica u kojoj je, ispod Brankovog mosta s koga se iz protesta prema nepravdi strmoglavio, nađeno njegovo oproštajno pismo koje završava rečenicom: „Zbogom lijepi i strašni živote…“

Kuruzović čuva i dugme sa košulje koje je sa Brankovom suprugom, Bogdankom Cicom, našao na mestu gde se pisac ubio, razočaran u vreme u koje je polagao velike nade. I, vreme u kome nadu nije video.

Rukavi mantila su ručno porubljeni. Kragna je ponovljena, tako što je Branko onaj iskrzani deo okrenuo, pa je zašio kao novu.

– Bio je u svemu, vidite, jedan zaista skroman i štedljiv čovek – govori nam Kuruzović.

– Njegova Cica mi je ispričala kako su kupili ovaj mantil koji vam pokazujem. Branko je probao, kazao: „A, ne dopada mi se, jer su džepovi mali, ne mogu u njih da stavim knjigu“. Parižani su, valjda poštujući Branka više nego mi sami, brzo odgovorili. Za nekoliko minuta iznutra su mu zašili nove džepove – da knjiga može da stane.

Kuruzović priča da je Ćopićeva satira za ono, komunističko vreme, bila ubojitija od puške. I on je toga bio svestan. Prva je u režim opalila njegova „Jeretička priča“, 1950. godine, posle koje je usledio Kongres antifašističkog fronta žena, boraca. Na ovom Kongresu, eto, govorio je i Tito. Branka je žigosao kao – izdajnika. U sali, dok je Tito govorio, bila je i Ćopićeva majka Soja. U crnini za najstarijim sinom i, od Branka starijom, ćerkom i za suprugom koji je, takođe, stradao u borbi sa fašističkim okupatorom.

Ustala je, posle Titovog govora, prišla mu i u lice sasula: „Za mog Branka sve možeš da kažeš, ali da je izdajnik, to nikada da ne kažeš“.

– Kad je Tito umro – priča Kuruzović – našao sam se sa Brankom posle mimohoda u Skupštini. „Šta si napisao u oproštajnoj posveti“, pitao sam ga. „Napisao sam“, kaže mi, „da je Tito došao iz bajke, u veličanstvenu borbu za slobodu i da se u bajku vratio“. Eto, to je napisao… Eto, koliko je bio plemenit čovek. Nije likovao nad progoniteljem. Ali, sve je rekao, najsnažniju je priču ispričao svojom smrću. Bezrečni, najstrašniji roman je ispisao. Dobrica Ćosić, kada smo ubrzo posle njegovog samoubistva otišli na Brankov most, gotovo istu rečenicu je izrekao: „Bezrečni roman, opomena za sva vremena“.

Kuruzović se seća dana te opomene.

– Ćopićeva žena, Bogdanka, pitala ga je kada će stići iz šetnje da postavi sto, da ručaju. Odgovorio joj je: „Sam ću postaviti, kad se vratim“. Nije ga bilo ni do podne, ni do predvečerja, tog 26. marta 1984. godine, kada se ubio. Našli su ga na betonu, pod mostom. Vidite, nije on bio tinejdžer, on je bio sedamdesetogodišnjak, koji je bio svestan svog postupka. Meni je govorio: „Nikog nije briga što je očigledno da se naša lepa zemlja rastače. Ja to ne mogu da podnesem i neću više da čekam tu smrt…“ Popeo se na ogradu mosta, leđima okrenut prema zgradi Centralnog komiteta na kojoj je bilo ispisano TITO, i skočio. Zapravo, strmoglavio se na beton. Pre toga, u hotelu „Moskva“, iz restorana sa sprata, gledao je u Savu, a ja verujem da je preko Save pogledom tragao za dalekim zavičajem… Častio je konobare, a kad su ga upitali koji je povod za takvo čašćavanje, kazao je: „Imam, verujte, veliki razlog…“ Brankov odlazak propratio je jedan šturi izveštaj i ukazivao je na njegovo, navodno, nervno rastrojstvo. Kakvo je vreme bilo, takav je bio izveštaj.

Toma Kuruzović, kojeg je sa Brankom upoznao Predrag Palavestra, u rukama ima čitave romane o svom višedecenijskom prijatelju. Znao ga je u dušu. On je, kako mu je veliki pisac govorio, bio njegov „najgrlatiji pronosilac kritike režima, sa pozorišne scene“.

– Kakvo nervno rastrojstvo, Branko je otišao jer nije mogao da podnese teret razočaranja. Govorio je, posle njegove „Osme ofanzive“, kako su ga pitali – kakva ti je to ta, osma ofanziva, kad je bilo sedam zvaničnih. On je odgovarao, na svoj način, da je to njegova lična pobuna protiv novokomponovanih prvoboraca koji se bore „za svilengaće, a rasturaju svoje porodice“. Tako je govorio Branko i vazda žalio što mu vlasti nikada nisu dozvolile dramatizaciju njegove priče „Oproštaj sa Kosovom“. Bila je to opasna priča za državu. Pitao me je: Zašto, Tomo stalno preskaču onu priču o Kosovu. „Ja sam napisao istinu, a kažu mi da sam neprijatelj države, jer o tome pišem. A ja mislim da sam prijatelj, jer pišem i govorim o onome što nije dobro, a šta može da se popravi“.

JA NE MOGU I NEĆU

ĆOPIĆ je otišao, zauvek, kao opomena da se sprema raspad države i novi rat – govori Kuruzović.

– Ode, pre crnih konja i crnih konjanika. I sve mi se čini da i danas čujem ono što mi je govorio: „Vi hrabri živite, i opet preživljavajte ono crno i ono prošlo. Ono što vam ponovo dolazi. Ja ne mogu i neću“.

SA ŠANTIĆEVOM „OTADŽBINOM“

NEKOLIKO dana pre nego što ćemo se zauvek rastati, sačekao sam ga posle jedne književne večeri, povezao ga „ladom“, prema kući. A on mi je, zamislite, tražio da mu govorim „Otadžbinu“, Alekse Šantića – seća se Kuruzović.

– Ja započnem, a on nastavlja. Od reči do reči govori celu pesmu.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



11 komentara

  1. mija says:

    Prepoznao ih je.

  2. teletabis says:

    Srbiji fale ovakvi ljudi, ali na žalost njih više nema.

  3. Vide Daničić says:

    Taj Brankov zapis u tzv. knjigu žalosti posle tiiitinog uginuća suština je našeg prokletstva iz one Domanovićeve o razmišljanju jednog običnog srbskog vola: umesto da mi ubijemo njega, našeg neprijatelja i tlačitelja kojem ni turski murat nije bio ravan - ubio se vliki pisac Branko zbog osećanja da propada tiiitina prćija i grobnica srbskog naroda prokleta jugoslavija?! E, moj Branko, divni čoveče i veliki srbski pišče, pokoj ti duši, laka ti zemljica i večni mir na onome svetu. Ostadosmo mi Srbi siročići i zbog tebe, jer mi ne žalimo ni tiiitu ni jugoslaviju, nego tebe i tebi slične...

  4. Miroslav Spasović says:

    Da li si negde video da je taj naš veliki pisac igde napisao srBski. Pa on se verovatno i ubio zbog takvih "poštovalaca" koji bi da preprave pravopis srpskog jezika. Verujem da se prvrće u grobu čitajući tvoj komentar.

  5. Miroslav Spasović says:

    Pitanje za redakciju Intermagazina. Ko Vam je dozvolio da prepravljate moj komentar iz ćirilice u latinicu?

    • Igor says:

      Nebudi fanatik. To je samo prevod na Serbian international

  6. Milutin says:

    Meni je govorio: „Nikog nije briga što je očigledno da se naša lepa zemlja rastače. Ja to ne mogu da podnesem i neću više da čekam tu smrt…“ ********** Treba napomunuti, da kad mu je Tito bacio stigmu- da su mu svi okrenuli leđa. Kao i npr. Žanki Stokić. Da ne pominjem kasnija izdajstva svog predsednika, isporućivanje generala,... ////////// Kroz pricu o stradanju Branka Copica se nazire i prica o propasti komunizma https://tinyurl.com/pzak8yj

  7. Petko says:

    @Miroslav Spasović Nije to do redakcije. U gornjem levom uglu imaš opciju ćirilica/latinica. Klikni na ''ćirilica'' i sve će se promeniti, čak i komentari pisani latinicom.

  8. milena nikšić says:

    Samo sve najlepše o Branku Ćopiću, divan, čovek, šaljiv i vrlo obrazovan i vidovit, dok su se neki zavaravali divnom i dobrom životim, ne mareći za sutra, on je bio vidovit čovek, imam sve njegove knjige, davno i po dva puta pročitane, za mene on spada u naše najveće pisce, na žalost te vrste pisaca kod nas više nema,Uzmete jdnu knjigu da pročitate i kada je već sutra zaboravite i kojoj je autor, bolje i ne čitati takve knjige, kod nas svka voditeljka kao "piše" knjige, ali napisati jednu stvarnu i životnu knjigu, oprostite sadašnji soisatelji i spisateljke, zaboravim je još dok stignem do kraja, A Brankove knjige su mi bile i lekira i pošto imam celokupna njegova dela, da pročitam, da ponovo naučim šta je život, ići bos u gaćama jesti puru itd, kasnije boriti se za oslobodjenje, on je znao tu borbu opisati i na smešno tužan način, Hvala mu i slava mu ni moji unici ga neće zaboraviti <3

  9. Lady Gaga says:

    DAKLE, SINOĆ JE ZEMLJA SRBIJA DOŽIVELA JOŠ JEDNO PONIŽENJE, KOJE JE SVE KOJU SU TO GLEDALI ILI ČULI O ČEMU SE RADI, UŽASNULO. NAIME, JEDNA OD UČESNICA RIJALITIJA “ FARMA “ MAJA NIKOLIĆ ZAPEVALA JE SRPSKU HIMNU. NEKAKAV POTURICA IZ NOVOG PAZARA, ĐUBRE OBREZANO I SMRAD SKRNAVI PO IMENU SEMIR DŽANKOVIĆ, TAKOĐE UČESNIK FARME, IZREVOLTIRAN PEVANJEM SRPSKE HIMNE U SRED SRBIJE, OTRČAO JE DO KUHINJE, ZGRABIO NOŽ I POKUŠAO DA ZAKOLJE MAJU NIKOLIĆ. Pred milionskim auditorijumom. Nakon svega, Maja je kažnjena. Željmo Mitrović, eto, nije hteo da se zamera mudžahedinima. NAVIKLI DA NAS KOLJU, JER SMO SRBI. JER ZAPEVAMO “ BOŽE PRAVDE SRBI, GDE STE? SRBI, IMA LI VAS? http://www.svet.rs/nas-svet/estrada/semir-diskvalifikovan-sa-farme-aca-mu-jedva-oteo-noz-dzankovic-napao-maju-gabrijela-je-pljunula-a-onda-je-nastradala-i-tamara-video

  10. Pitagora says:

    Ne mogu da verujem da je tako pametan čovek vezivao svoju sudbinu za sudbinu jedne tvorevine kao što je bila SFRJ. On je imao književni ugled, ime i slavu, objavljivao je i do 41. u kraljivini. S druge strane, ima ljudi, komunista ali i drugih, koji su za stvaranje Jugoslaviji dali više nego on, pa se nisu ubili zbog njenog raspada.Mislim da njegovo navodno objašnjenje ili nije autentično, ili je samo racionalizacija neke druge, mnogo veće i intimnije patnje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *