„FORBES“ ЗАВАРАВА СВЕТ: Најбогатији нису Бил Гејтс и Бафет, већ Ротшилди и Рокфелери

„FORBES“ ZAVARAVA SVET: Najbogatiji nisu Bil Gejts i Bafet, već Rotšildi i Rokfeleri

5 maja 2015

pg-30-richest-men-2-rex rotschild 454Svetski poznati i priznati ruski naučnik Andrej Iljič Fursov, Direktor centra za ruska istraživanja Moskovskog humanitarnog univerziteta, govorio je televiziji Russia o tome ko realno vlada današnjim svetom i kud će on dalje ići.

Evo njegovih viđenja i upozorenja:

„Bez obzira što je intelektualni nivo elite u proteklih 50 godina opao, ogromna civilizacijska dostignuća Zapada su njegovo najjače oružje.

Zapad je postao gospodar sveta ne zato što je imao industriju, ne zato što je imao vojsku, već zato što u doba dugog 16. veka – a dugim 16. vekom istoričari nazivaju period od 1453., odnosno od pada Konstantinopolja do kraja Stogodišnjeg rata, do 1648. godine – do Vestfalskog mira, kada se formirao savremeni sistem državnosti.

Upravo za ova dva nepuna stoleća formirala se okosnica, skelet zapadne elite koja se razvijala i stvarala svoje strukture.

Snaga te elite je u sledećem: kao prvo – ta se elita formirala u veoma složenim istorijskim uslovima – mnogo država, revolucije, stalne krize. Ona se adaptirala ka tim uslovima.

Kao drugo, ta elita je raznolika. Znate, postoji takav princip: u što se raznovrsnijoj sredini formira sistem, što mu je teže – to je elita jača. Elem, zapadna se elita formirala u veoma složenim uslovima.

Naprimer, čak i ako danas pogledamo Kisindžera i Bžežinskog, ili ljude koji su na nešto nižem nivou, nipošto ne želim da uzdižem značaj ove dvojice, samo ih uzimam kao primer, onda treba imati na umu da su Bžežinski ili Kisindžer – profesori, da su radili u akademskoj sredini, da su zatim bili u politici, pa u advokatskim kancelarijama, nakon čega rade u nadnacionalnim strukturama i u Trilateralnoj komisiji.

Dakle, to je iskustvo koje se stiče prilikom sa promenama i daje im viđenje sveta koje je principijelno drugačije nego kod nezapadnih elita.

Ova specifičnost zapadnih elita počela je da se formira već u 17-18. veku. Još jedna veoma bitna stvar: zapadne elite – to su nadnacionalne strukture. Zato ne treba da govorimo konkretno o engleskoj, francuskoj ili nemačkoj eliti, već upravo o opštezapadnim nadnacionalnim strukturama i sredstvima organizacije koja one stvaraju.

Nema ničeg demonskog u tim nadnacionalnim strukturama. Činjenica da su se one pojavile plod je uklanjanja veoma bitne protivrečnosti kapitalizma.

Radi se o tome da je kapitalizam – sa pozicije ekonomije -jedinstveni svetski sistem, a sa političke – to je mozaik država. Ali, kod različitih grupa – naprimer u Francuskoj, u Engleskoj ili Nemačkoj – kod različitih grupa buržoazije postoje interesi koje one mogu da realizuju samo prekršivši zakone tih zemalja, zakone svojih zemalja.

Znači, njima su potrebne nadnacionalne organizacije koje će im omogućiti da reše te probleme, a u slučaju potrebe – da se pod kontrolu stave vlade tih zemalja.

Na početku, buržoazija nije imala te strukture, pa je preuzela stare.

Godine 1717. objavljeno je o nastanku prve masonske lože, ali to nije tačno. Masonske lože su postojale još u 17. Veku.

Tajne strukture su postojale u 17. veku, međutim njih su napunili novim sadržajem. Masonske strukture u 18. veku ne treba demonizovati, jer je već u 19. veku bilo drugačije, ali u 18, u drugoj polovini 18. Veka, masonske strukture su odigrale ogromnu ulogu u razvoju Evrope.

One su pripremile ljudski materijal koji je u 19. veku stvorio, govoreći jezikom marksizma – formacioni kapitalizam.

Masoni su 50 godina pripremali taj ljudski materijal – nadnacionalni – koji je rešio mnoge probleme kapitala u 19. veku. Svakako, odlučujuću ulogu u tom 18. veku odigrale su masonske lože Velike Britanije, pri čemu su postojale dve vrste: ostrvske lože, koje su radile za Veliku Britaniju i isticale potrebu za patriotizmom i nacionalizmom.

One su delovale po sjajnom anglosaksonskom principu – mi bismo trebalo to da pozajmimo, naši liberali bi, pre svega, trebalo to da pozajme – „right or wrong – my country“: nije važno da li je u pravu ili ne – to je moja zemlja.

Postojale su i kontinentalne lože, kojima su takođe upravljali iz Velike Britanije, ali su one radile na kontinentu, pre svega u Nemačkoj i odgajale su svoj „materijal“ u duhu kosmopolitizma, poštovanja liberalnih vrednosti. Drugim rečima: to je bio rad za svoju državu, Veliku Britaniju, samo na kontinentu.

To je rađeno veoma uspešno. Naprimer, nemačke masonske lože su uspele da izađu ispod kontrole britanskih tek 1870-ih godina, što je kasnije dovelo do dva sukoba između Anglosaksonaca i Nemaca, ali to je posebno pitanje. Glavno je: istorija kapitalizma – to je istorija formiranja njegovih nadnacionalnih struktura, jer se problemi kapitalističkog sistema ne rešavaju na nacionalnom nivou.

Kapitalizam je morao da stvori nadnacionalne strukture. Pri čemu, kada je masonstvo postalo neadekvatno za zadatke nove epohe, počele su da nastaju principijelno nove tajne strukture, njih nazivaju paramasonskim, ali to nije tačan termin – to su jednostavno nove strukture.

Naprimer, 90-ih godina 19. veka Sesil Rouds i još nekoliko ljudi formirali su tajno društvo radi usaglašavanja pri upravljanju svetskim procesima. Ono postoji do današnjeg dana, zove se „The group” ili „We” – „Mi“.

Ono postoji do dan danas i ja nemam direktne dokaze, ali mi čini da upravo oni aktivno rade sa Džulijanom Asanžem. Ne samo oni, ali rade i oni.

Sledeća faza formiranja nadnacionalnih struktura, na razmeđu 60-70-ih, počela je nakon što je Sovjetski Savez pokazao kako se za malo više od 24 sata može okupirati uz minimalne gubitke zemlja sa trećom armijom u Evropi.

Tada je postalo jasno da je nemoguće uništiti Sovjetski Savez, da ga je moguće samo ugušiti u zagrljaju.

Nova faza razvoja nadnacionalnih struktura zapadne elite imala je mnogo ciljeva, ali je jedan od ciljeva bio da se u zagrljaju uguši Sovjetski Savez. Time su se bavili Rimski klub i Trilateralna komisija koji su pripremali taj proces gušenja, uz pomoć takvih struktura kao što su Međunarodni institut sistemskih primenjenih istraživanja u Beču koji je veoma zanimljiva struktura.

U formiranju zapadne elite, koje se odvijalo u nekoliko faza, veoma bitan trenutak se dogodio 1902. godine.

Dotad je super-baka i super-mama zapadne evropske elite – britanska kraljica Viktorija – bila kategorički protiv brakova između aristokrata i finansijera. Pošto su u ozbiljnim dinastijama Evrope bili njeni rođaci – unuke, unuci, rođaci – nju su slušali.

Godinu dana nakon njene smrti – a ona je umrla 1901. godine – 1902. evropska aristokratija okupila se na nezvanični sastanak i odlučila je da je moguće ženiti se potomcima iz finansijskih porodica i udavati se za njih.

Novinarka: Znači, to je upravo to ulivanje nacionalnih elita u nadnacionalne?

Ne, radi se o tome da su i aristokratija i finansijski kapital – nadnacionalne strukture. Pogledajte ko su bile unuke kraljice Viktorije – žena Nikolaja Drugog…

Novinarka: A u čemu je onda bio problem? Zašto je Viktorija bila toliko protiv?

Ona je bila protiv toga da se aristokratija razblažuje finansijerima. Ona je smatrala da aristokratija treba da ostane aristokratija. Ali, to je već bila druga epoha, koje se tiče sjajna priča Artura Konana Dojla, napisana 1917. godine o Šerloku Holmsu, pod nazivom „Njegov poslednji naklon“ („His last baw”).

Ta priča se završava priča potresnim dijalogom između Šerloka Holmsa i Votsona. Šerlok Holms – a sve se odvija 1917. godine, u proleće – kaže: „Hajdemo, Votsone, treba da krenemo“. Pa dodaje: „Uskoro će da zaduva veoma jak vetar“. A Votson mu uzvraća: „Otkud vam to? Predviđaju lepo vreme“.

Šerlok Holms misli na nešto sasvim drugo, pa govori: „U ovom promenljivom svetu, samo se vi, Votsone, ne menjate. Uskoro će zaduvati tako jak vetar sa Istoka, da će mnogi da poginu. Ali se ja nadam da će ono što ostane biti jako, da će preživeti“.

Kraljica Viktorija je bila takav nepromenljivi element u promenljivom svetu. Mada, tu postoji velika tajna i mene je zanimalo da li će neko iskoristi tu skandaloznu tajnu za vreme proslave jubileja kraljice Viktorije.

Evo o čemu se radi: 1986. godine su dvojica engleskih biologa, praktično dokazali – mene su, u svakom slučaju ubedili svojom knjigom – da je kraljica Viktorija ne može da bude kćerka čoveka koji se smatra njenim ocem. On je bio neplodan, a ona je bila nosilac gena hemofilije. To je hemofilija našeg carevića Alekseja. Ona se prenosi po ženskoj liniji, ona je njemu preneta od majke.

Viktorija je bila nosilac tog gena, a njen otac, onaj koji se smatrao njenim ocem, nije bio nosilac tog gena. Odnosno, pod velikom je sumnjom da je Viktorija – zakonita kćer svojih roditelja.

Međutim, tu knjigu su potpuno ignorisali 1986. Godine. Da je to bilo priznato – trećina evropskih dinastija, postala bi nelegitimna. Zato su se svi pravili da se ništa nije dogodilo. Da knjige nije bilo, da biolozi svašta pišu. Ali, ja mislim da će doći vreme i da će knjiga tih biologa da eksplodira. Ne znam kada će se to dogoditi…

Novinarka: Andreju Iljiču, htela bih da nam objasnite uticaj nadnacionalnih struktura na Rusiju, odnosno na onaj deo kapitala, mladog kapitala, koji je formiran nakon raspada Sovjetskog Saveza i bio iznet u strane banke. Da li se taj kapital može smatrati instrumentom uticaja na našu politiku?

Svakako, ako ste ostavili svoj novac kod komšije i možete da uđete u njegov stan samo ako vam otvore – sasvim je jasno da će vam komšija objašnjavati kako treba da se ponašate, u suprotnom nećete dobiti taj novac. Ovo karakteriše odnose ne samo između Rusije i, recimo, Zapada.

Početkom 40-ih godina prošlog veka, kada Britanci nisu aktivno ratovali protiv Hitlera, sve do 1942. godine, to je na kraju dosadilo Ruzveltu i on im je objasnio da su zlatne rezerve koje su Britanci odvezli u Ameriku, početkom rata – to je bio uslov za američku pomoć. Pokazao im je da mogu da ih izgube. I onda, od 1942. godine Britanci su počeli aktivnije da ratuju.

Pre toga su smatrali da će u nekom trenutku moći da se dogovore sa Hitlerom. Ako držiš nečiji novac… postoji za to dobar izraz na engleskom,neću gaprevoditi na ruski jer zvuči malo grubo. Evo, pomoćnik Niksona – Čak Kolson – je rekao: „If you get someone by the balls, all other parts of the body will come by themselves”.

Znam kako da to pristojno prevedem: „Ako držite nekoga za genitalije, svi ostali delovi tela će doći sami“. Isto se dešava sa kapitalima. Oni ljudi koji su smestili svoje kapitale u Veliku Britaniju – postali su svakako osetljivi, zavisni.

Postoji još nešto: ako plaćaš porez u Velikoj Britaniji, ako negde ponudiš mito, makar jedan dolar pingvinu na Antarktiku, ti ćeš za to odgovarati u Velikoj Britaniji.

Zato je ono suđenje našim oligarsima – Abramoviču i Berezovskom – bilo veoma zanimljivo: oni su bili obavezni da govore pod zakletvom – istinu i samo istinu – zato su toliko toga rekli…

U priči o Pinokiju postoji momenat kad žaba doskakuće kod Pinokija i Malvine i govori da se jedna pijavica toliko nasisala krvi da je počela da priča ono što ne treba.

Ovi ljudi, ove dve pijavice koje su se presisale u Rusiji 90-ih godina bile su tada primorane da pričaju svašta, jer im je suđeno u Britaniji. Toliko toga su napričali. Kao prvo, dali su iskaz da je praktično sav kapital oligarha 90-ih godina – nelegalan. Čin krađe. Oni su to, praktično, dokazali.

Sada nas čeka okršaj kostura iznad provalije – Deripaska protiv Černova, Levaev protiv Gajdamaka, a ja mislim da će i oni svašta ispričati. To je gotov materijal, kako bi se čoveku u svakom trenutku postavilo pitanje – a odakle novac? Dajte pare ovamo…

Zato me čudi naša publika koja je ovde vršljala 90-ih godina. Kao prvo, oni su imali predstavu o kapitalizmu koju su crpeli iz filmova o engleskim i američkim gangsterima – oni su mislili da su pare kapitalizam.

Oni ne shvataju da je to složen socijalni sistem koji ograničava kapital, a u njegovim dugoročnim i celovitim interesima obezbeđuje ekspanziju. Drugim rečima, to nije samo kapital, to je građansko društvo, to je država, to je još mnogo toga. Oni su videli samo džak na kojem je nacrtan dolar i smatrali su da će ih- čim se oni pojave sa tim džakom – odmah primiti raširenih ruku.

Neće raširiti ruke, najverovatnije će reći…

Novinarka: I to je naivan malograđanski pogled o kojem smo pričali?

Tako je, neće raširiti ruke i najverovatnije će da kažu kultnu frazu iz „Mog dodira“: „Bolje idi kući i umij svoje prljavo lice“. Štaviše, u slučaju potrebe mogu i da ga oduzmu. A što da se ne oduzme kradeno?

Novinarka: Govorili ste da sumnjate da je moguća eksproprijacija…

Radi se o tome, mislim, stiče se utisak da neke kratkoročne probleme, zapadna elita će pokušati da reši eksproprijacijom mladog novca. Ne samo novca ruskih oligarha, postoji i afrički i iz Latinske Amerike, vrlo je moguće da će zamoliti ljude da daju novac. Možda će neko to i sam da uradi.

Mene je veoma zainteresovala pozicija Bila Gejtsa koji je u nekom trenutku rekao da će vrlo malo novca ostaviti svojim naslednicima, već da će izdvojiti sredstva na potrebe društva.

Meni je potpuno jasno šta se na tom planu događa: čovek dobrovoljno ulaže u „zajednički lonac“ svetske elite kupujući sebi mesto u budućem svetu. A šta je za njih budući svet – dobro je objasnio Žak Atali koji je superideolog mondijalističke korporatokratije. On je poslednje vreme je napisao nekoliko zanimljivih knjiga.

Kod nas su preveli njegovu knjigu na aktuelnu temu „Kako je preživeti krizu“.

Atali je u poslednje vreme napisao mnogo knjiga, a ja bih izdvojio dve. Jedna se zove „Sutra, ko će da upravlja svetom?“, a pre nje je objavio „Kratku istoriju budućnosti“.

Atali govori otvoreno da je potrebno ukinuti sistem finansijskog kapitala i preći na globalnu raspodelu u ekonomiji. A šta znači globalna raspodela u ekonomiji? To je vanekonomska kontrola resursa pri kojoj više nikakvi dolari, nikakvo bogatstvo neće pomoći. Tu može da pomogne da te prime, ne mislim u bukvalnom smislu te reči, na barku, kao u filmu „2012.“. Dakle: pitanje je da li će te tamo pustiti ili ne.

Bil Gejts je podneo veoma važnu prijavu, on je pokazao da je spreman da uloži sredstva, odnosno – da je spreman da uništi svoj mladi novac.

Ko je Bil Gejts?

Meni je smešno kada časopis Forbs objavljuje listu najbogatijih ljudi. Ili kada se Voren Bafet ili Gejts sa svojih tričavih 60 milijardi dolara proglašavaju za najbogatije ljude.

Forbs samo zamajava ljude. U stvarnosti, svi realno znaju da realna bogatstva poseduju porodice – takve porodice kao što su Rotšildi, Baruhi, Rokfeleri, koji poseduju bilione. Jer, sva prava bogatstva pripadaju porodicama.

Ko je Gejts? Skorojević. Ali, bez obzira na to, skorojević zna svoje mesto. Nekada su nacisti imali slogan: „Dok nije kasno – priključite se našem pokretu“ . Sada je druga epoha i Gejts je pokazao da je spreman da se pridruži pokretu budućnosti.

(sledi nastavak)

         YouTube: Andreй Fursov – nami upravlяet zapadnaя эlita

(Fakti.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *