ЕВРОПА СЕ ДИЖЕ: После „Oxi“, следе „No“, „Non“, „ Pas“, „Nao“,…

EVROPA SE DIŽE: Posle „Oxi“, slede „No“, „Non“, „ Pas“, „Nao“,…

10 jula 2015

oxi-non-neinPiše: Zlatko Bogatinovski

Još odjekuje i Evropom ali još više i Evropskom Unijom istorijsko grčko „Oxi“ iliti „NE“ sporazumu sa međunarodnim kreditorima i njihovim beskonačnim ultimatumima grčkoj državi i grčkom narodu. Ili pljačkanju Grčke, jasnije rečeno. Posle očekivane „pobede“ na prošlonedeljnom referendumu (eto kako i odlučno „Ne“ postaje „Da“ za dostojanstvo čitavog naroda), narodu, pre svega pristalicama „Sirize“, prvi se obratio čovek koji je užasno mnogo nervirao uštogljene ministre finansija zemalja članica EU (po njihovim rečima) na dosadašnjim sastancima, Janis Varufakis.

Izgovorio je samo dve jednostavne ali suštinski važne rečenice: “Ne želimo nove pozajmice, ne želimo nove mere štednje, ni nove pregovore koji se stalno vraćaju na isto stanje. Dva glavna cilja su – nove reforme i restruktuiranje duga”.

Prvi put se desilo da se neko suprotstavi, ne samo MMF-u, već bitno snažnijoj ekipi „za uterivanje dugova“. „Minotaurska trojka“ (MMF, ECB-Evropska centralna banka i EK-Evropska komisija) je prvi put osetila ne samo otpor, već i strah zbog tog grčkog bunta.

Oni koji su druge plašili zatvaranjem banaka, neisplaćivanjem plata i penzija, bankrotom države, pa čak i građanskim ratom, sada su sami zaplašeni efektom grčkog „cunamija“. Veliko je pitanje ko će sve tu, u stvari, da bankrotira. Narodi Evrope ili ili čudovišna finansijsko-politička transnacionalna oligarhija.

Grčki model suprotstavljanja Trojci, bolje reći ratovanja sa njom, počinje da se operacionalizuje, pretvara u konkretne rezultate i donosi pobede u prvim bitkama. Dok Grci likuju, drugi osluškuju, gledaju šta se dešava, i što je najvažnije, i sami počinju ili nastavljaju da vode svoje bitke protiv predatorske nemani.

Da podsetimo: u Španiji nije samo levičarski „Podemos“ ubedljivo pobeđivao ove godine na lokalnim izborima, već i nova partija desnog centra Građanska partija. Građani su uglavnom glasali za političke konstrukte ne starije od godinu dana. Osvojena je Barselona, pao je i Madrid.

Simbolično, nova gradonačelnica Madrida iz redova Podemosa Manuela Karmena neće samo, kako je obećala pre izbora, da promeni nazive čak 167 ulica nazvanih po ličnostima iz vremena Frankove diktature i njegovog fašističkog režima, već će promeniti i naziv jednog trga sa imenom Margaret Tačer, simbolom uništavanja radničkih prava uvođenjem beskrupuloznih ultra-liberalnih reformi.

Celokupni državni dug Španije od skoro bilion evra (!) koji čini čak 97,7% BDP-a, negativan ekonomski rast i hronično zaduživanje koje je bukvalno dupliralo dug Španije za poslednjih desetak godina, su „sjajni rezultati“ rada Trojke koja ozbiljno strahuje za rezultat na parlamentarnim izborima krajem godine i stvaranjem „nove Grčke“.

U Italiji su sve popularniji i jači Pokret 5 zvezdica ali i Desni centar. Ako trenutno drže vlast u 4 od 7 regiona, uz saradnju sa Ligom za sever mogu da potpuno promene sve turobniju ekonomsku sliku Italije.

Celokupni državni dug Italije je čak dva biliona evra, i iznosi 130% BDP-a, za poslednjih desetak godina taj dug se povećao za trećinu, javni rashodi su uvek bili veći nego prihodi a poslednje tri godine zemlja se nalazi u recesiji. Očigledno da predatorstvo Trojke nema granica, kad uspeva ovako detaljno da urušava državu koja važi za jednu od 10 industrijski najrazvijenijih u svetu (!).

U Francuskoj je na izborima više od pola birača bilo evroskeptično, i to s razlogom. Zemlja koja je bila uz Nemačku jedan od najvažnijih i ekonomski najjačih osnivača EU, danas ima celokupni državni dug od čak dva biliona evra koji čini 95% BDP-a, za poslednjih desetak godina taj dug se povećao za 47%, javni rashodi su uvek bili veći nego prihodi, a ekonomski rast je poslednjih pet godina minimalan u rasponu od 0,2 do 0,7%.

Slična je situacija i u Portugalu i na Kipru.

Svi evropski državnici su izjavili da se rezultati grčkog referenduma moraju poštovati. Od njihovih prvobitnih ljutih pretnji i krutih stavova stiglo se do još jedne runde pregovora, (ne)očekivanog popuštanja, čak i predlaganja novih rešenja za problem koji i previše dugo traje.

Pokazalo se, po ko zna koji put, da kada je narod jedinstven (u Grčkoj su zajedno protiv torture Trojke ustali i ultralevičari i desničari) i kad ima vođstvo koje drži reč i radi za državu a ne za svoj džep, onda i David može da pobedi Golijata.

Pitanje je doista gde će se zaustaviti eho grčkog„Oxi“? Očigledno je da je sve glasnije i špansko „No“, i italijansko „Non“, i francusko „ Pas“, i portugalsko „Nao“…

A gde je u toj oslobodilačkoj kakofoniji finansijski porobljenih i opljačkanih evropljana srpsko „Ne“? Za sada samo u prevodu ovih velikih, ali tuđih reči.

A evo i zašto, između ostalog. Biće dovoljno pametan i zabrinut naš Premijer podatkom da je zbog referenduma u Grčkoj, i grčkog „Ne“ dolar jači za 1,5% prema evru, pa se domaći javni dug Srbije za samo jedan dan povećao za još 120 miliona evra: „Kada je reč o referendumu u Grčkoj, to je volja naroda u toj zemlji, ali brinem zato što je evro pao za 1,5 odsto, što nam povećava javni dug, iako ni dinara nismo uzeli“ – reče A.V i ostade živ.

Dok nas ovakav brižni Premijer vodi, ja za nas ne brinem. Ali se ozbiljno sekiram za oko 200 najbogatijih ljudi na svetu koji su izgubili 88 milijardi dolara zbog grčke krize samo tokom poslednjih sedam dana juna, zbog sunovrata berzanskih indeksa. Pogotovo mi je žao Vorena Bafeta koji je izgubio 1,6 milijardi dolara, što je upravo iznos koji Atina duguje MMF.

Čovekov jedan dnevni berzanski gubitak kao dugogodišnji dug 10 miliona Grka?!

U svetskim finansijskim kombinatorikama sve je apsolutno besmisleno – sem eha grčkog Oxi, oxi, oxi…

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *