EVROPSKI „RAJ“ U BUGARSKOJ – Da li Srbija stvarno želi da uđe u EU i doživi bugarski scenario?

EVROPSKI „RAJ“ U BUGARSKOJ – Da li Srbija stvarno želi da uđe u EU i doživi bugarski scenario?

15 novembra 2014

autor D.OpacicPiše: Dušan Opačić

Evropska Unija – raj na zemlji. Tako nam bar kažu. Poslednja stanica mučnog puta, na kojoj će naći spas oni iz država gde žive sužnji, siromašni, pokradeni i obespravljeni. Imamo i nacionalnu religiju, doduše nametnutu, koja se zove evro-fanatizam, gde nema mesta za čarobnjake koji su spaljeni na lomači, dok umesto grada Oz imamo Brisel. Iz Brisela nam stižu poruke da se zemlje Balkana moraju pokajati za svoju prošlost i odreći totalitarnog nasleđa. U raju nema mesta za kriminal, terorizam, šovinizam i ostale bolesti kojima smo skloni, sem u određenim situacijama, kada to ide na ruku i kada je to u interesu gospodara iz Brisela. Nama Srbima i ostalim građanima drage nam ojađene i izmučene Srbije, ništa drugo ne preostaje nego da se učimo na primerima komšija koji su imali više „sreće“ od nas i stigli na cilj do kojeg i mi uz puno teškoća pokušavamo da stignemo.

Naši susedi Bugari. Išli su trnovitim putem kojim mi danas idemo. Postali su član Evropske unije 2007. godine. Po mom skromnom mišljenju iz njihovog primera možemo da sagledamo i predvidimo šta nas čeka i šta možemo da očekujemo kada i mi stignemo do te stanice tj. kada postanemo punopravni član EU.

Iako su član EU i dugo vremena igraju po pravilima Brisela, naši susedi su se našli u klasičnoj šahovskoj pat poziciji iz koje teško da ima izlaza, bar dok su pravila igre ista. Tu poziciju verno odslikava status trenutno najsiromašnije članice EU, politička, ekonomska, energetska i bankarska kriza, ali i sve manje prostora za manevar kako bi se bilo šta promenilo na bolje.

Pre mesec dana održani su vandredni parlamentarni izbori. Krajem prošle nedelje izabrana je nova vlada Bugarske. Haotična situacija kada je reč o sastavu parlamenta pa i same vlade kod običnog bugarskog građanina ne uliva nadu u boljitak i stabilost same države. To dokazuje i najslabija izlaznost birača na izbore od uvođenja višestranačkog sistema, (ukupno 48%) imajući u vidu da su Bugari veoma disciplinovani glasači i da su masovno do sad izlazili na sve izbore.

Status parlamentarnih stranaka steklo je osam partija i koalicija, dok je manjinska vlada sastavljena i podržana od 4 politička činioca suprotnih pozicija po brojnim pitanjima, od ideologije do nacionalne politike. U novoj vladi participiraju partija desnog centra (GERB) aktuelnog premijera Bojka Borisova, bliska nemačkoj CDU, pro-zapadni Reformatorski blok sastavljen od više malih desnih stranaka, kao i partija nastala početkom godine izdvajanjem nezadovoljnog krila Bugarske socijalističke partije, pod nazivom ABV, koju predvodi bivši predsednik zemlje Georgi Prvanov. Manjinsku podršku vladi dala je koalicija Patriotski front, sačinjena od ekstremno nacionalističkih NFSB i VMRO. Za Vladu je glasala ali ostala u opoziciji populistička partija Bugarska bez cenzure. Protiv nove vlade glasale su danas opozicione Bugarska socijalistička partija (BSP), ekstremno desničarska partija ATAKA i partija koja je znatno povećala svoje biračko telo i skoro se izjednačila po broju glasova sa BSP, liberalna stranka nepriznate turske manjine DPS, koja je participirala u prethodnoj vladi sa socijalistima.

Da je u politici i jednoj članici EU sve moguće je apsurd koji sama sebi EU dozvolila, kada se sastavljala i formirala nova Vlada Bugarske. Da li bi Brisel sa blagonaklonošću posmatrao i izostavio ponovne sankcije kada bi se kojim slučajem desilo da se u nekoj vladajućoj koaliciji nađu Nacionalni front u Francuskoj, Slobodarska partija u Austriji ili nekim čudom Srpske radikalna stranka u Srbiji koja je van EU? Zašto je onda dozvoljeno, da i pored pritisaka iz Brisela kada je u pitanju Patriotski front, delom vlasti u Bugarskoj koja sebe zove pro-evropskom i reformskom postane i jedan VMRO, koji se do današnjih dana nije odrekao svoje terorističke prošlosti, koja i dalje afirmiše svoje zločinačke tradicije. Kada je tadašnji i današnji premijer Bugarske, Bojko Borisov, 2011. godine otvorio tajne dosijee i obelodanio ih u javnosti, otkriveno je da je i lider VMRO Krasimir Karakačanov bio doušnik i saradnik tajne službe u komunističko vreme. Isti taj Karakačanov i njegov VMRO su nedavno, na dan ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra u Marselju dali pomen u novinama njegovom ubici. A ubica srpskog kralja, pripadnik VMRO i vojni instruktor iz ustaškog kampa stacioniranog u Italiji, čiji je psuedonim bio Vlado Georgijev Černozemski, od strane VMRO se slavi kao heroj, a zaboravlja da je dva puta bio osuđen u samoj Bugarskoj za ubistva bugarskih državljana, jednom na doživotnu robiju a jednom na smrt. Takođe, u isto vreme 2011. obelodanjeno je da je i današnji lider ABV G. Prvanov bio doušnik bugarskih komunističkih službi, tako da su dva stara poznanika ponovo na vlasti. Pa se postavlja pitanje kako je Bojko Borisov mogao danas sa njima na vlast, kada je onoliko vršio pritisak za otvaranje dosijea i govorio protiv nastavka uticaja takvih ličnosti u današnjoj Bugarskoj. Sa druge strane, kada pominjemo VMRO ne zaboravljamo da je ta politička grupacija i dalje opsednuta promenama granica uz teritorijalne pretenzije prema dva suseda, Makedoniji koju vide kao deo Bugarske, a što se Srbije tiče, „zapadnim pokrajinama“ odnosno pograničnim pojasom koji je posle Prvog svetskog rata pripao Srbiji.

photo_verybig_107841trVeć dve i po decenije od rušenja Berlinskog zida, svaka bugarska vlada je bila servilna prema Zapadu. Ispunjavala je sve naloge SAD, uvela tržišnu ekonomiju i strogu fiskalnu diciplinu. Dobila je i priličnu sumu iz evropskih fondova i investicije do proteklih par godina o kojima Srbija samo može da sanja. Ali zemlja nije naredovala. Ostala je na začelju Evrope, crna rupa EU. I dok traje međusobno otpuživanje između zapadnih i bugarskih krugova ko je kriv za to, pri čemu prvi otpužuju korupciju, kriminal i nereformisano sudstvo u Bugarskoj za tapkanje u mestu, a drugi uzvraćaju da ove boljke postoje svuda i da su svi na Zapadu bili svesni nedostataka Bugarske uoči prijema u EU, jer ih niko nije krio, dotle sam bugarski narod živi bednije nego ikada. Posla ima, ali para nema. Penzije pristižu, ali ogroman broj penzionera prosi na ulici. Mladi samo razmišljaju kako da pobegnu u neku zemlju sa boljim standardom. Plate i penzije su afričke. Kriminalci se bogate. Korumpirani političari su se već posmenjivali na vlasti. Svi su na najneverovatnije načine povezani sa svima. Ni jedna zverka do danas nije osuđena za korupciju. Ista lica političara na TV u zadnjih 20 godina. Alternative nema. Zašto bi je neko i podsticao, kada svi vole korumpirane političare koji ispunjavaju naloge sa strane? Nije ni čudo da rastu ksenofobija i nacionalizam, nije ni čudo što jača žal za vremenom komunizma u Bugarskoj kada je država brinula o minimumu građanskih potreba.

Čemu Srbija da se nada? Bugarskom scenariju? Prema zvaničnom Beogradu, mi tek moramo da za nepoznat broj godina dostignemo standarde EU, a da li želimo sudbinu današnje Bugarske, takav nivo i standard? Da li se zaista nadamo da će nam životni standard porasti kada postanemo članica EU? Bugarska je članica već skoro osam godina, a standard je sve gori i broj ljudi ispod linije siromaštva sve veći. A za razliku od nas nisu pred bankrotom i nisu uopšte zaduženi. Na kraju, na osnovu čega da se nadamo da će nam uopšte to dozvoliti umesto da ostanemo jeftina radna snaga i đubrište EU, kao i Bugarska. Ja bih razmislio o alternativama, njih uvek ima, posebno kada je cilj političara obezbeđivanje dostojanstvenog života ljudi. Samo takvih političara je nešto malo na Balkanu. U Bugarskom evropskom raju ljudi su izgubili nadu u promene, kod nas je još uvek malo ima. Učinimo nešto dok imamo vremena.

(Intermagazin.rs)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Miro says:

    Sasvim realna ocjena stanja i to ne samo u Bugarskoj. Zemlje 12-torice (a toliko je i zvezica na zastavi E.U) su ostali koliko toliko u istoj poziciji kao pre ulaska u E.U i oni bez veceg napretka standarda,sa izuzetkom Njemacke,koja je znatno profitirala.Ostatak E.U je zaista ostatak i zaostatak za ovom "elitom". Oni su samo iskoristili priliku da zatru domacu industriju i ekonomiku celkom,da prosire trziste,i otvore poneku fabriku,u kojoj vladaju robovski uslovi rada i za niiiiske plate.

  2. Mare says:

    Bugarska? - Verujem da pisac zna i da ostale novopridosle clanice EU muce muku i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Napravljen je osvrt na Bugarsku, medjutim Grcka je takodje u strasnoj buli. Rumunija, katastrofalno stanje. Sve bivse clanice Sovjetskog Saveza su na dnu staandardne lestvice, a opet najglasnije protiv Rusije. Jednostavno me intrigira cinjenica da su sve bivse komunistecke zemlje toliko nisko pale, a u EU ih privlaci bezvizni rezim. Pitajte Srbina sta ocekuje od EU prvo sto ce reci je da putuje bez vize. Zapravo Mi i nemamo pojma sta je to EU i koje su mane i prednosti. To nam treba neko objasniti, jer narod je neobavesten.

  3. Gornji_Kraj says:

    U srbistanu vec jeste tako. Zar je moguce da se to ne primecuje?? Da li treba da svi pocrkaju pa da se onda primeti da smo i gori?? Jedina razlika je u otme sto je zapad kod nas na vlast instalirao anacionalne marionete, a kod bugara nacionaliste. Instalirali onako kako njima odgovara.

  4. Lajla says:

    EU je zajednica zemalja protoka kapital a ljudi ne.Komitet iz Moskve se preselio iz Moskve u Brisel. Glavni cilj Brisel-komiteta je kontrola i pljacka kapitala iz clanica EU,taj kapital se guli sa leda naroda preko banaka koji zivi u tim zemljama i nikom se ne polazu racuni gde se taj novac trosi.A trosi se naj vecim delom za NATO alijansu,koja kosta ko svetog petra kajgana i glavna je kruna EU.Naravno Nemacka je na celu i odlucuje o svemu po nalogu SADe. O bajkovitom zivotu u EU veruju samo budale,jer da je tako Bugari,Grci,Rumuni,Cesi,Slovaci Poljaci ziveli bi u svojim zemljama a ne bezali na zapad,gde isto nije lepo kako se misli.Sav novac koji se deli zemljama clanica EU vraca se preko korumpirane vlasti nazad u fondove EU a drzave se na suvo zaduzuju.I otuda taj dug svim tim zemljama iz EU fondova za razvoj,ajmo reci sve je isto kao u kolonijama Afrike samo drugo ime. Ako je tako a tako je, samo nam nije receno.A nikada i nece. Pitam se ko vise veruje izborima,KADA JE ESTONOVA CESTITALA SNSNA POBEDI A GLASACKE KUTIJE JOS NISU BILE NI OTVORENE,zar smo zaboravili tu cinjenicu koja sve govori. Sta briga vuka sta ovce misle.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *