ЕВРОПА ДОНЕЛА ЈОШ ЈЕДНУ ОДЛУКУ којом исказује непријатељство према Русији

EVROPA DONELA JOŠ JEDNU ODLUKU kojom iskazuje neprijateljstvo prema Rusiji

11 jula 2018

NATO namerava drastično da uprosti birokratiju kada je reč o premeštanju kopnenih trupa na teritoriji EU, sa ciljem da se umanji vreme koje je trenutno potrebno za dobijanje adekvatnih dozvola i u zamenu za to stvori svojevrsni „evropski vojni šengen“.

Među inicijatorima ove ideje je i holandska ministarka odbrane Ank Bajleveld, koja smatra da je NATO snagama neophodan slobodan prolaz kroz sve evropske granice, kako bi se što bolje obuzdavala „ruska agresija“.



U slučaju da se ova inicijativa realizuje, ocenjuje britanski list „Tajms“, snage Alijanse, uključujući ljudstvo i tehniku, mogle bi da se prebace sa bilo koje tačke Evrope do njenih istočnih granica za maksimalnih pet dana umesto dosadašnjih 40.

Kako ocenjuje, time bi se prevazišao dosadašnji „apsurdni sistem“ zbog kojeg su vojnici primorani da čekaju po barakama dok im određena zemlja ne izda adekvatne dozvole, kako bi prošli sve propisane kontrolne punktove.

Bajleveldova ističe i da bi time Alijansa uspela da dokaže da radi na usavršavanju sopstvenih mogućnosti kada je reč o obuzdavanju svih novonastalih pretnji i izazova, iako, kako ocenjuje, to i nije baš jednostavno izvesti.

Vojni stručnjak Boris Podoprigora smatra da je sâm sistem unutar EU, kao i mehanizam odlučivanja, do te mere opterećen birokratijom i složen, da će biti teško postići bilo kakav konsenzus kada je reč o ovom pitanju.

Jedna je stvar NATO – to je vojna organizacija sa vrlo centralizovanim sistemom, objašnjava on. Međutim, kada se interesi Severnoatlantske alijanse ne podudaraju sa stavovima Evropske unije, na kraju obično ne dođe do bilo kakvog konkretnog rešenja.

„Ne vidim perspektivu učešća organa Evropske unije u rešavanju vojnih problema. Tamo gde se odluke donose unutar vertikale NATO-a, tamo sve dobro funkcioniše, ali ako se u taj proces uključe evropski službenici — nema svrhe očekivati usvajanje efikasnih odluka. Na kraju krajeva, to govori iskustvo sa balkanskim konfliktom i učešćem predstavnika EU struktura u njemu“, tvrdi on.

Sa tim mišljenjem saglasan je i poslanik ruske Državne dume Aleksandar Jušenko, koji obavlja funkciju zamenika predsednika odbora za informacionu politiku i koji tvrdi da Evropska unija nije homogena.

Prema njegovim rečima, u sastav EU ulaze države koje ne haju u potpunosti na odluke briselske birokratije i po pravilu drže do sopstvenog suvereniteta, a to su pre svega zemlje-osnivači Unije, poput Francuske, Italije i Nemačke.

Istovremeno, ističe on, tu su i one zemlje koje su ulaskom u Uniju praktično izgubile gotovo sav svoj suverenitet i rade upravo ono što im poput diktata stigne „sa druge strane okeana“.

„EU danas koketira sa nadnacionalnošću sa jedne strane i nacionalnim interesima pojedinačnih članica, sa druge. EU nije jedinstvena i to što se interesi članica veoma razlikuju, koriste NATO, Vašington i London u želji da izvrše najveći mogući uticaj“, dodaje on.

Stoga se, zaključuje Jušenko, ovaj predlog da se izglasa pojednostavljeno kretanje NATO trupa unutar Evropske unije, može posmatrati i kao pokušaj da se na još jedan način podrije suverenitet članica Evropske unije.

Kako navodi „Tajms“, lideri zemalja-članica NATO-a o ovoj temi će razmatrati na predstojećem samitu koji će biti održan od 11. do 12. jula u Briselu.

KOMENTARI



7 komentara

  1. goran says:

    Rusiju ce jahati sve dok mladi oficir ne dodje na mesto Putina. Rusija jos nije imala svog vladara. Kad sed to desi, sve ce doci na svoje mesto.

    • Velika Metla says:

      Goran,jednu jedinu raketu da im ispale i pobiju gamad na ruskoj granici sva bi se ostala gamad razbežala glavom bez obzira,ali.......!;(((

      • Miraš. says:

        Ali cilj Rusije je da ne dozvoli da uopšte bude otvoren taj front iz Evrope prema Rusiji. Rusija bi se vojno odbranila ali imala bi ekonomske gubitke zbog smanjene prodaje gasa i nafte u Evropi, itd. Otvaranje tog fronta je prvenstveno američki i britanski cilj. Ne bi NATO i Amerikanci ni uspeli da osvoje Rusiju iz istočne Evrope, ali bi joj napravili ekonomsku štetu što je isto davljenje Rusije. Sada Amerika kontroliše samo zapadni deo velikog evroazijskog kontinenta i još neke države jugozapadne Azije (Saudijska Arabija, Irak, pa i Izrael) i na krajnjem istoku Japan i Južnu Koreju. Ako bi samo ekonomski napravili Rusiju veliku štetu otvoren im je put za osvajanje celog velikog evroazijskog kontinenta.

      • Strahinja says:

        Ne vredi da pricas to "Goranu", on je Putinomrzac... Sta god da napises za Rusiju, on ce popljuvati...

    • Miraš. says:

      Ne brani se Rusija samo sa čistokrvnim Rusima i neka im se to veliko zlo ponovo ne desi. Neće se odbraniti Rusija ni sa čistokrvnim Rusom na mestu predsednika države kao što naivno zamišljaš. Za odbranu Rusije treba veća ekonomska snaga i stabilnost države i stalna modernizacija i naoružanja i vojske. Na tome se u Rusiji radi ozbiljno već izvesno vreme i to za vreme Putina. Takvi veoma važni uslovi grade se godinama, a bilo koji čistokrvni Rus ako sve to ne postoji može samo da se slika za svoju čitulju. Čitulja za samo njega jednog i sve tako čistokrvnog nekako bi se podnela, ali ako nisu izgradjene te važne pretpostavkek ne bi u Rusiji osvanula samo njegova čitulja.

  2. Miraš. says:

    Zabrinjava ovaj veliki prijem izbeglica u Evropu, jer medju njima ima migranata i "migranata". Pritom ovi drugi su zapravo odličan paravan za zloglasne zapadne službe nesmetano da mogu što više da izvode svoje operacije. Svi će prstom upirati u izbeglice, a glavni proizvodjač haosa u Evropi biće neko drugi. Evropa je time dodatno ucenjena da mora biti poslušna Americi. Preko leševa i leševa, naravno što manje sopstvenih a što više tudjih, Amerika je na tu za nju bezbolnu žrtvu već sada veoma spremna. Culj je veoma privlačan - da SAD povrati i svuda uspostavi američku apsolutnu hegemoniju u svetu. Amerikanci već uveliko vode hibridni rat protiv Rusije, a najbolji primer za to je Ukrajina, posebno od 2014. godine. Sem Ukrajine u novi sukob sa Rusijom uvlače celu Evropu. U tome im je desna ruka V.B. te ne čudi što baš britanska rusomrzačka propaganda najagresivnija je u celoj Evropi. Dovoljno im je da Evropa i Rusija, zatim Iran, Kina, itd. da budu ponovno razrušeni u ratu i njihove ekonomije da budu značajno uništene te da u mnogim delovima sveta stvore visoku finansijsku nestabilnost. Time bi napravili reprizu drugog svetskog rata te i one 1944 godine (Bretonvudski sporazum) kada je Amerika bila visoko poštovana širom sveta kao izvor monetarne stabilnosti za mnogobrojne države značajno uništene u ratovima. Američki dolar bi ponovo postao veoma tražen ako bi valute kao evro, rublja i mnoge druge bile značajno obezvredjene pravim ratovima, povišenim terorizmom što je nov hibridni oblik ratovanja, sankcijama i/ili žestokim trgovinskim ratovima. Zato Tramp insistira kod svojih Evropljana na ozbiljnijem izvršavanju obaveza prema NATO-u, a Evropljani kao hibridne ćurke ne shvataju da je nova opasna igra već pokrenuta.

  3. Miraš. says:

    Zasad je dobro i u korist mira je to što je Rusija postigla značajno napredovanje u naoružanju, što ona sa svoje strane ne naseda na pozive iz rusomrzačke Evrope te ne doprinosi još većem zaoštravanju odnosa na celom kontinentu, i naravno najvažnije je što pomaže Siriji da njene slobodne teritorije stalno rastu. Pretpostavljalo se veoma ispravno da američki ranjeni zmaj neće trpeti gubljenje apsolutne prevlasti u svetu koju jeste Amerika imala 90-tih godina. Pripreme za otvaranje fronta na istoku Evrope prema Rusiji su uveliko u toku o čemu nam pored svih ranijih govori i ova vest. Ali taj front ako je jedini nije dovoljan da ostvari cilj. Važnije od toga i najvažnije je zaustaviti Amerikance u Siriji jer ona je po svom položaju veoma važna ulazna kapija za Irak i Iran. Ne sme im se dozvoliti da osvoje ceo Bliski Istok. Odbranom Sirije stvaraju se uslovi za slabljenje američke prisutnosti u Iraku, a Iran koji očigledno nameravaju da napadnu ima daleko bolje šanse da se odbrani, nego ranije Irak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *