ЕВРОПСКИ УДАРАЦ У ЗУБЕ ЏОЗЕФА БАЈДЕНА (ВИДЕО)

EVROPSKI UDARAC U ZUBE DŽOZEFA BAJDENA (VIDEO)

21 januara 2021

Dok je svet bio zauzet pripremom za kakav-takav doček Nove godine, uz nadu da neće biti gora od stare, i dok je sa uzbuđenjem ili strahom posmatrao previranja u Americi, održan je virtuelni sastanak koji bi mogao da ima realne i podjednako krupne posledice. Evropska unija i Kina su, uprkos protivljenju SAD, 30. decembra sklopile investicioni sporazum.



Datum postizanja sporazuma, posle skoro 7 godina pregovora i nakon što se učinilo

da će se oni okončati neuspešno, nije odabran slučajno.

Naprotiv, ukazuje najstariji svetski nedeljnik, britanski „Spektator“: „Činjenica da je sporazum finalizovan pretposlednjeg dana prošle godine bila je siguran znak da Angela Merkel insistira na njegovom zaključivanju“. Nemačka kancelarka „žestoko je zagovarala postizanje dila između EU i Kine, koji je sklopljen na samom kraju njenog predsedavanja Evropskom unijom“, saglasan je i „Fajnenšel tajms“. Dok će londonski „Tajms“ ukazati i da je, „iz razloga koje niko nije bio u stanju da objasni, i francuski predsednik Emanuel Makron imao zapaženu ulogu u video-konferenciji s Pekingom na kojoj je sporazum zaključen“.

Od rivala do partnera

„Šepurenje sa evropskom ’strateškom autonomijom‘ nadilazi svako promišljanje o ciljevima takve politike i sredstvima za njeno sprovođenje“, komentariše „Tajms“, i time ukazuje na još jedan važan aspekt sklapanja investicionog sporazuma – između Evropske unije i zemlje koju je samo godinu dana ranije ona proglasila za svog „sistemskog“ i „strateškog rivala“. Brisel i Peking, naime, svoj sporazum su postigli iako je Vašington, kad već na Peking ne može da utiče, zatražio od Brisela da baš to ne čini. I to naročito u ovom trenutku.

„Brisel je nastavio sa sklapanjem sporazuma uprkos tome što je dolazeća administracija Džozefa Bajdena naglasila da želi da sklopi multilateralni savez sa EU i drugim partnerima kako bi izvršili pritisak na Peking u vezi s ljudskim pravima i trgovinom“, navodi „Fajnenšel tajms“, i ukazuje da je Bajdenov budući savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, pre postizanja sporazuma, javno poručio da bi nova administracija „pozdravila rane konsultacije sa evropskim partnerima o ekonomskoj praksi Kine“. „Poruka je bila sasvim jasna“, napomenuo je ovim povodom jedan bivši zvaničnik administracije Baraka Obame. „Džejk im je u osnovi poručio, ‘hej, usporite s tim’. A to se nije dogodilo.“

„Užasna geopolitička poruka“

Te otuda i ocene da sporazum između Evropske unije i Kine predstavlja „težak udarac u zube za Džoa Bajdena“, kako komentariše „Fajnenšel tajms“. Ali i znatno više od toga, budući da je „ovom užasnom geopolitičkom porukom (…) Evropa uručila Kini stratešku pobedu“.

„Ovo je masivna diplomatska pobeda za Kinu“, komentariše i Evropski savet za spoljne poslove, dok će Rajnhard Bitikofer, predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta za Kinu, to i dodatno obrazložiti: „Dopustili smo Kini da napravi ogroman rascep između SAD i Evrope.“ „Zavladalo je transatlantsko rastrojstvo“, nezadovoljno sumira londonski „Tajms“, sve i ako pritom izražava svoju nadu da je „koalicija zapadnih i država koje zaziru od Kine i dalje moguća“.

Ali je i sve manje verovatna, imajući u vidu da je, samo mesec dana pre investicionog sporazuma s Evropskom unijom, na drugoj strani planete, u jugoistočnoj Aziji, Kina sklopila najveći trgovinski sporazum na svetu, Sveobuhvatno regionalno ekonomsko partnerstvo, koje nije samo obuhvatilo trećinu ukupnog svetskog stanovništva i trećinu svetskog bruto domaćeg proizvoda, već i američke saveznike poput Australije, Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje.

Odraz globalnih promena

Kako je i zašto došlo do sklapanja investicionog sporazuma između Kine i Evropske unije? Šta tim povodom SAD još mogu da učine? I kakav će geopolitički značaj imati ekonomski sporazumi koje Kina sklapa širom sveta, bez obzira na primedbe koje zbog toga stižu iz Amerike?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić i profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić.

„Sveobuhvatni investicioni sporazum zamenjuje dosadašnje bilateralne sporazume između pojedinačnih članica EU i Kine, čime se otvara mogućnost za dalje unapređenje njihovih odnosa“, objašnjava Aleksandar Mitić, i ukazuje da takav razvoj događaja „predstavlja odraz globalnih promena“ u kome „Evropska unija sve više svoju budućnost vezuje za Aziju, a naročito za Kinu“.

Štaviše, magazin „Spektator“ naglašava da je Angela Merkel „uverena da će se odnos moći u svetu u 21. veku pomeriti prema Aziji. Kako se Kina i njeni susedi uzdižu, ona želi da se Evropa zakači za ekonomskog džina, u pokušaju da održi svoj status u svetu.“

Glavni trgovinski partner

„Kina je pretekla SAD i prošle godine postala prvi trgovinski partner EU“, dodaje Mitić, „i to bez obzira na pogoršanje odnosa do koga je došlo zbog trgovinskog rata SAD i Kine i kritika EU na račun Kine zbog ljudskih prava…“

Postizanju sporazuma, napominje Srđan Perišić, „doprineli su i ekonomski i geopolitički razlozi… A činjenica da je sporazum potpisan 30. decembra svedoči o tome da su obema stranama žurilo da on bude zaključen. Ne samo zbog zaostavštine Angele Merkel koja je pred odlaskom u političku penziju, već zbog evropske potrebe za ekonomskim oporavkom, za šta joj je Kina neophodna.“

O tome govore i najsvežije brojke: naspram pada BDP-a Nemačke od čak pet odsto u 2020, Kina je prošle godine zabeležila rast od 2,3 odsto, dok joj se za ovu godinu predviđa rast od čak 7,9 odsto.

Istovremeno, ukazuje prof. Perišić, „i Kini se žurilo s postizanjem sporazuma – zbog dolaska na vlast nove administracije u Vašingtonu koja je unapred najavila da će pokušati da zaustavi pregovore EU i Kine.“

Nemačka računica

„Od kritičara saradnje s Kinom Nemačka je postala njen vodeći zagovornik“, navodi Aleksandar Mitić. „Veliki dobitnik postignutog sporazuma biće velike evropske, a pre svega nemačke kompanije, koje već posluju na kineskom tržištu. Zbog toga je Angeli Merkel i bilo toliko važno da ostale evropske lidere ubedi da prihvate ovaj sporazum.“

S tim u vezi i „Fajnenšel tajms“ navodi da se, iako slovi za „šampiona liberalnih vrednosti“, „njen pristup Kini uglavnom rukovodi komercijalnim razlozima. Ona zna da je nemačka automobilska industrija imala nekoliko teških godina, a Kina je njeno najveće tržište.“ Dok „Spektejtor“ odlazi i korak dalje svojom ocenom da drugog izbora osim sporazuma s Kinom Nemačka zapravo nije ni imala: „’Folksvagen’ prodaje skoro 50 odsto svojih automobila u Kini, a i njegovi suparnici su podjednako zavisni od nje… U svojoj poteri za svetskom dominacijom, nemački automobilski giganti nepovratno su povezali svoju sudbinu sa Kinom i, možda, Berlin ostavili bez druge opcije osim postizanja sporazuma s Pekingom.“



Pobednici i poraženi

A pored ekonomske koristi koju će i sama imati od postignutog sporazuma, kaže Aleksandar Mitić, „Kina se može smatrati dobitnikom i u geopolitičkom smislu, jer ovim potezom sprečava potencijalno stvaranje antikineske koalicije koja se sprema u Vašingtonu. Nasuprot tome, kao gubitnik se može posmatrati jedinstvo Evropske unije, zbog činjenice da je Nemačka, uz određenu pomoć Francuske, praktično sama privela pregovore kraju. Ali najveći gubitnici sporazuma Brisela i Pekinga jesu Sjedinjene Države, a za njima i transatlantski odnosi SAD i EU.“

„Cilj Vašingtona bio je da ima zajednički nastup s Briselom protiv Pekinga nakon što je sam sklopio trgovinski sporazum s njim“, komentariše Srđan Perišić. „Reč je o očiglednom licemerju, čiji je cilj da se zaustavi ekonomski napredak EU kako bi se sprečila mogućnost da ona postane poseban ekonomski i geopolitički centar u svetu.“

„I zato je“, predviđa Aleksandar Mitić, „sasvim sigurno da će SAD nastaviti aktivno da rade protiv ovog sporazuma, pokušavajući da ga podriju preko svojih saveznika unutar EU, kao i u Evropskom parlamentu koji mora da ratifikuje sporazum. Ipak, ne verujem da će u tome uspeti, bez obzira na to što Sjedinjene Države ne žele da prihvate realnost promenjenog svetskog poretka.“

A jedna od manifestacija tih promena sastoji se upravo u činjenici da je EU, uprkos SAD, sklopila sporazum s Kinom, što bi moglo da je napokon stavi i na put ka ostvarivanju strateške autonomije. „Uvek mora da postoji prvi korak“, zaključak je Srđana Perišića.

(Nikola Vrzić / Sputnjik)

KOMENTARI



2 komentara

  1. persida says:

    Bravo Kinezi: mic po mic, pa prc.

  2. Rista says:

    Tako to ide dok ide a onda Zapad sve promeni preko noći. Bajden treba da sankcioniše automobilsku industriju Evrope i da tako da Kini mogućnost ucene. Onda će lemuzine iz EU koštati kao i naš nekadašnji fića a Kina će tu upasti sa svojim jeftinim kopijama. Amerika ima dosta svojih proizvođača, gde spadaju i korejski i japanski i evropski giganti. Jednog može da škartira i da ne oseti. Neće to tako olako završiti. Verujem da postoji i mogućnost da Amerika pokuša da izbaci EU lemuzine iz Rusije. Nije presudan korak, ali je ipak moćan. To može da uradi u savezu sa Japanom i J Korejom jer će ovi slediti Ameriku kao i uvek. A i Kina će slediti Ameriku kao i uvek, jer tako se i razvila. Posle Američkih sankcija je ušla u Rusiju na velika vrata, pa u Iran. Tako će Bajden daviti i Nemačku a Švedska ionako ne voli nikog živog i ne zavisi ni od koga i Kina će postavljati sve više uslova Nemačkoj i Francuskoj. Sa Britanijom Kina ima dobre odnose i debelo plaća. Nije sve kako se piše niti kako izgleda. To be samo početak grande finala EU raspada. Bar se nadam. Pored svega, nije logično da Bajden nastavi politiku Trampa prema Kini. Sputnjik se pomalo teši. A Amerika imala svetsku pauzu evo već po godine. Mačo vali se mačo Bajden protiv mačo Trampa(hihihi) pa cela Amerika sedela i posmatrala. Amerika će imati još 6 meseci pauze. E, onda će se vrne i biće leti perje. Ne meni. Meni davno odletelo. A ni moji Srbi nema zašto da se sekiraju. Mislim, zbog tog perja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *