Европљани подржавају заоштравање имиграционе политике

Evropljani podržavaju zaoštravanje imigracione politike

17 februara 2017

petar-iskenderov 645

Piše: Petar Iskenderov

Ukaz predsednika SAD Donalda Trampa „O zaštiti zemlje od ulaska inostranih terorista“ i kasniji događaji koji su se odigrali oko njega, istakli su čitav niz karakterističnih procesa koji se direktno tiču razvoja situacije u Evropi. U to vreme dok su protivnici novog predsednika u samim SAD organizovali masovne protestne akcije protiv ukaza, a politička elita pokušala da zablokira njegovo izvršenje, u evropskim zemljama su se pojavila sasvim drugačija raspoloženja. Više od polovine ispitanika u ključnim zemljama-članicama EU praktično su zahtevali od svojih vlasti da u svojim državama primene mere koje je predložio američki predsednik.

Kao što je poznato, predsednik SAD je 27. januara uveo privremenu zabranu ulaska građana Sirije, Iraka, Irana, Sudana, Somalije i Jemena. [www.rbc.ru/politics/29/01/2017/588df2709a7947ab8393673c]

Prema tekstu ukaza, za 120 dana su zaustavljeni programi prijema izbeglica, za 90 dana je zabranjen ulazak u SAD državljanima tih zemalja, sa izuzetkom diplomata. Posebnom tačkom do posebne predsedničke naredbe bila je uvedena zabrana za neodređeno vreme na ulazak izbeglica iz Sirije. [assets.documentcloud.org/documents/3431047/Extreme-Vetting-EO.pdf]

Generalni tužilac države Vašington podneo je zahtev u federalni sud protiv predsednika SAD, Ministarstva unutrašnjih poslova i činovnika administracije, zatraživši da se proglase neustavnim osnovne odredbe ukaza. Federalni sudija Sijetla Džejms Robert je suspendovao njegovo dejstvo 4. februara, sve do donošenja presude po tom predmetu. Bio je odbačen prvi zahtev Ministarstva pravde SAD, tražilo je da se ukine privremeno zamrzavanje ukaza do završetka rasprave po predmetu njegove usklađenosti sa Ustavom.

Pored zahteva od strane tužioca države Vašington, analogne zahteve predali su i tužilac države Minesota i pravobranilačka organizacija „Američki savez za odbranu građanskih sloboda“.

Kasnije je žalbeno veće odbacilo žalbu Bele kuće na odluku federalnih sudija. U obrazloženju svoje odluke sud je ukazao na odsustvo svedočanstava toga, da su državljani sedam zemalja koji su potpali pod zabranu, planirali bilo kakve terorističke napade na teritoriji SAD.

Predsednik Tramp je sa svoje strane izjavio da iza odluke federalnog suda u SAD mogu doći neželjeni elementi. „Pošto su zabranu bile suspendovale sudije, mnogi veoma loši i opasni ljudi mogu doći u našu zemlju. Užasna odluka“, – napisao je ona na svom akauntu na Twitter-u.

Znajući karakter i prioritete Donalda Trampa, ne treba sumnjati da će njegova administracija nastaviti borbu za uvođenje u dejstvo gore ukazane zabrane. „Srešćemo se na sudu, bezbednost naše zemlje je u pitanju!“ – već je obećao predsednik SAD, izjavivši da su sudije „donele političku odluku“. Ministarstvo pravde izučava perspektive obraćanja u Vrhovni sud SAD. Pored toga, Stejt department i Ministarstvo unutrašnjih poslova su pristupili preduzimanju konkretnih mera, koje već sada mogu da stave pod kontrolu imigraciju iz sedam zemalja koje su pomenute u predsedničkom ukazu. Među tim merama je i zahtev da oni koji dolaze iz tih zemalja predoče vlastima SAD lozinke na svojim akauntima u socijalnim mrežama i spiskove telefonskih kontakata. [www.rbc.ru/politics/10/02/2017/589b2afc9a794749d6b16243]

Validnost pristupa predsednika Trampa prema problemima imigracije potvrđuje se i u objektivnim podacima. Statistike sudskih presuda, svedoče o tome da, iako su većina osuđenih (138 ljudi) bili državljani SAD, ljudi iz drugih zemalja na toj listi takođe nije mali broj. Kod 16 osuđenih nije poznato državljanstvo, dvojno pakistansko-američko državljanstvo ima 8 ljudi, državljanstvo Somalije – 7, Pakistana, Uzbekistana i Jemena – po 4, Jordana – 3, državljanstvo Egipta, Saudijske Arabije, Maroka, Bangladeša, Velike Britanije, a takođe i dvojno somalijsko-američko državljanstvo – po dvoje. Preostalih 17 ljudi nisu imali podudaranja po državljanstvu. Među njima su bili državljani Irana, Iraka i Sirije (izbeglice iz tih zemalja, kao što je poznato, takođe su bili uneti u ukaz Donalda Trampa). [s0.rbk.ru/v6_top_pics/resized/945xH/media/img/9/99/754867326036999.jpg]
Administracija Bele Kuće, sa svoje strane, 9. februara je publikovala sopstveni spisak terorista. U njemu su pobrojana 24 čovek, uhapšena u SAD po optužbi za terorističku delatnost. Skoro polovina od njih (deset ljudi) stigli su iz Somalije, šestoro – iz Iraka, po dvoje iz Sudana, Irana i Libije, i po jedan – iz Jemena i Sirije.

Međutim, još upečatljiviji raskol je doneo ukaz Donalda Trampa na međunarodnoj areni – pri tom se linija tog raskola proteže kako između različitih zemalja i regiona, tako i unutar država – između vladajućih elita i stanovništa. Ukaz predsednika SAD odmah su osudili lideri Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Pakistana, Saudijske Arabije, Irana (indikativna je alijansa EU, Er-Rijada i Teherana!), a premijer Kanade Džastin Trjudo je izrazio spremnost da kod sebe primi sve one koji ne mogu da uđu u SAD.

Međutim, engleski istraživački centra Chatam House sproveo je istraživanje u devet evropskih zemalja (Nemačka, Belgija, Francuska, Austrija, Italija, Poljska, Grčka, Mađarska, Velika Britanija) na predmet njihovih odnosa prema ideji zaustavljanja dalje imigracije iz muslimanskih zemalja. Istraživanje je donelo veoma karakteristične rezultate. U proseku je 55% ispitanika u tim zemljama podržalo datu ideju. U Poljskoj se za neodložno zaustavljanje prijema izbeglica iz islamskog sveta izjasnilo 71% ispitanika, u Austriji – 65%, Belgiji i Mađarskoj – po 64%, u Francuskoj – 61%, u Grčkoj – 58%, Nemačkoj – 53%, Italiji – 51% ispitanik. Manje od polovine društvene podrške pristup Donalda Trampa dobio je u Velikoj Britaniji (47%,) i Španiji (41%), no i ti pokazatelji su upečatljivi – pogotovo, čto se radi o državama koje su stajale na izvorištu stvaranja sadašnje Evropske unije. [www.chathamhouse.org/expert/comment/what-do-europeans-think-about-muslim-immigration#]

Izjave i dejstva nove administracije SAD po tako ključnim pitanjima za Evropljane, kao što su trgovinsko-ekonomski odnosi i politika u odnosu na izbeglice i migrante iz muslimanskih zemalja „čine različitosti koje postoje u Evropi, još dubljim“ – prinuđen je da prizna s tim u vezi i danski časopis Jyllands-Posten. [jyllands-posten.dk/protected/premium/international/ECE9342072/europa-kigger-indad-for-at-klare-historisk-store-udfordringer-udefra/]

Odnos državljana evropskih zemalja prema ideji ograničenja imigracije iz zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom, očigledno demonstrira kakav zapravo dnevni red danas zanima Evropljane. I to ima direktan odnos ne samo prema suprotnoj po smislu politici centralnih organa EU, nego i predstojećim izborima u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama. Ne treba sumnjati, da će se upravo odnos prema imigracionim tokovima iz zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Severne Afrike u vezi sa terorističkim pretnjama (a takođe ka produbljujućim socijalno-ekonomskim problemima u evropskim državama) naći u centru predizbornih diskusija. I presuda birača se može pokazati neočekivanom za Brisel.

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *