Феминизам или дебилизам

Feminizam ili debilizam

15 marta 2019

Piše: Filip Rodić

DANAŠNJE feminističke aktivistkinje svojim akcijama nam pokazuju da se ne bore za prava žena, nego za nametanje jedne političko-ideološke dogme. One u tom svom naumu ne štede ni druge žene ako se s njima ne slažu

ODUVEK sam smatrao da žena poseduje te nežne i suptilne kvalitete uma i duše, koje su je u tim aspektima činile daleko superiornijim od muškaraca. Stavljao sam ženu na pijedestal, i u tim osobinama cenio sam je daleko više od muškaraca. Divio sam se u podnožju kreature koju sam uzdigao na te visine, i kao svaki pravi obožavalac, osećao sam se nedovoljno vrednim za objekat svog obožavanja – naveo je u jednom intervjuu 1924. Nikola Tesla, najnovija žrtva borbenog feminizma čiji je spomenik u Beogradu oskrnavljen parolom „Nauka je ženskog roda“. „Ali ovo je sve bilo nekad. Sada, ova žena nežnog glasa koju sam obožavao je nestala. Na njeno mesto došla je žena koja misli da je njen glavni uspeh u životu da bude što više kao muškarac – u oblačenju, u ponašanju, u sportu i dostignućima bilo koje vrste“, rekao je on, dodajući da je „ta rastuća tendencija žena da zasene muškost znak civilizacije u propadanju.“

GNEVNE jer smatraju da žene nisu dovoljno afirmisane u raznim oblastima, uključujući i nauku i crkvu, moderne feministkinje predvođene izvesnom Nađom Duhaček krenule su u akciju kačenja kecelja s parolama po „muškim“ spomenicima. Ali šta je gospođicu Duhaček, ili bilo koju drugu ženu sprečilo da se bavi ozbiljnom naukom? Ko je kriv što je ona magistar ženskih i rodnih studija, a ne fizike? Patrijarhalno društvo pod komandom muškaraca? Teško. Po svemu sudeći, nisu konzervativizam i patrijarhat ti koji sprečavaju žene da se bave naukom, nego je nešto drugo u pitanju. To nam dokazuje statistika Uneska (2015), po kojoj najveći procenat naučnica u Evropi ima jedna od najpatrijarhalnijih država – Albanija (52,1 odsto). S druge strane, u zemlji koja se predstavlja kao najliberalnija i „najslobodnija“, u Holandiji, broj naučnica je najmanji i više nego upola je manji nego u Albaniji (25,4 odsto). „Pogana“ Srbija na ovom spisku zauzima sedmo mesto sa 48,8 posto naučnica i daleko je ispred „prosvećenih“ država, poput Francuske (27 odsto), ili Nemačke (28 odsto). Problem je što se, za razliku od parlamenta, u naučne krugove ne može ući po ključu, nego po zaslugama.

OD ovoga je još vulgarnija i besprizornija akcija kačenja kecelje s natpisom „Abortus je žensko pravo“ na spomenik blaženopočivšem patrijarhu Pavlu. Ovde se ne radi o borbi za svoja „prava“, pošto je abortus u sekularnoj Srbiji dozvoljen, nego o borbi protiv tuđih prava, borbi protiv slobode da se misli drugačije od onoga što nalaže feministička matrica. I tu slobodu, po ovakvom feminističkom svetonazoru, ne treba da imaju ni muškarci, ni druge žene. „Borkinje“ se ne obaziru na osećanja žena koje su vernice i koje poštuju lik i delo patrijarha, a takvih je u Srbiji, po statistikama, oko tri miliona. Gospođica Duhaček nam objašnjava da SPC krši njena prava jer ne plaća porez, jer unutar nje žene ne mogu da napreduju i jer joj se meša u seksualni život. Jel’ da? To što je SPC u velikoj meri oslobođena plaćanja poreza, a što je slučaj i s nevladinim organizacijama, krši njena prava? Pripadništvo crkvi je stvar isključivo slobodnog izbora i prosto je nemoguće da crkva bilo kome na bilo koji način krši neka prava. Ako nekome smetaju organizacija crkve i principi na kojima počiva već dva milenijuma, slobodan je da joj okrene leđa bez ikakve opasnosti.

ZAISTA, dalekovid je bio Tesla ako je još 1924. godine mogao da predvidi u šta će se pretvoriti pokret koji je u svom začetku imao sasvim opravdane i realne ciljeve. Nije potrebno biti Tesla da bi se shvatilo da u svetu postoje dva univerzuma – muški i ženski – koji su ponekad isprepletani, a ponekad paralelni. Projektovanje muškog mentaliteta na žene i obratno je frankenštajnovski poduhvat iz kojeg se može izroditi samo monstrum. Moderni, liberalni feminizam predstavlja jednu vrstu patologije jer ženama nameće imperativ preuzimanja muške uloge i mentaliteta. Feministkinje nisu žene, one su socijalno konstruisana simulacija „muškarca“. One gube svoj ženstveni univerzum, a pri tome ne uspevaju da preuzmu onaj muški. Liberalni feminizam današnjice nije borba za ženski univerzum, niti odbrana njegove originalnosti, nego poduhvat za uništenje oba ljudska univerzuma. Jedan u mnoštvu frontova za uništenje svakog ljudskog identiteta, od nacionalnog i kulturnog do polnog, da bi se čovek pretvorio u pukog potrošača materijalnih dobara, što mu ih prodaju globalne elite.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *