Европска Унија без еврозоне?

Evropska Unija bez evrozone?

1 februara 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Zaprepašćujući uspeh levičarske radikalne koalicije SIRIZ na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj šalje nedvosmislen signal ne samo briselskoj birokratiji nego i vladama tih država koje su kao svoj strateški kurs objavile brzu integraciju u Evropsku Uniju – pa tako i Srbije. U kakvu EU su oni spremni da stupe – u napredni ekonomski blok ili u organizaciju zahvaćenu unutrašnjopolitičkim protivurečnostima po liniji sever-jug i zapad-istok? Odgovor na ovo pitanje u stvari je ključno za shvatanje kako EU kao organizacije, tako i cele Evrope. I prvo “odmeravanje snaga” na tom putu biće sudbina jedinstvene evropske valute kao glavni ekonomski izlog evrointegracija.

Situacija oko Grčke nosi sa sobom ozbiljne rizike, međutim, vodeće zemlje EU će učiniti sve što je u njihovoj moći da spreče novu krizu u evrozoni – konstatovali su ministri finansija zemalja-članica Evrogrupe okupljeni u Briselu na svom prvom zasedanju u ovoj godini. Ali rešiti taj problem, blago rečeno, neće biti nimalo jednostavno.

Holandski ministar finansija Žeron Disejbljum koji predsedava udruženjem zemalja-članica evrozone moraće da ispolji čudesne sposobnosti u verbalnoj gimnastici pokušavajući da prođe između briselske Scile i atinske Haribde. S jedne strane, ne treba odmah ići na konfrontaciju sa levoradikalima iz koalicije SIRIZ u Grčkoj koji su tek stupili na vlast i koji u suštini traže da kreditori otpišu grčki dug. Ali sa druge strane ne mogu se ni Grcima davati pozitivni signali pošto bi ih odmah iskoristile i druge zemlje-dužnici u EU. Usled toga Žeron Disejbljum je našao sledeću formulu. On je istakao da među ministrima zemalja-članica evrozone “postoji veoma mala podrška ideji otpisivanja duga”, ali je istovremeno priznao mogućnost da se u budućnosti “vrati pitanju, da li je Grčka u stanju da se nosi sa dužničkim bremenom”.

Ovako oprezna pozicija već je naišla na razumevanje, posebno u Finskoj i Belgiji. Finski premijer Aleksandar Stub je potvrdio da je on lično protiv otpisivanja dugova Grčkoj ali je istovremeno spreman da razmotri neophodna odlaganja na koje ukazuje Atina. U ministarstvu finasija Belgije takođe smatraju mogućim razmatranje “modaliteta” za olakšanje gračkog dužničkog bremena. Ali će u ovim diskusijama biti ključna pozicija Nemačke kao glavnog kreditora evrozone – a ona je zasada prilično oštro nastrojena, dozvoljavajući čak i mogućnost demonstrativnog “isterivanja” Grka iz evrozone.

Federalni kancelar Angela Merkel ranije je već obećala da će u slučaju pobede koalicije SIRIZ Berlin biti spreman da postavi pitanje isključivanja Grčke iz evrozone. U suprotnom, prema ocenama nemačkih stručnjaka, kreditori će morati da otpišu do polovine spoljnjeg duga Grčke koji iznosi otprilike 340 milijardi eura. U tom slučaju sama Nemačka će izgubiti 40-50 milijardi eura.

Takođe, treba imati u vidu da je poslednjih godina upravo Grčka predstavljala glavni poligon za razradu antikriznih strategija Evropske komisije, Evropske Centralne Banke (ECB) i MMF-a. Brisel je 2010. godine dodelio kredite Atini u iznosu od 110 milijardi eura, a poslednje dve godine bio je formiran novi paket pomoći na ukupnu sumu od 130 milijardi eura. Pored toga, tokom 2012. godine Atini je već bio otpisan znatan deo suverenog duga. Međutim, ako gledamo procente, spoljni dug Grčke je i dalje rastao i krajem 2014. godine je premašivao 177% BND. U septembru 2014. godine MMF, ECB i Evropska komisija praktično su zamrznule proces dodele Grčkoj sledeće tranše kredita u iznosu od 7 milijardi eura, pravdajući se nestabilnom socijalno-ekonomskom i političkom situacijom u zemlji.

Upravo od razvoja situacije po pitanju grčkih dugova direktno zavisi i dalji razvoj situacije u evrozoni, gde je došlo do određenog pozitivnog impulsa zahvaljujući odlukama ECB da počne sa realizacijom programa “kvantitativnih olakšica” koji treba da traje do septembra 2016. godine. “Da li će se očuvati ti pozitivni momenti koji su bili dostignuti, zavisiće i od toga koji će biti sledeći korak koalicije SIRIZ” – istakao je Alaster Mekkejg, analitičar finansijske kompanije IGiz Londona u intervjuu agenciji AP. Nije u pitanju samo nastavak antikriznog programa koji se odnosi i realizuje prema Grčkoj od 2010. godine, već i sudbina sličnih programa za druge “problematične” zemlje. “U ovom trenutku ne može se ništa isključiti, uključujući i izlazak Grčke iz evrozone. Ali uzajamno strahovanje pred nepoznatim ukazuje na to da je kompromisno rešenje najverovatniji ishod” – potvrđuje Sejmon Derik, vodeći strateg BankofNewYorkMellon.

Problem je još i u tome što program “kvantitativnih olakšica” ECB već ne može biti opozvan bez obzira na sve političe turbulencije u Grčkoj i drugim zemljama. “Sada je sve u rukama ECB” – uveren je Džef Kravec, stručnjak u oblasti regionalnih investicija u U.S. Bank Wealth Management. Međutim, ovde ne treba potcenjivati ni rast raspoloženja u zemljama-članicama EU, koja se podudaraju sa zahtevima grčkih radikala. Upravo slična raspoloženja i predstavljaju ključni problem za evrozonu i celu EU.

“Bez nemačke hegemonije u Evropi” – naslov je koji se pojavio iznad komentara o razvoju situacije u evrozoni u italijasnkom časopisu La Repubblica. Tu je veoma tačno prikazana glavna linija sukobljavanja u današnjoj EU. Tokom 2015. godine “Evropa će ostati problematičan region” – priznaje i engleski časopis TheGuardian. Časopis podseća da se “složeni” izbori još očekuju u Španiji. A pored toga, “evropskim zemljama je dosadila politika štednje” – ukazuje The Guardian. Isto je rekao i Joška Fišer, bivši ministar inostranih poslova Nemačke, nazvavši 2015. godinu “prelomnom” za celu EU.

Investiciona banka GoldmanSachspredlaže sopstveni scenario razvoja predviđen još pre izbora u Grčkoj:

“Ako na čelo grčke vlade dođe SIRIZ, ako koalicija realizuje svoje pretnje i prestane da isplaćuje državne dugove, to će, prirodno, dovesti do konfrontacije sa inostranim kreditorima, pa će zaustavljanje obezbeđenja likvidnosti grčkih banaka od strane ECB potencijalno dovesti do privremenog zatvaranja bankarskih filijala, bankarskog raspusta po Kiparskom scenariju”. I tada se Grčka može naći u situaciji finansijskog haosa, smatraju stručnjaci banke. Danas spoljni dug Grčke prema MMF i različitim institucijama EU iznosi u ukupnoj vrednosti otprilike 250 milijardi eura.

Ovakva grčka tragedija uticala bi, naravno, i na druge zemlje sa isuviše velikim dugom. Porasle bi kamatne stope (kao naknada za rizik) za Kipar, Italiju, Portugaliju, pa možda i Francusku. To bi sa svoje strane bilo pogibeljno za državne budžete koji se moraju koristiti za investicije, a ne da nose ogromno kamatno opterećenje…

Situaciju komplikuje uporno odbijanje rukovodstva EU da zauzme objektivniju i samostalnu poziciju po pitanju uzajamnih odnosa sa Rusijom – jednim od vodećih trgovačko-ekonomskih partnera unije. Sve ovo tera da sa velikom dozom pesimizma gledamo na budućnost evrozone.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *