FINSKA REKLA „NE“ UKRAJINI
29 avgusta 2024
Finski predsednik Aleksandar Stub rekao je da njegova zemlja trenutno ne namerava da šalje visoko precizno oružje dugog dometa Kijevu, zbog blizine njegove zemlje Rusiji.
Stub je u intervjuu za finsku državnu televiziju Ile u utorak ponovio da je Helsinki posvećen pružanju vojne pomoći Kijevu. On je, međutim, ocenio da slanje oružja dugog dometa Ukrajini „u ovom trenutku nije potrebno“.
„Moramo imati na umu da je Finska na prvoj liniji. Granica od 1.340 kilometara između NATO-a i Rusije znači da mi imamo svoju ulogu u ovom odbrambenom ratu“, rekao je on za Ile, a citira TASS.
„I jedan cilj za nas je da osiguramo da naša teritorija ne može biti napadnuta sa ruske strane“, dodao je finski predsednik.
Istovremeno je naglasio da Finska neće uvoditi nikakva ograničenja na upotrebu oružja koje Helsinki šalje Kijevu.
„Da odgovorim direktno na pitanje: Da, ukrajinske oružane snage mogu koristiti zapadno oružje za udar na rusku teritoriju“, rekao je Stub.
Ranije ovog meseca list „Iltalehti“ izvestio je da NATO planira da razmesti oklopnu brigadu do 5.000 vojnika u jugoistočnom delu Finske, navodno u preventivne svrhe.
Finska je postala članica NATO-a u aprilu 2023, navodeći kao razlog zabrinutost zbog sukoba između Rusije i Ukrajine. Moskva je zauzvrat obećala da će prilagoditi svoj odbrambene kapacitete u severozapadnom delu Rusije, a predsednik Vladimir Putin je upozorio na moguće „probleme“ sa susednom Finskom nakon odluke da se pridruži vojnom bloku predvođenim SAD.
Putin je takođe odbacio tvrdnje Zapada da Rusija namerava da napadne zemlje NATO-a, istakavši da Moskva „nema ni geopolitičkih, ni ekonomskih, ni političkih, ni vojnih interesa da se bori sa zemljama NATO-a“.
Helsinki i Kijev su u aprilu potpisali desetogodišnji bezbednosni sporazum, koji je Vladimir Zelenski nazvao „snažnim dokumentom koji dokazuje spremnost Finske da nastavi da podržava Ukrajinu“ u njenom sukobu sa Rusijom.
Moskva je više puta osuđivala zapadne isporuke oružja Kijevu, tvrdeći da one čine Zapad direktnim učesnikom sukoba. Helsinki se takođe pridružio Estoniji i Poljskoj u podršci ukrajinskog upada u rusku Kursku oblast ranije ovog meseca, tvrdeći da je to spada u pravo Ukrajine na samoodbranu.
KOMENTARI
4 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
Pravda says:
Okrenuli ste se protiv onih koji su vam dali drzavu, gorko cete zazaliti zbog toga.
Miki says:
....U svom odbrambenom ratu? Fincu svoju pokvarenost prikrivaju mimikrijom lažne slike da su glupi.
NikolaVeliki says:
Podli i bedni azijatski divlji čopor Finaca, koje su Švedjani stotinama godina držali pod okupacijom i tretirali ih kao ljude niže rase, a tako se odnose i dan danas, iako su svi formalno "nordijci i skandinavci". Kada su posle Švedskog sloma o poraza u pohodu na Rusiju, tu oblast preuzeli Rusi, tj. oni su Finsku, Estoniju, Latviju i Letoniju otkupili od Švedjana, platili su, nisu im to jednostavno oteli. Ali, Rusi su napravli ogromnu grešku. Počeli su divlji Finski čopor (kao i ostale Baltičke male "nacije") da tretiraju kao ljude. I onda dolazi Boljševička "revolucija" i Lenjin i njegova banda komunističkih razbojnika im daju nezavisnost i daju ogromnu teritoriju, dodajući im otkinute Ruske zemlje. Kao što su to uostalom radili i sa drugim nacijama u novostvorenim "sovjetskim republikama" - otimanjem Ruskih zemalja i davanjem novostvorenim čoporima izmišljenih nacija. Ukrajina i Kazahstan su samo najgori i najveći (povrišinom teritorije) primeri. Isti primer je i Ruski grad Viljna, koji je otet od Rusije i dodeljen Letoniji sa novim imenom Viljnus.
NikolaVeliki says:
Pardon jedna ispravka za grešku na kraju mog texta : grad Viljna je dodeljen Litvaniji, a ne Letoniji.