Евроскептик, па шта?

Evroskeptik, pa šta?

7 juna 2015

Vladimir-Djukanovic  65Piše: Vladimir Đukanović

Zahvalan sam uredništvu Danasa zato što me je proglasilo evroskeptikom. To mi dođe kao odlikovanje. Zahvalan sam i raznim anonimnim komentatorima liberalne provinijencije koji su po portalima zbog mog teksta, u kome sam se samo pozvao na reči britanskog ambasadora u Beogradu i njegovu izjavu kako se nada da će jednog dana u reformisanoj EU dočekati reformisanu Srbiju, izrazio stav da bismo malo mogli da usporimo naše evropske integracije, osuli paljbu po stranci kojoj pripadam, proglasivši je za retrogradnu i nazadnu.

Zahvalan sam i tzv. nacionalistima koji su me, dabome, napali sa druge strane fronta, optuživši me da sam izdajnik što uopšte pišem o evropskim integracijama. Posebno sam svima zahvalan zbog komentara da ja takav stav nikako nisam smeo niti mogao da iznesem ukoliko mi to nije odobrio Aleksandar Vučić lično. Da zaključim zahvaljivanje, svima sam do neba zahvalan, jer, čitajući danima njihove „analize“ mog stava, shvatio sam zapravo koliko su to ljudi uskih shvatanja i doživljaja politike isključivo kroz tvrdo zastupanje određenog stava bez želje za ikakvim kompromisom sa nekim ko drugačije razmišlja.

Da se u startu razjasnimo, uvažena gospodo i sa jedne i sa druge strane: da, jesam evropskeptik ili evrorealista, kako god. Ne stidim se toga, jasno to i u svojoj stranci kažem, i nema potrebe niko da mi nameće stav, jer sam odavno naučio da izgradim sopstvene poglede na život. Da budem još precizniji: protivim se ulasku Srbije u EU. EU na principima na kojima je izgrađena meni nije toliko bliska. Prihvatam određene ekonomske postulate koje su uspostavili, ali politički mi to nije nimalo bliska ideja.

Međutim, ne spadam u suicidne osobe koje žele svojoj zemlji zlo, te sam duboko svestan da sami na ovim prostorima na kojima se nalazimo jednostavno ne možemo da se održimo ako ne uđemo u neki integrativni proces. Kako na sceni nema nijednog drugog integrativnog procesa, do procesa integracije Srbije u EU, samim tim na nama je da javno kažemo da hoćemo tamo jer ništa drugo trenutno ne postoji. Da li ćemo tamo ući, to niko živ ne zna, ali, ako hoćemo ekonomsku saradnju, pa i političku, prinuđeni smo da prihvatimo određene standarde koje nameće EU. U suprotnom, Srbiju stavljamo u rizičnu situaciju da bude izolovana država, jer pravila su pravila, takva su kakva su i moramo ih prihvatiti, svidelo se to nama ili ne. Nije na Srbiji da ispravlja krive drine svetske politike niti ona može da reformiše EU, već, s obzirom na snagu koju posedujemo, jedino što možemo je da prihvatimo pravila kakva važe i da u tim okvirima tražimo svoje mesto pod suncem.

Da li će se u međuvremenu pojaviti neki drugi integrativni procesi koji su nama dovoljno bliski i realni s obzirom na geopolitičku podelu sveta, to takođe ne znamo niti ima potrebe tim da zamaramo mozak. Ako bude tako nešto, niko nas neće sprečiti da idemo i u te integracije.

Ako je potrebno i krvlju da potpišem, nije mi Vučić sugerisao ovakav stav. Šalu na stranu, ta potreba kod našeg sveta da se u svemu moraš složiti sa predsednikom stranke upravo nas je i dovela na rub propasti. Dovela nas je do toga da izbegavamo polemiku i da se stalno plašimo da li smo nešto ispravno rekli. Srpska napredna stranka je nešto drugo. Ona je skup ljudi različitih ideja, od krajnje liberalnih do izrazito konzervativnih. Ona je dokaz da u Srbiji ljudi različitih shvatanja mogu da pronađu zajednički jezik.

Neko će reći da je takva politika zapravo skupljanje otpada u kontejner. Reći će to zato što ne shvata da se svet menja i da duboko učaureni likovi u nekakvim zadrtim i nekompromisnim stavovima više nigde u svetu ne prolaze. Svet se sastoji od kompromisa. Države danas opstaju na kompromisima. Da li je to dobro? Ima i svojih prednosti i svojih mana, ali je u svakom slučaju bolje nego da začaureni u svoje nekompromisne stavove vodimo sukobe.

Trudimo se da duh jednoumlja ubijemo u sebi, trudimo se da ideju koju zastupamo argumentima branimo i naučimo da se ceo život sastoji od kompromisa.

(Standard.rs)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Lady Gaga........spremte se,spremte....... says:

    Kad vidim ovog Đukanovića, oma se seti teorije da su neke svinje nastale od pojedinih ljudi..........

  2. Milan says:

    "Ako je potrebno i krvlju da potpišem..." prosto je neverovatno kakav je ovo tip. Verovatno mu nije sugerisao, ovde se radi o prosto jednom prosvetljenju a verovatno mu je ptičica šapnula, ista ona ptičica koja mu je šaputala dok je baljezgao po Fokusu. Inače vučić mu je i nadenuo nadimak "Bizon" tako da ove njegove tekstove i uopšte nastupe treba posmatrati u kontekstu nadimka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *