ФРАНЦУСКИ ФИЛОЗОФ: Запад је свестан да је погрешио у вези Срба!

FRANCUSKI FILOZOF: Zapad je svestan da je pogrešio u vezi Srba!

20 jula 2015

danijel-sifer1_620x0Možda smo ga zaboravili, ali on nas nije. Danijel Šifer, evropski filozof, pisac i profesor na Visokoj školi lepih umetnosti u belgijskom gradu Liježu, poznat kao deo Miloševićeve „sive eminencije“ iz devedesetih, posvetio se danas drugim intelektualnim izazovima. Objavio je niz knjiga, neguje pravac dendizma, a za svoj literarni rad dobijao je i značajne nagrade, poput one belgijske Kraljevske akademije za delo o Oskaru Vajldu.

Istovremeno, redovno piše o Srbima u frankofonskim časopisima i prati događaje na prostoru bivše Jugoslavije. Nedavno je učestvovao u debati koja je u Evropskom parlamentu organizovana na temu Srbije između velikih sila, dok je nedavno, na sajtovima poznatih francuskih listova „Nuvel observater“ i „Ekspres“ objavio kolumne povodom godišnjice događaja u Srebrenici.

– U Srebrenici se dogodio strašan masakr koji predstavlja mrlju u srpskoj istoriji. Ali, nije bilo genocida. Takođe, pravična rezolucija UN bi trebalo da osudi ratne zločine koje su počinile trupe pod komandom Nasera Orića. Obilazio sam uništena sela oko Srebrenice i svojim očima video posledice ovih strahota. Suprotno tome, Haški tribunal je tog istog Orića oslobodio odgovornosti. Zato podržavam ruski veto. Delim uravnotežen stav predsednika Nikolića i premijera Vučića. Alija Izetbegović je umro bez uznemiravanja u svom krevetu u Sarajevu, dok je Slobodan Milošević skončao, napušten od svih, u zatvorskoj ćeliji. To je sramota međunarodne zajednice.

Napisali ste i novu knjigu o Kosovu?

– U septembru bi trebalo da izađe iz štampe. Zvaće se „U zemlji dostojanstvene smrti: Kosovo, dnevnik zaboravljenog rata“. To je aluzija na reči Lorda Bajrona, čuvenog engleskog pesnika, koji je dao svoj život za Grčku. Borio se na strani Grka protiv Otomanskog carstva. Skromno vodeći računa o proporcijama, i ja sam bio na strani pravoslavnih Srba, na Kosovu, protiv islamista i američkog carstva. Knjiga je svedočanstvo nastalo za sve vreme bombardovanja NATO, od početka do kraja, od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Vodio sam dnevnik svakoga dana. Nijedan nisam preskočio, i ništa nisam promenio. Knjiga ima šeststo strana. Dopunjena je mojim autentičnim fotografijama.

Zašto je tek sada objavljujete?

– Zato što to ranije, jednostavno, nije bilo moguće. Bila bi neshvaćena u vreme kada sam je pisao. Govorio sam tada stvari koje niko nije želeo da čuje. Vremenom, jezik se oslobađa. Sada, s porastom islamskog terorizma, može dosta toga da se kaže. Ljudi, polako, otvaraju oči. Mediji se menjaju. Konačno mogu da poručim svetu sve što sam skrivao 16 godina.

Istorija se danas brzo odvija. Da li bi Srbija jednog dana i sama mogla da uđe u NATO?

– Bila bi to greška. Ne bih mogao da razumem kada bi Srbija želela da jednom bude deo ove organizacije. Da zaboravlja tako brzo da je bila bombardovana, da su stotine nevinih građana stradale pod američkim bombama. S druge strane, razumem to što je partner Severnoatlantske alijanse. Činjenica je da je okružena zemljama članicama i bilo bi veoma komplikovano da ostane izolovana kao ostrvo okruženo natovskim morem.

Da li mi to brzo zaboravljamo, ili smo samo pragmatični?

– Želeo bih da poverujem da su Srbi praktični. Previše brzo su predali svoje heroje, za malo stvari u zamenu. Srbi često rade protiv svojih interesa. Postoji kod vas neka autodestruktivna sila. Dajete se svom neprijatelju, koga ste prethodno pobedili. Srbija ima mnogo iluzija. Živi u snovima i mitovima. Srbi pružaju ruku, rado opraštaju, ali i zaboravljaju.

Kakve su još karakteristike naše nacije, gledano okom spolja?

– Imate epsko pamćenje, što se vidi u knjigama Crnjanskog ili Ćosića. Isključeni ste iz realnosti, živite u prošlosti i legendama. Mit uvek nadvlada realnost. Istovremeno, hrabar ste i častan narod. Pomalo naivan, takođe. Srbi su poslednji Mohikanci. Sanjari. Ukorenjeni u svojim epopejama. Previše se oslanjate na istorijske saveznike. A prošlost ponekad može da bude veliki teg. Jedna od grešaka Srba u ratovima u Bosni i na Kosovu je što nisu prestajali da pričaju o prošlom vremenu. Prošlost treba da služi kao lekcija, a ne kao put u budućnost.

Kako Zapad danas gleda na Srbiju?

– Počinju da shvataju da su napravili grešku što su na uvredljiv način pojednostavili rat u Bosni i na Kosovu. Vide sada da je problem bio mnogo kompleksniji nego što je to predstavljeno. Svesni su da su dijabolizovali Srbe, da je realnost mnogo drugačija nego što su hteli da prikažu. Zato su mnogi intelektualci, koje su tada neprikosnoveno slušali, danas potpuno diskreditovani, kao što su Bernar Anri Levi ili Bernar Kušner.

Zašto se to promenilo?

– Prodor islamskog fundamentalizma i terorizma mnogo je uticao na promene u javnom mnjenju. Jer, Srbi su bili među prvima koji su ukazali na opasnost od islamizma. Još od početka rata u Bosni isticao sam da je Al kaida bila uključena u bosansku armiju. Isto je bilo i s OVK. Sada, kada je Zapad žrtva islamskog terorizma i ekstremizma, shvataju kroz šta su sve Srbi prošli.

I sami ste u poslednje vreme bili žrtva?

– Ozbiljno su mi pretili muslimanski ekstremisti. Zato me je u Belgiji dugo štitila policija. Govorio sam, između ostalog, da je „arapsko proleće“ u Tunisu, Egiptu i Libiji bilo samo uvod u „islamsku zimu“. Tada su mislili da ništa nisam razumeo. Ali, postoji kod nas izreka da je velika greška prerano biti u pravu.

Ako ne u NATO, treba li Srbija, bar, da uđe u EU?

– Ona u EU ima svoje punopravno mesto. Tim pre što su Slovenija i Hrvatska već u nju ušle. Srbija ne može da ostane sama. Bez želje da idealizujem EU, ipak je to dobra prilika da se profitira od uslova koji u njoj vladaju. Ovde se, i pored svega, dobro živi. Ako se poredi s ostatkom sveta, EU je prostor mira i relativnog blagostanja. Teoretski, njene vrednosti su demokratija, ljudska prava, pravda i slobode, mada se to ponekad ne primenjuje. Ali, to je već drugi problem.

Kakve bi odnose, pritom, Srbija trebalo da održava s Rusijom?

– Beograd nikako ne bi smeo da kvari svoje odnose s Moskvom. Srbija je slovenska i pravoslavna zemlja, a njena majka je Rusija. S političkog i ekonomskog stanovišta, interes Srbije je da se približi EU i da postane njen deo. Ali, takođe, zbog svojih istorijskih, filozofskih, religijskih i kulturnih razloga, nikako ne bi valjalo da zapostavi veze s Kremljom. Srbija mora da ostane suverena.

Šta je onda rešenje, pošto nam traže da se usaglasimo sa spoljnom politikom Brisela?

– Umesto što od Srbije traže da se udalji od Moskve, rešenje bi bilo da se EU, sama, približi Rusiji. To je u njenom interesu. Jer, Rusija je u Evropi. Istovremeno, EU treba da se udalji od svog mentora Amerike.

Kako to postići u ovim uslovima?

– Evropa je izgrađena na lošim osnovama. Sve je bazirano na ekonomskim parametrima. Potrebna je, najpre, kulturna i filozofska baza, na kojoj bi se, zatim, gradila privreda. Grčka je za to danas najbolji primer. Evropski kapitalizam je danas do ekstrema izgrađen po američkom modelu. Postoji problem između liberalne i socijalne Evrope.

Šta će se desiti s Grčkom?

– Od sveg srca se nadam da neće izaći iz EU. Bio bi to strašan paradoks. Ispalo bi da Evropa, koja se predstavlja za demokratsku, odbacuje zemlju koja je izmislila demokratiju. Čak je i ime Evrope – grčko. Grci trenutno daju pravu lekciju svima ostalima. To je istinski čas slobode.

Kakva je budućnost EU?

– Trenutno je u opasnosti. Ne samo zbog Grčke i iz ekonomskih razloga. Značajne snage u brojnim zemljama se bude i traže povratak nezavisnosti i suvereniteta. Potrebno je više socijalne pravde. Ekonomski model na kom je zasnovana EU je potpuno prevaziđen. To mora odmah da se menja.

SAVEST MI JE MIRNA

ZAMERATE li Srbima zbog načina na koji su odgovorili na vaš angažman devedesetih?

– To što su me Srbi odbacili, posle deset godina maksimalnog angažovanja, za mene je predstavljalo najbolnije razočaranje. Ali, savest mi je mirna. Jer, u celoj toj priči samo sam se povinovao univerzalnom principu čiste i jednostavne istine, bez ikakvkog drugog interesa osim onog da, kao slobodan čovek, ispunim svoje moralno pravo intelektualca i humaniste.

GRČKA ĆE USPORITI SRBIJU

MOŽE li grčka kriza da uspori put Srbije ka EU?

– Nažalost, realno je da se to desi. Nepravedno je, ali je tako. Jer, Evropa je sada zaokupljena drugim problemima i oprezna prema daljem proširenju.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



3 komentara

  1. mija says:

    Ovaj Dane s naše grane mi je malo čudan, malo smešan, a malo sumnjiv. Na jednom mestu kaže kako nam je greška što suviše brzo zaboravljamo, a već u sledećoj rečenici potpuno suprotno: da suviše živimo u prošlosti. Te nadrimedecine i dijagnostike smo se naslušali od zapadnjaka. Svi bi oni zapravo hteli da mi pamtimo i zaboravljamo činjenice iz prošlosti koje nam oni proberu i serviraju. Mi ne treba da slušamo njih, nego da istrajno tragamo za istinom i da je još istrajnije namećemo svetu. Bilo da se radi o našoj prošlosti ili sadašnjosti. Svaki kriterijum za odabir je pogrešan. Ako iz ovih ili onih razloga moraju da biraju šta će biti zapamćeno, a šta zaboravljeno, mi ne moramo. Mi nemamo čega da se stidimo. Ništa Zapad ne uvidja sad, 2015. što nije znao i pre dvadesetpet, petnaest ili pet godina. Sve su oni oduvek znali, ali ih je uvek bilo baš briga za sav ostali svet. Samo su njihove pozicije trenutno nešto slabije, pa moraju da smekšaju retoriku protiv svojih "vekovnih neprijatelja" medju koje su i nas uvrstili. I na kraju, otkud Dane zna šta se desilo u Srebrenici? I pored velikog interesovanja i svakodnevnog saznavanja (uglavnom lažnih) informacija mi do nedavno nismo uspevali da sklopimo sliku zbivanja tamo. Kaže užasan masakr. Više istraživača medju kojim su i Milivoje Ivanišević i Aleksandar Dorin došli su do dokaza koji pokazuju da to čak nije bio ni užasni masakr, nego incident u kom je nenamerno ubijen veći broj muslimana (njih nekoliko desetina). Za smrt svih ostalih sahranjenih u Potočarima Srbi ne snose nikakvu odgovornost. OK. Stvari se jesu pomerile, ali po ovakvim ljudima i njihovim izjavama vidimo koliko je teško pomeriti Zapad sa njihovih uporišnih tačaka. Čak i kad bi se očekivalo da se pokajnički izvine za sve što su nam učinili, oni tvrdoglavo ostaju pri svom, ustupajući tek milimetar po milimetar osvojenog manevarskog prostora. Užasni su svi oni zajedno.

  2. Herceg Novi says:

    @mija, kao i uvek komentar vam je vise nego odlican,postedeli ste me pisanja. Pozdrav :)

  3. Kvante says:

    A gde se to lepo živi u EU? U Bugarskoj i Rumuniji? Blagostanje? Grčka? Srbiji je mesto u Evroazijskom savezu, EU je odavno prevaziđena priča.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *