Европски Зимбабве

Evropski Zimbabve

14 decembra 2017

Piše: Čedomir Antić

Autoritarni režimi na kraju uvek propadnu. Nekada se to dogodi za života tiranina koji ih je uspostavio, nikada budu poraženi pred istorijom. To je uvek tako. Nevolja Đukanovićevog režima sadržana je u činjenici da on suštinski nema nekog dugoročnog pozitivnog istorijskog nasleđa. Sve što je radio tokom proteklih decenijaili je bilo pogrešno i naopako ili bi se svakako dogodilo. Argument u prilog ovoj tezi predstavlja činjnica da iz DPS-a već dugo čujemo hvalisanja da su oni stvorili državu Crnu Goru. Pre će biti da su je izmislili, zato što ovo što sada zastupaju i svojataju nikada nije postojalo i moderna država ne može biti takva. Nasleđe nepravdi će razumljivo trajati dugo, ali i tu postoji opasnost da se deo građana zapita nije li tu u pitanju prećutna većinska volja da nešto ne bude ispravno i da se ne uđe u promene koje su koliko teške toliko i potrebne.

Primer Zimbabvea pokazuje ispravnost one naše stare narodne mudrosti prema kojoj „ničija nije gorela do zore“. Bivši predsednik Mugabe je vladao decenijama, od revolucionarnog diktatora pretvorio se u populističkog autoritarnog predsednika koji vlada uz pomoć vojske i podržan od NR Kine. Izbore je falsifikovao brutalnije nego njegove izuzetno retke evropske kolege. Ipak, pre nekoliko godina opozicija je uspela da se izbori da njen vođa postane premijer. Mugabe je opstao na vlasti čekajući stoti rođendan, a uticaji velikih sila u zemlji su se prepleli. Ipak, sukob unutar režima doveo je do mirnog puča posle kog je Mugabe zbačen, a njegova ostavka je dogovorena uz bogatu isplatu. Zimbabve je ispao jedna elegantna država, ružne scene nasilja i sukoba zamenjene su operetskim pučem koji je pak prikrio činjenicu da će se u Zimbabveu mnogo toga promeniti u detaljima – ali da volja velikih sila, koje su se na njegovoj teritoriji sukobile, ne dozvoljava da bilo šta bude promenjeno temeljno. Mugabea je nasledio nešto mlađi šef njegove tajne policije, međutim treba se setiti koliko je evolutivna promena često bolja od one prevratničke – revolucionarne. Mi smo u Srbiji 2000. promenili autoritarnu vlast i jedan od prvih poteza bio je da se zavadimo sa Zimbabveom, državom koja je osam godina ranije u UN jedina glasala protiv sankcija SR Jugoslaviji…

Treba li čekati da Đukanović doživi Mugabeove godine i dođe do njegove „pameti“? Što se tiče DPS-a, zasigurno. Aktuelni, na lažiranim izorima izabrani, predsednik tvrdi da je Đukanović najbolji kandidat za njegovog naslednika. Nema šta, DPS je nesumnjivo partija koja poštuje nova vremena i računa na nove i mlade snage. Deo opozicije, onaj slabiji, manje ratoboran i skloniji kompromisu sa režimom, takođe nema dileme: ne prihvata bojkot parlamenta i odbija platformu ujedinjenja. Neki ni ne odgovaraju na pozive za jedinstvo, a neki kao argument protiv toga koriste svoje navodno opredeljenjeprotiv nacionalizma, Ratka Mladića… Kakva slučajnost: oni koji se tako izjašnjavaju prihvatili su Đukanovićev model državne nacije i obespravljivanja pojedinih naroda Crne Gore. Takođe, zaboravili su na kojoj je funkciji bio i šta je radio Đukanović za vreme trajanja Građanskog rata u Bosni.

Bez obzira na teškoće u opoziciji, što je režim autoritarniji to je dinamika njegove degeneracije i propadanja složenija i manje povezana sa izborima i parlamentom. Kada dođe vreme demokratski udarac iz 2015. biće ponovljen, ali njegove unutrašnje posledice biće značajno drugačije. Nije tu naravno reč o puču spolja. Kod ovakvih režima reč je o prirodi delovanja interesnih grupa koje nelegalno vode državu. Maska demokratskih ustanova vrlo često se pretvori i u začetak istinskih institucija.Nedavni primer preporuke Zaštitnika ljudskih prava i sloboda Šućka Bakovića jasno pokazuje da će vremenom Đukanovićev režim morati ili da zavede istinsku diktaturu ili da sâm deminisionira. Poštujući Ustav Crne Gore i njene zakone Baković je doneo preporuku prema kojoj Ćirilica treba da bude ravnopravna sa latinicom. Čak je dokument preporuke napisao Ćirilicom ! Ne čekajući da ostale ustanove prihvate zakone i vršenje svog posla Kuči su požurili da preporuku sami sprovedu.

Vremenom, demokratija koju je režim podržavao počeće da deluje preko ustanova u kojima većinom rade čestiti i pošteni građani. Demokratija će doći kada društvo za nju sazre i kada svi postanu dovoljno hrabri da je zatraže. Sa režimom će nestati i dvorska opozicija. U budućnosti pitanje neće biti da li je i kako opozicija pobedila i došla na vlast, već kako je tu vlast iskoristila u kratkim godinama za vreme kojih će narod biti spreman da podnosi promene. To vreme će doći i svi za njega treba da budu spremni.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *