Европска унија: „Острво за одмор“ или „Океан буре“

Evropska unija: „Ostrvo za odmor“ ili „Okean bure“

18 februara 2015

pol-iskenderov 786Piše: Petar Iskenderov

Dok se Evropska unija bavi problemom Ukrajine, konkretnije – pokušava da osmisli nove beloruske sporazume, na istočnim granicama te organizacije sve se jače razgoreva ozbiljan skandal. Vlasti samoproglašene „Republike Kosova“ su se obratile rukovodstvu EU i vladama pojedinih zemalja sa vrlo oštrim zahtevom koji nema presedana: da se „hitno“ vrate nazad hiljade izbeglica i ilegalnih imigranata koji su poslednjih dana nagrnuli sa Kosova u Austriju, Mađarsku, Nemačku i druge zemlje EU.

Taj zahtev je izgovorio rukovodilac kosovskog MUP-a Skender Hiseni koji na političkoj sceni Prištine predstavlja jednu od najbitnijih figura. „Uvek su nam govorili da značajan deo ilegalnih migranata nema pravo na sticanje odgovarajućeg statusa i da će biti vraćeni. Tako da se nadam da će to najzad   biti učinjeno, i to brzo“ – izjavio je Hiseni u toku  posete Beču. On smatra da   zastoj  u rešavanju tog problema kod ilegalnih imigranata  stvara  „iluziju“   da će u zemljama Evropske unije naći utočište.

Sa svoje strane, ministarka unutrašnjih poslova Austrije Džoana Mikl-Lajtner, koja je razgovarala sa Skenderom Hisenijem, pozvala je da se strasti ne uzburkavaju. Ona se slaže da migranti sa Kosova „nemaju šansu za dobijanje utočišta“ jer nemaju ni odgovarajuće razloge da beže iz svoje otadžbine. Međutim,  ona je podvukla da sve treba da se uradi u skladu sa zakonodavnom procedurom. Sve što ona može da uradi to je da pokuša da se ubrza razmatranje molbi kako bi „nesrećnici“  bili vraćeni na Kosovo u roku od 10 dana.

Dotok imigranata sa Kosova u EU poslednjih dana je stvarno počeo da liči na lavinu. Prema podacima pravnih organa Mađarske, samo u poslednjih šest dana nacionalna policija je uspela da zadrži približno 8000 migranata. Od početka februara ove godine u Mađarskoj je dnevno zadržavano po nekoliko hiljada ilegalnih imigranata, pri  čemu je 95% bilo sa Kosova.

Put kojim se oni kreću vodi sa Kosova, preko centralnih delova Srbije do srpsko-mađarske granice i, najzad, pograničnih mađarskih gradova – u prvom redu Segedina. Povećavanje broja  ilegalnih imigranata sa Kosova je zapaženo od početka decembra 2014. Registrovano je i u gradiću Ašothalom koji broji dve hiljade stanovnika. Njegov gradonačelnik Laslo Tjoročkai zvoni na uzbunu: „Svakoga dana  stiže između 500 i 1000 novih izbeglica… Dolaze svakog dana, bez obzira da li jedan ili noć“…[4]

Takva dinamika omogućuje da se pretpostavi da će podaci za februar ove godine biti mnogo veći od januarskih. Uostalom, i tada je brojnost molbi koje su stizale mađarskim vlastima od onih koji bi želeli da dobiju dozvolu za boravak u toj zemlji, iznosio 13000 ljudi. Taj pokazatelj je prevazišao odgovarajuće podatke za celu 2014.godinu kada je bilo registrovano  ukupno 11200 molbi.  Do Austrije za sada dospeva manji broj stanovnika Kosova. Ali i tamo je u januaru registrovano preko hiljadu molbi kosovara, dok ih je u celoj 2014. bilo 1900.

Mnogo je teža situacija u Nemačkoj. Lokalne novine Mannheimer Morgen  su situaciju okarakterisale vrlo jasno: „Seoba sa Kosova“ treba da se zaustavi. Prema nemačkim izvorima u januaru ove godine sa Kosova je u Nemačku stiglo 18000 migranata. Pri tom, kako priznaju nemačke vlasti, legalnu dozvolu za ostanak u Nemačkoj  zbog „političkog gonjenja“ u njihovoj otadžbini  dobilo je samo 0,3% ljudi. Sve jači pritok migranata sa Kosova se od decembra 2014. registruje i u Švajcarskoj, Švedskoj i Belgiji.

Sudeći po informacijama kojim raspolažemo nastala situacija predstavlja rezultat realizacije opšteevropskog scenarija koji su inicirali mediji na inicijativu krugova, povezanih sa albanskom dijasporom iz zemalja EU. „Međunarodna organizacija za migracije“  tvrdi da može da  se govori o dezinformacionoj kampanji velikih srazmera koja „cirkuliše po socijalnim mrežama“ i koja širi podatke o kobajagi ogromnoj potražnji  u EU za sezonskim radnicima sa Kosova i „legalnim bonusima“ za njih u Austriji i drugim državama-članicama EU.

Ta kampanja je vlasti Evropske unije i vlade pojedinih zemalja očigledno dočekala nespremne. Sekretar za štampu u ministarstvu unutrašnjih poslova Nemačke Johanes Dimrot je za rešavanje problema predložio zaista tehničko rešenje: da se u privremene logore za prijem imigranata sa Kosova pošalje još prevodilaca i pravnika. Istovremeno njegove kolege iz drugih zemalja se ne odlučuju da učine čak ni toliko.

Pri tom  Nemačka i druge zapadne države  (među kojima su i SAD) prema kosovskim Albancima vode  popuno „pogrešnu“  politiku– to je već mišljenje Ilira Dede, jednog od aktivista najveće opozicione snage na samom  Kosovu – pokreta „Samoopredeljenje“. U intervjuu nemačkim medijima on je podvukao da se Zapad poslednjih godina previše zaneo  političkim kombinacijama u vezi sa Kosovom (u koje spada i dogovaranje pregovora između Beograda i Prištine), te  da je zaboravio da je neophodno da se rešavaju najveći kosovski socijalno-ekonomski problemi. Nivo nezaposlenosti na Kosovu samo prema zvaničnim podacima iznosi 45% – podseća Ilir Deda i  upozorava da je socijalno-ekonomska situacija lošija čak i u odnosu na 1999.godinu  kada je Kosovo bilo pod vojnim sukobima.

Neočekivano naglo jačanje novog – sada već opšteevropskog – zavijutka u kosovskoj krizi  u stanju je da Evropsku uniju  dovede u izuzetno opasnu situaciju. Desetine hiljada ilegalnih imigranata sa Kosova u srcu Evropske unije, koji postupaju po naredbama anonimnih dirigenata socijalnih mreža,   nikako ne spadaju u nesrećne Libijce koji se spasavaju  ratnih sukoba u svojoj otadžbini.

Ukoliko se tome doda „ukrajinski sindrom“  i „grčki presedan“ – pojavljuje se  neprijatna  preteća slika po Evropsku uniju. „Ukrajinska kriza navodi na početak nove mutne ere u svetskoj politici“ – tako situaciju na kontinentu komentariše The Guardian: „Pošto je izgubila partnera kakav je Rusija i stekla nove obaveze zbog  Ukrajine,  Evropa ne može da odluči  šta dalje da radi. Naravno, Nemačka je delimično preuzela na sebe ulogu diplomatskog vođe cele Evrope, ali je ostalo nerešeno mnogo važnije pitanje opštih strateških  ciljeva i načina kako da se do njih dođe. Evropa koja je u poslednjoj četvrtini 20.veka predstavljala ostrvo stabilnosti i mira sada se ponovo  pridružuje ostatku sveta“… Stvarno, kakvo „ostrvo za odmor“. Pre će biti „Okean bure“…

(Fond strateške kulture)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *