Европа је погазила идеал слободе

Evropa je pogazila ideal slobode

5 jula 2015

kult-bestic 343Zlatnu kolajnu „Maja Dimitrijević“ nisam doživeo kao što bi je možda prihvatio Tomas Bernhard i ne bi bilo fer da kažem, kao što je on govorio, da prezirem nagrade, ali prihvatam premije. Ponosan sam što sam dobio ovu nagradu ne samo zbog premije već i zato što je konkurencija bila jaka, a posebno što sam se pokazao u drugoj vrsti pozorišnog izraza, kaže glumac Slobodan Beštić, dobitnik prestižnog priznanja Zlatna kolajna „Maja Dimitrijević“ na upravo završenom 40. Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu.

Ovogodišnji žiri radio je u sastavu: Tanja Popović, Marta Bereš i Ljiljana Blagojević. Odluku da nagradu dodeli Slobodanu Beštiću doneo je jednoglasno s obrazloženjem: „Glumačkom lakoćom, svedenim sredstvima, Slobodan Beštić dokazuje studiozan rad potvrđujući fantastičnu definiciju Ostrovskog da je talenat osećaj za meru. Uzbudljiva priča odnosa umetnika i vlasti u kojoj umetnik preispituje dobijene nagrade zaslužuje u potpunosti ovo prestižno izdanje.“U međuvremenu predstava „Moje nagrade“ nastupila je u zvaničnoj selekciji novosadskog 42. Infanta, a početkom septembra gostovaće i na podgoričkom Fiatu.

Predstava „Moje nagrade“ autorskog tandema Maje Pelević i Slobodana Beštića nastala je u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Kulturnog centra Pančeva prema memoarskim beleškama austrijskog pisca Tomasa Bernharda (1931–1989) objavljenim dvadeset godina posle autorove smrti.

– Šansu da napravim novi pozorišni iskorak dobio sam zahvaljujući Željku Hubaču, direktoru Drame nacionalnog teatra i Maji Pelević koji su imali poverenje u mene i poverili mi da igram u prvoj monodrami uopšte na sceni „Raša Plaović“, što je hrabar repertoarski potez. Pre neki dan na gostovanju na 42. Infantu predstavili su me na okruglom stolu kao glumca poznatog po divnoj veštini govora, a do sada je uglavnom istican telesni izraz, što je najbolja potvrda da je primećen moj scenski zaokret. To mi je najdraže priznanje jer sam se trudio da tokom karijere sva svoja glumačka sredstva razvijam kompletno, a ne da to bude samo kroz fizički trening – objašnjava Beštić.

U delu „Moje nagrade“ kompleksni Tomas Bernhard se obračunava sa korumpiranim austrijskim društvom, ali su Maja Pelević i Slobodan Beštić priču smestili u današnje vreme.

– Nije nam bio cilj da univerzalni tekst banalizujemo i da napravimo pamfletsku predstavu. Tekst je napisan sredinom sedamdesetih godina prošlog veka i odnosi se na austrijsko društvo, ali smo mi želeli da scenski istražimo kako se reflektuje na srpsko društvo. Zapravo, posle mog radnog iskustva u Nemačkoj i tokom dve decenije pozorišnog trajanja došao sam do zaključka da nestanak prave hijerarhije vrednosti pogađa sve ljude danas na planeti, a ne samo nas u Srbiji. Zato me Bernhardova misao: „Evropa, ona najlepša, mrtva je, to je istina i stvarnost“ najdublje pokreće. To ilustrujemo u predstavi sa scenom sa zastavicama Evropske unije, na stolu za banket gde Srbija treba da uđe u EU kada je već sve pojedeno i popijeno i kada su nam ostale samo koske. Ta ideja mi je intimno pravi razlog zašto ovu predstavu radimo – kaže naš sagovornik.

– Ne zato što sam postao nacionalista i sada želim da pljujem Evropu i EU, već zato što je u mom životu došlo do ozbiljnog i dubokog razočaranja u ideje i ideale te iste Evrope. Odnosno, ne zato što je Evropa kao pojam loša, nego zato što je EU kao birokratska državna institucija pogazila sve ideale slobode, pravde, jednakosti. Koristeći dupla merila u politici i ekonomiji svaki dan kada otvorim novine vidim još jedan dodatni razlog zašto je bilo baš dobro da tako završimo predstavu. Svedoci smo situacije u Grčkoj, koja nam je bila negde inspiracija. I taj crveni džemper koji na kraju nosim jeste i asocijacija na neku levičarsku ideju koja bi eventualno u nekoj novoj opciji možda mogla da bude novo, pravednije, rešenje za sve naše i evropske socijalne probleme Evrope – dodaje umetnik.

U društvenoj satiri „Moje nagrade“ sa dva izvođača, pored Slobodana Beštića na sceni se pojavljuje i suflerka Gordana Perovska koja igra Bernhardovu tetku, ženu koja je zapravo bila njegov mecena i dugogodišnji bliski prijatelj, autor se obračunava sa samim sobom. A o tome sa čim se intimno obračunava, Slobodan Beštić kaže:

– Kod mene intimno, došlo je do razočaranja u sistem civilizacije vrednosti koje današnja evropska civilizacija nameće, mislim na konzumerski i tržišni kapitalizam. Imao sam veru u ideale pravde, jednakosti, ljubavi i to je nešto što još uvek imam. Nisam ih se odrekao kako na socijalnom, političkom, tako ni na umetničkom i ljudskom planu. Ali, kada se to godinama urušava i kada gledaš čak i sebe samog kako nisi u svakoj situaciji spreman da reaguješ po ljubavi, po istini i pravdi, dolazi do razočarenja. Prvo u sebe samog, pa logično sledi sumnja u umetnost: da li je ta umetnost baš takva ili je to ipak instrument nečijih interesa i kritike? Borim se u sebi da ne budem cinik, razočaran, negativan, da nađem neki tračak snage da u ovakvim okolnostima opstanem pozitivan.

Monodrama „Moje nagrade“ se već na premijeri izdvojila kao svojevrsni pozorišni iskorak i odmah dobro primljena kod publike, ali je izazvala i mnogo polemika.

– Monodrama je težak žanr i vrlo je hrabro bilo upustiti se u ovakav repertoarski potez. Imali smo zato obavezu i odgovornost da od ove monodrame napravimo takozvani monospektakl. Predstava je ispunila svaku svoju društveno angažovanu svrhu i cilj, i pokrenula i polemike, čak i u negativnom smislu. U svakom slučaju, ova predstava nije mrtvo pozorište, koje ne podnosim. Sa druge strane, Narodno pozorište u Beogradu poznato po klasičnom pristupu u umetnosti sa ovom predstavom počelo je da se pojavljuje i na alternativnim festivalima, što je svojevrsno umetničko osveženje – primećuje Beštić.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *