ЕВО ЗБОГ ЧЕГА Сергеј Трифуновић и неки српски глумци не воле МИЛОША БИКОВИЋА

EVO ZBOG ČEGA Sergej Trifunović i neki srpski glumci ne vole MILOŠA BIKOVIĆA

30 decembra 2018

Nedavno je Marko Tanasković na sajtu Novi Standard objavio dobar tekst o političkoj (zlo)upotrebi glumaca, a Dimitrije Vojnov je još davno govorio da je pristrasnost tadašnjih (naročito beogradskih) vlasti prema pozorištima rezultat želje da se pridobiju glumci, kojima su stalna zaposlenja u pozorištima najsigurniji izvor prihoda.

Sada je tviteraška rasprava između Sergeja Trifunovića i Miloša Bikovića izazvala neviđenu pažnju, od medijskog naduvavanja i filovanja u osnovi benigne i poluprijateljske prepirke, do često ostrašćenih reakcija na društvenim mrežama.



Trifunović, koji očito sebe vidi kao simboličkog predvodnika i izvor energije aktuelnih opozicionih protesta, prozvao je Bikovića da ovlašno komentarišući francuske proteste previđa one za koje bi trebalo da bude znatno zainteresovaniji – beogradske. Miloš Biković dobro primećuje da Trifunovićeva „prozivka“ ima elemente etiketiranja, oslonjenog na Bikovićevo vidljivo prisustvo na ruskoj kulturnoj sceni. Naravno, svi su se setili da je Bikovićev ulaz u Rusiju predstavljao Mihalkov, da se fotografisao sa Bogoljubom Karićem, u Moskvi susreo sa Vučićem i, konačno, primio orden od Putina.

DUBLJA PATOLOGIJA

Mediji su reagovali onako kako obično reaguju: sa jedne strane s instinktom da se od svega napravi priča, a s druge strane, ostvarujući nalog za održavanjem utiska nepremostivog (trans)ideološkog konflikta u srpskom društvu, što je očito prvi zadatak na listi planera faze hibridnog rata protiv Srbije koja je upravo u toku. Trifunović u raspravi nastupa agresivno, s punim pravom iskušavajući kolegu da se nedvosmisleno politički izjasni, imlicirajući da njegovo izbegavanje da to uradi prestavlja podršku aktuelnoj srpskoj vlasti.

Ali nisu problem ni mediji ni Trufunović, sve je to samo ono što smo od njih i očekivali. Problem su izlivi mržnje na društvenim mrežama, od kojih oni usmereni protiv Trifunovića imaju prepoznatljiv „botovski“ karakter (nasilnik, narkoman, podriva državu u teškom trenutku i slično), dok oni usmereni protiv Bikovića otkrivaju jednu dublju patologiju, gotovo civilizacijskog karaktera.

Osim banalne ljubomore prema čoveku koji je ostvario ozbiljnu međunarodnu karijeru (ali na „pogrešnoj“ strani sveta) i „građanističkom“ imperativu iz devedesetih da intelektualac obavezno mora da se izjasni protiv režima kojima se pripisuje nedemokratski karakter (šta god sve to značilo u datom trenutku), Biković je ovde kolateralna žrtva antiruske histerije, za koju mnogi i dalje veruju da predstavlja ulaznicu za društvo slobodnih i hrabrih, koje kao takvo, naravno, nikada nije postojalo osim u njihovim glavama i, ništa manje, džepovima solidno popunjenim najpre u partijskim nomenklaturama a kasnije od međunarodnih fondacija.

Transfer Miloša Bikovića u Rusiju je svakako imao značajne političke konotacije, zasnovane na prepoznavanju mogućnosti da se njegov imidž gradi u otelotvorenju izvesnih „konzervativnih“ vrednosti: on je istovremeno nežan ali rodno jasno određen, osećajan ali karakterno stamen, dopadljivog izgleda ali prirodan, uz jednu dozu specifične platonske aseksualnosti koja nije aseksualnost androgina nego u osnovi monogamnog muškarca koji teži mirnom porodičnom životu.

NAJVEĆI GREH

Biković je od početka pokazivao senzibilitet kakav u Srbiji predstavlja novinu, i svojstven je tek nekim pripadnicima generacija rođenih od početka devedesetih naovamo, a u Rusiji već predstavlja prepoznatljiv kulturni tip. U tom smislu, njegovo lansiranje u orbitu ruskog umetničko-zabavljačkog mejnstrima svakako ima ulogu u povezivanju srpske i ruske kulture na određenim duhovno-moralnim osnovama ukorenjenim u kulturno-civilizacijskom kodu, a koje u Rusiji već neko vreme predstavljaju osnov za izgradnju jedne relativno zaokružene ideologije.

I što je najvažnije od svega, a što neke očito najviše boli, jeste da je taj transfer zaista uspeo: glumac iz Srbije je postao ravnopravan deo zahtevne ruske industrije zabave, bez potrebe da svojim radom ponižava bilo sebe bilo narod koji predstavlja. Ono što niko, pa ni Sergej Trifunović, nije uspeo na Zapadu, a toliki su pokušavali.

Pa da li je to onaj najveći Bikovićev greh, veći od uspeha koji se ovde – kako to često volimo da kažemo – ne prašta? Da nije samo jedan put za Srbiju, nego da postoje alternative. Ili da ipak jeste samo jedan, ali ne onaj koji vodi tamo gde možemo da budemo samo sluge i robovi, makar i u liku obezličenih malograđanskih kreatura.

Ili da taj put nije zapravo nikakav put, osim u duhu, jedan povratak sebi i onome što bi mogli i trebali da budemo, ovde gde jesmo, do kad jesmo.

(Branimir Kolarević / Stanje Stvari)

KOMENTARI



9 komentara

  1. Zoran says:

    Trifunoviceva pamet se vidi sto je bio uz Jankovica i posle ga pljuvao, kao i Kojo. To su ljudi koji naglo, bez mnogo razmisljanja, donose odluke ili mnogo razmisljaju, ali opet lose odlucuju, pa posle svoj pogresnu procenu pravdaju sto je onaj drugi gresio. Jok, Jankovic je uvek bio taklav, al ga vi niste videli takvog. Bikovic je u najmanju ruku rezervisan. Ja znam da on moze da prica i ugosti Vucica, ali on uopste ne mora da bude na njegovoj strani. Covek je jednostavno pametan i ume da misli. A izgleda i porodicno mu tako, cuo sam da mu brat otisao u monahe...

    • Velika Metla says:

      Pomenuti su uličari SUI GENERIS,i teeeeeške seljačine! Niko ko je iole normalan ne bi s Trifunovićima stao pred kamere,čak ni u redu na kasi! Ološ koji pati od najtežeg oblika "brozomore"!

  2. DUSKO says:

    TRIFUNOVIC JE ZA ZAPAD I NE RAZLIKUJE SE OD VUCICA, A BIKOVIC JE ZA NJEGA MISAONA IMENICA !!!

  3. Aleksandar says:

    Porediti Bikovića i Trifunovića je jednostavno nemoguće. Sergej T. je moralna nula a Biković je jedan veliki umetnik koji je iako još uvek mlad postao značajan umetnik. Ako se podsetimo Trifunović je probao u SAD ali se to završilo neuspehom. Par drugorazrednih filmova i ništa, kao što se moglo i pretpostaviti. Biković ja pa uradio nešto što Trifunović samo može sanjati. Trifunović hoće da postavi sebe u isti rang kao i Biković ali je razlika merena u svetlosnim godinama.

  4. ostrogorski says:

    Izgleda da je virus "Žuti prsluk" zarazio Srbiju i rodio nekog Iznoguda koji bi da postane Kalif umesto Kalifa. A tvrdi malograđani - braća Trifunović: "Kavgu po svijetu traže, đe je kavga da se nađu onđe" ili bar da posluže kao megafoni Kalifu novome. Bikovićev um, duša i mentalni sklop su široki kao ruska stepa i pripadaju srpskom i ruskom etosu...

  5. padre says:

    Da sam ja na Trifunvićevom mestu, promenio bih ime, Sergej, to mi miriše na Ruse, da je barem Sergio, to je više demokratsko ime1

  6. rajko says:

    Bura u čaši vode. Šteta utrošenog papira, ovaaaj, elektona.

  7. Deda Micko says:

    Svi nasi filmovi snimljeni su sa namerom da ciganizuju Srbe. Zato ne podnosim nijednog naseg glumca, to su najobicniji prostaci koji se puvanderisu po kafanama i medijima.

  8. Marija says:

    Neznam zaista dokle vise trpeti Trifunovica,i njegove gluposti?!Sa sve prijateljima narkomanima i lopovima,kada se udrogira nezna sta govori. Sve njih u cz pa nek'tamo drze govore. Sta hoce od Bikovica? Covek je uspesan i normalan...kada bude postigao isto sto i Bikovic nek se oglasi,,,podbuo sa sve kesicma i podocnjacima. Droga je zlo,pa jos kada se pomesa sa mrznjom nista gore! Nama neprijatelji nisu potrebni,sve dok imamo Trifunovica i ekipu,i nebi me cudilo da sutra izadje slika kako isti sede sa olosima Tacijem i ostalima. Bice i toga. Kada god neznaju sta da odgovore psuju i nazivaju ljude botovima,jer nemaju nista u mozgu osim toga.Ziveli Putin,Vucic i Bikovic!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *