Evropa će moliti Ruse za gas

Evropa će moliti Ruse za gas

3 decembra 2014

eu-russia-energy-policyUmesto prvog ašova, koji je u martu 2015. trebalo da bude zaboden u Srbiji, čime bi zvanično otpočela gradnja gasovoda „Južni tok”, posle gotovo osam godina od prve ideje – da se gradi novi rusko-evropski gasovod koji bi zaobišao Ukrajinu, Rusija je pre dva dana rešila da od ovog projekta odustane.

I dok većina posle ove iznenađujuće vesti premotava film tražeći krivca čini se da je u ovom času mnogo važnije pitanje – šta Srbija može da uradi da bi obezbedila drugi pravac snabdevanja gasom, a da pri tom ne zavisi od Ukrajine.

Da li da pod hitno obezbedi novac za gradnju starog-novog gasovoda Niš–Dimitrovgrad koji bi zaobišao Ukrajinu ili da eventualno sačeka da predsednik Rusije pojasni novu rutu „novog” gasovoda koji bi iz Turske išao prema Grčkoj, pa potom u Evropu.

Ostalo je nejasno kako bi to Grci, koji su pod pritiskom Brisela i Vašingtona morali da odustanu od „Južnog toka”, sada pristali da im neka nova cev ponovo prođe preko zemlje, kada je jedini cilj EU i tada i sada da se smanji zavisnost od ruskog gasa.

Dušan Bajatović, kopredsedavajući u kompaniji „Južni tok Srbija” uveren je da će ovaj projekat biti nastavljen i izgrađen.

– Očekujem dogovor EU i Rusije. Najava obustave izgradnje gasovoda ne znači da su vrata za taj projekat zatvorena, već da je Rusija samo prebacila loptu Briselu, kaže Bajatović.

Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić izjavu Putina vidi kao poruku Evropi, hoćete ili nećete „Južni tok”?

– Ako hoćete, Rusija je spremna da taj projekat realizuje: Ako nećete, Rusija ima gde da se okrene – saradnji sa Kinom i drugim zemljama, istakao je on i dodaje da je reč o taktici ruske strane i da će posle Putinove i Milerove izjave, „Evropa kleknuti na kolena i moliti da se ’Južni tok’ izgradi, jer je Evropa gladna gasa”.

Da je sve bilo po planu „Južni tok”, kapaciteta 63 milijarde kubika gasa, trebalo je prve količine da transportuje preko Srbije naredne godine. Zarada Srbije od tranzitnih taksi procenjivala se na oko 300 miliona evra godišnje. Posao bi dobilo oko 2.500 radnika, a ono što je najvažnije naša zemlja bi na ovaj način obezbedila i proizvodnju struje iz gasa gradnjom gasnih elektrana. Planom su bile predviđene četiri gasne elektrane, kao i gradnja druge faze podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.

„Južni tok” trebalo je da dovede ruski gas direktno sa najvećih kopnenih nalazišta gasa u Sibiru do potrošača u centralnoj i jugoistočnoj Evropi ispod Crnog mora, preko Bugarske, Srbije, Italije i Austrije.

Radovi na „Južnom toku” obustavljeni su u Bugarskoj zbog zahteva Evropske komisije da se na taj gasovod primene evropska energetska pravila, koja s druge strane nisu primenjena u slučaju „Severnog toka”. Za izgradnju „Južnog toka” trebalo je da se otkupi više od 8.000 hektara za 24 miliona evra. Po poslednjim informacijama, otkupljeno je oko 80 odsto zemljišta, kaže Ljubinko Savić, sekretar za energetiku PKS.

– Odluka Rusije, ukoliko je konačna, da odustane od „Južnog toka” ogromna je šteta za ekonomiju Srbije, objašnjava on i dodaje da ovaj gasovod nije zavisio od Srbije, jer smo mi tranzitna zemlja, ali smo zbog političke odluke Rusije da obustavi projekat ostali bez investicije od oko dve milijarde evra, koja je trebalo da pojača sigurnost snabdevanja gasom, istakao je Savić.

Komentarišući izjavu predsednika Putina, Savić kaže, da se još ne zna da li je to reakcija na pritisak Evrope, te da postoji verovatnoća da kao što je sada doneta odluka da se izađe iz projekta, tako iznenada mogu da se poprave odnosi EU i Rusije, i ubrzano krene izgradnja.

Vrednost investicije kroz Srbiju procenjena je na dve milijarde evra s tim što je ruska strana u slučaju Srbije dogovorila da ona sama finansira ceo projekat, koji bi Srbija otplaćivala od tranzitne takse.

———————————-

Šta nam je alternativa?

I dok još postoji nada da je Putinova izjava još jedan pokušaj da se izvrši pritisak na Bugarsku ne bi li krenula s gradnjom, Srbija bi, ako hoće sigurno snabdevanje gasom iz drugog pravca, morala da se okrene ideji staroj više od 20 godina, a to je izgradnja magistralnog gasovoda Niš–Dimitrovgrad.

Osim raznih studija izvodljivosti i dva zvanična međudržavna dokumenta koja su 2010. i 2012. potpisale Srbija i Bugarska, na terenu se nije daleko odmaklo. Pri tom Dimitrovgrad, Pirot, Bela Palanka i Niš u izgradnji gasovoda vide razvojnu šansu, a stručnjaci stabilniju snabdevenost Srbije gasom.

Dvosmerni gasovod dug 180 kilometara od čvorišta u Dupnici blizu Sofije ulazio bi u Srbiju kod Dimitrovgrada. Povezivao bi dalje Pirot, Belu Palanku i Niš, odakle bi se račvao ka Zaječaru i Prahovu.

Njegovom izgradnjom otklonio bi se strah od eventualnih havarija na postojećoj trasi preko Horgoša, koje mogu da ugroze snabdevanje potrošača gasom na jugu Srbije.

– Svako snabdevanje sa druge strane, čak i od nekog drugog isporučioca gasa ne samo od Rusa korisno je za državu. Kako do toga doći u ovoj situaciji kada država nema novca za njegovu izgradnju dovodi u pitanje kada će to sve biti, kaže predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić.

Bugarska je bespovratna sredstva za trasu od Sofije do granice, dobila iz evropskih fondova, što za Srbiju ne važi, ona je morala sama da se snađe za novac.

Interes Bugarske je da na ovaj način obezbedi transport gasa i da od toga naplati takse za transport. Interes Srbije je veći, jer bi povećao energetsku bezbednost Srbije, a i Srbija bi učestvovala u transportu gasa za određene regione.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Mare says:

    Cela prica se vrti oko toga da Nemci uzmu primat u reversnim isporukama gasa. Gas bi tako bio mnogo skuplji, a Nemacka na ogromnoj dobiti. Zato se i radi na destabilizaciji Ukrajine. Ne znam samo koliko su Nemci racunali na saradnju Rusije po pitanju toga da se njima dodeli status reversnog isporucioca? Verujem da su se preracunali.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *