„Evropa mora da zaštiti Srbe u Hrvatskoj“

„Evropa mora da zaštiti Srbe u Hrvatskoj“

8 jula 2013

Milorad-PupovacJačanje antisrpske kampanje i antisrpskih stavova pokazuje da postoje snage koje nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji kažu – „mi možemo po svom“. To je ozbiljan problem, koji je zasad samo naš, ali bi brzo mogao da postane i evropski problem – kaže u razgovoru za „Novosti“ Milorad Pupovac, lider Srba u Hrvatskoj.

Na primedbu da se iz političkih krugova čuju opravdanja da takve pojave postoje i u drugim evropskim državama, naš sagovornik kaže:

– Hrvatska je specifična zemlja kada je posredi srpsko pitanje. Odustajanje od politike tolerancije prema manjinama, obnavljanje animoziteta, ratnih retorika, zahteva za poništenje stečenih prava… ozbiljno narušavaju procese u regionu. U trenutku kada Srbija treba da primeni sporazum iz Brisela, a Srbi na Kosovu moraju da primene novu realnost za svoj život, u Hrvatskoj neke grupacije kažu – „mi smo došli u Evropsku uniju i možemo po starom“. To je narušavanje poverenja i kredibiliteta onih koji su pomogli da se situacija u Hrvatskoj normalizuje, a to su EU, Amerika i druge zemlje u svetu.

* Bilo je i mnogo prigovora da Hrvatska na putu u Evropu nije ispunila sva očekivanja kada je reč o pravima srpske zajednice u Hrvatskoj?

– Nije ispunila sve, to je tačno. Ali to ostaje sastavni deo obaveza prema EU, ali sada i obaveza EU. Jer onog trenutka kada jedna članica ulazi u Uniju ljudska, manjinska ili povratnička prava postaju i dobrim delom obaveze EU.

* Mogu li Srbi u Hrvatskoj računati i na fondove Evropske unije?

– Da, ako se izborimo za to. Mi se za to pripremamo, a sada je potrebno jačati kapacitet opština i svest da država mora da ima poseban razvojni obzir prema područjima gde žive i Srbi. Ali, treba da lobiramo i u Briselu, pa ako se sve poklopi, Srbi, ali i svi drugi koji žive na tim područjima, mogu da imaju značajnu korist.

* Kako ocenjujete stabilizaciju odnosa Srbije i Hrvatske i najavu skorog bilateralnog susreta predsednika Tomislava Nikolića i Ive Josipovića?

– Izuzetno je dobro učešće predsednika Nikolića na svečanosti u Zagrebu i dobro je što će se u neko dogledno vreme sresti sa predsednikom Josipovićem. To je od velike važnosti za odnose dveju zemalja, ali i za evropsku budućnost celog regiona. Pre svega i za otklanjanje nasleđa prošlosti, jer dvojica aktuelnih predsednika to ne samo da treba da učine, nego i mogu. Koliko su njihove biografije do juče bile viđene kao prepreka za to, danas ih treba gledati kao stimulaciju i pozitivnu pretpostavku za prevladavanje političkih razlika između Hrvatske i Srbije.

* Koje su prioritetne teme koje Srbija i Hrvatska treba da reše?

– Pitanje nestalih osoba, Hrvata i Srba, povratak izbeglica i njihovih prava, granice, suđenje za ratne zločine i tužbe za genocid. Svakako i nastavak regionalne saradnje, ali i nastavak procesa širenja EU na ostatak zapadnog Balkana ili jugoistoka Evrope. Od Hrvatske i Srbije se očekuje da doprinesu i stabilizaciji prilika u BiH. Zbog svega hrvatska i srpska politika stoje pred ozbiljnim istorijskim poslom.

TUŽBE VELIKA GREŠKA

* Zvanični Beograd najavljuje da će uskoro biti rešeno pitanje međusobnih tužbi. Koliko je to realno?

– Lično sam bio jedan od onih koji su se žestoko protivili tim tužbama i smatrao sam ih nastavkom rata pravnim sredstvima i produživanjem politika devedesetih. I Hrvatska i Srbija su napravile teške greške kada su podnele tužbe. Voleo bih da tužbe mogu da se povuku, ali bi trebalo ispuniti bar neke uslove, kao što je pitanje nestalih i izbeglička prava. Potrebno je imati političku snagu za to, a nisam siguran da je ta snaga dovoljno ravnomerno raspoređena u Hrvatskoj i Srbiji. Volje i spremnosti ima, ali je snage sve manje, barem u Hrvatskoj. Bojim se da će to ostati i biti prepušteno međunarodnom sudu pravde i dalje će da komplikuje odnose dveju država.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *