Европа штити границе, заборавља људе

Evropa štiti granice, zaboravlja ljude

24 avgusta 2015

Bosko Jaksic 45Piše: Boško Jakšić

Dok stotine hiljada ljudi sa Bliskog istoka i Afrike sanja šansu da posle preživljene Golgote pobegnu od vihora rata i gladi, EU svojom sebičnom politikom pretvara Balkan u tampon zonu zagušenu izbeglicama.

Oni koji su odgovorni za „humanitarne” intervencije po Avganistanu, Iraku, Siriji ili Libiji grade „tvrđavu Evropu” na čijim se granicama podižu visoki zidovi, šalju vojnici i hiljade policajaca, a po Mediteranu plove ratni brodovi da bi zaustavili izbeglice.

EU na svojoj periferiji stvara područje kakvog se plaši, kakvo sutra neće želeti u svom članstvu: osiromašeno, bez budućnosti, haotično, korumpirano.

Suočavanje s najmasovnijim kretanjem izbeglica od vremena Drugog svetskog rata razorno razotkriva da Evropa načela tolerancije, slobode i ljudskih prava čuva za sebe, ali ih slabo ili nimalo uvažava kada se radi o migrantima, azilantima, izbeglicama – tri imena iste nesreće kako ih naziva „Politika”.

„Patetično je da se vrednosti koje propovedamo svetu, vrednosti poput solidarnosti i saosećajnosti, tako olako ruše ovde u kući”, uzalud se žali šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn.

U toku je jedna od najvećih drama savremenog vremena, ali čini se da evropska javnost nije u potpunosti svesna dimenzija humanitarne katastrofe.

Već godinama se uvećava lista smrti očajnika koji pokušavaju da se dokopaju Evrope bežeći od ratova, siromaštva, gladi ili opresije. Dave se po moru, iskrvare na žičanim zaprekama podignutim po španskim enklavama na severu Afrike, smrzavaju se u gorju između Ukrajine i Mađarske, čak stradaju u međusobnim tučama u Srbijikroz koju je od početka godine prošlo 90.000 migranata.

Jedini koji imaju kakve-takve šanse da zatraže azil jesu oni sa dovoljno novca da plate trgovce ljudima, ili tvrdoglavo uporni koji će iznova pokušavati da prođu, kakvih je samo u julu bilo oko 110.000 koji su uspeli da se ilegalno dokopaju EU.

Većina, koja bi se najradije vratila kući ako to bude moguće, i dalje očajnički tražirupe u mađarskom zidu prema Srbiji, bugarskom prema Turskoj, uskoro i hrvatskom zidu. Otužno.

Međunarodna organizacija za migracije saopštila je da je ove godine skoro 250.000 migranata prešlo Sredozemno more na putu do Evrope, što je više od ukupnog broja migranata u 2014. Procenjuje se da je 2015. najmanje 2.300 osoba stradalo u tom pokušaju.Optužujuće.

Političari se zaklinju da tragedije ne smeju da se ponavljaju – nastavljajući da hermetizuju granice. Masovne smrti izbeglica nisu slučajne. One su direktna posledica politike EU, iako Evropska povelja o osnovnim pravima obećava zaštitu ljudi koji beže od ratova ili političkih progona. Zaštitu, a ne zidove.

Evropom se širi strah da će je zagušiti tamnoputi migranti, da će je „ilegalci” zatrpati prljavštinom, ekstremističkim terorom i manje razvijenom kulturom.

Zato cinično zvuči objašnjenje iz Budimpešte da se bedem prema Srbiji podiže zbog „opasnosti po hrišćanski svet”. Kao da su u pitanju Huni, Avari ili Osmanlije, a ne Avganistanci, Sirijci ili Iračani koje je teška sudbina naterala da pešače hiljadama kilometara i da poslednje ušteđevine daju đavoljim trgovcima.

Izbeglice koje su mahom muslimani proglašavaju se za versku opasnost. Sramota.

Pravo zaštite garantuje i ustav Nemačke, zemlje u koju ove godine treba da uđe oko 400.000 novih izbeglica. Da li će ih primiti otvorenih ruku ili, kao nekad u prošlosti, otvoreno odbaciti?

Na jednoj strani su oni koji prema izbeglicama pokazuju gotovo nezabeleženu solidarnost. Na drugoj strani se notira rast rasističkog nasilja i ksenofobije. Desničarski ekstremisti su gotovo svakodnevno napadali mesta na kojima su izbeglice sklonjene. Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova registrovalo je čak 173 napada protiv imigranata i azilanata – tri puta više nego u istom periodu prošle godine.

Traže se ograničenja imigrantima. Grafiti protiv azilanata su najbenignija forma protesta. Obični građani pišu peticije protiv podizanja novih hostela za imigrante. Desničarski ekstremisti pale postojeća skloništa. Da li se to ponovo pomalja crno lice Nemačke?

Evropska komisija će državama članicama za zaštitu granica i prijem azilanata do 2020. dati 4,2 milijarde evra, ali ispostavlja se da je to suviše malo, suviše kasno. Zemlje Balkana za podršku dobijaju mrvice.

Aktuelna situacija zahteva kolektivnu i dalekosežnu reakciju Evrope, zasnovanu na humanitarnim principima, na shvatanju da se radi o ljudskim bićima koja beže od rata u zonama sukoba.

Evropa bi mogla da učini mnogo više u pogledu istinske solidarnosti i podele odgovornosti, i to kako širom EU – u zemljama poput Grčke, Italije, Mađarske i Bugarske, tako i u zemljama na granici Evropske unije, kao što su Makedonija i Srbija. Ako Liban prima milion, a Turska dva miliona Sirijaca, zar ne može Evropa od 500 miliona ljudi?

„Ono što smatramo da Evropska unija pre svega treba da razume i da prizna jeste da je ovo izbeglička kriza, a ne migrantska kriza, kako je mnogi evropski političari etiketiraju. Time sa sebe skidaju odgovornost za te ljude“, kaže za Radio Slobodnu Evropu portparol UNHCR-a za srednju Evropu Babar Balok.

Da li smo postali saučesnici jednog od najvećih zločina evropske posleratne istorije, kako provokativno pita nemački magazin „Špigl”? Kako je moguće da britanski premijer Dejvid Kameron izbeglice i tražioce azila označi terminom „roj ljudi“ koji hrli u Britaniju?

Odgovor ne treba tražiti samo po rashlađenim kabinetima političara u Briselu, Berlinu ili Parizu. Odgovor na ovo neugodno pitanje pripada milionima Evropljana: šta čine da se spreči katastrofa? Evropa bi morala da štiti ljude, a ne granice.

(Politika)

KOMENTARI



2 komentara

  1. KOSTA says:

    Ovi ljudi su emigranti (azilanti, izbeglice, nesrećnici…). Ništa od toga. U pitanju su dezerteri pomešani ženama i decom. U Siriji, Iraku i Avganistanu je rat. Te države imaju legalne i legitimne vlade. To znači da imaju i vojne vlasti, a one, kao u svakoj državi vode vojne evidencije. U njima se nalaze vojni obveznici. To su sposobni muškarci u životnom dobu za borbu, a takvih je 95 % pridošlica. Ako se u trenutku rata ne nalaze na mestu koje zahteva njihov ratni raspored onda su dezerteri. Oni su ovde protiv svoje volje (proterani, oterani, morali su da napuste svoje domove, oterao ih ISIL, ID…). Ništa od toga. Sami su došli ovde.Oni imaju kampove na granici između Sirije i Turske u kojima im ništa ne fali. Turska je primila od početka rata 2 miliona ljudi iz Sirije. Imaju krov nad glavom, imaju šta da jedu i piju, niko im ne seče glave niti ih tera da se bore. Oni su sami napustili ove kampove i krenuli u neizvesnost po svom slobodnom izboru. Znači oni nisu ovde nevoljno već dobrovoljno. To su sve siroti ljudi koji nemaju novaca na ovom putu-zabluda Nije tačno. U pitanju su u velikom broju slučajeva pripadnici najbogatijih i privilegovanih slojeva sirijskog , iračkog društva bivši proizvođači i trgovci drogom iz Avganistana. Najveći deo njih ima novca da bez problema pokrije troškove puta dugačkog hiljade kilometara Svi će oni brzo otići odavde. Neće zabluda. Svi oni bi da odu odavde ali im EU to neće dozvoliti. EU odgovara da se problem reši van nje o tuđem trošku.

  2. hy says:

    Ovu gnjidu uopste ne citam.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *