ФРАНЦУСКИ МЕДИЈИ ПРИЗНАЛИ: Србија неправедно понижена! Направили смо „свињарију“

FRANCUSKI MEDIJI PRIZNALI: Srbija nepravedno ponižena! Napravili smo „svinjariju“

14 novembra 2018

Protokol francuskog predsednika smestio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića izvan zvanične tribine na proslavi 100. godišnjice potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra 2018, postavivši ga izvan dometa televizijskih kamera, navodi francuski list „Figaro“.

Ovo je bila neprihvatljiva greška, kaže u svom tekstu Žan Kristof Bison, zamenik glavnog urednika Figaroa, ali i ugledni publicista i autor „Romana o Beogradu“,  koji se priseća da je Srbija u sukobu čiji se kraj obeležavao 11. novembra izgubila čak 1.2 miliona ljudi.



„Pogrešili smo“! Visoki član službe protokola Jelisejeske palate bio je odgovoran za smeštanje šefova država i vlada na centralnu tribinu koja se nalazila u blizini Trijumfalne kapije povodom obeležavanja 11. novembra — dana primirja u Prvom svetskom ratu. Dok su oko svog domaćina, Emanuela Makrona, sedeli predsednici Rusije, SAD, Italije i Rumunije, država koje su bile francuski saveznici u Prvom svetskom ratu, ali i predsednici Bugarske i Turske i nemačka kancelarka, zemalja koje su bile neprijateljske pre jednog veka, jedan čovek je bio spušten i smešten veoma nisko, nasuprot glavne bine među ministrima, diplomatama i ostalim gostima. Njegovo ime? Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Srbija. Zemlja zbog koje je Francuska ušla u rat 1914. godine, vezana diplomatskim i geopolitičkim savezom, ali i bliskim istorijskim vezama (1389. godine, zvona Notr Dama su pozdravljala ono u šta se verovalo da je bila pobeda hrišćanskih Srba nad muslimanski m Osmanlijama tokom bitke na Kosovu), vojnim vezama(u devetnaestom veku srpski ministar rata je bio Francuz Ipolit Monden) i ekonomskim vezama (1914. godine, četiri petine srpskog spoljnog duga bilo je u rukama francuskog kapitala, koji je takođe značajno ulagao u rudnike, železnice i banke u zemlji).

Zemlja koja je imala gubitke od 1,2 miliona ljudi tokom sukoba, što je činilo 28 odsto stanovništva — tužan podatak.

Zemlja koja je u prethodnih godinu dana organizovala ceremonije i manifestacije u znak prijateljstva i zajedničke borbe simbolizovane hiljadama francuskih i srpskih grobova na grobljima u Solunu, Monastiru, Skoplju i Beogradu, i svim teritorijama koje su oslobodile srpske i francuske divizije Balkanskog fronta.

Zemlju koja je u Pariz došla sa svojim patnjama, bolom i velikim žrtvama za zajedničku savezničku stvar, Francuska je rešila da ponizi 11. novembra.

Zemlja kojoj je Francuska pomogla pre jednog veka zbog mučeništva i napada austro-ugarskih, nemačkih i bugarskih trupa, ali i napada albanskih bandi tokom povlačenja 1916. godine, zemlja zbog koje je napravljeno na desetine odbora pomoći, humanitarnih organizacija i „srpskih dana“, gde su prikupljani novac, odeća, hrana i knjige, da bi se poslale „zemlji heroja“.

Zemlja čiji je kralj Petar Karađorđević toliko voleo Francusku da se lično angažovao 1870. godine i stupio u Legiju stranaca da bi se pod francuskom zastavom borio protiv Pruske.

Zemlja koja je u julu 1914. godine dala prvu savezničku žrtvu (16-godišnja srednjoškolka žrtva bombardovanja Beograda od strane austrijskih topova), a u avgustu izvojevala i prvu savezničku pobedu (Bitka na Ceru).

Zemlja koja je hvaljena četiri godine na simpozijumima na Sorboni (nekad i u prisustvu predsednika Rejmona Poenkarea) i objavljivanjem desetina knjiga (uključujući i strip: „Avanture srpskog malog vojnika“), uz brošure „Ovaj narod je mali, ali ima ogromnu dušu“, i tekstove Apolinera, Pjera Lotija ili Edmona Rostana.

Zemlja koja je uspela da obnovi vojsku zahvaljujući pomoći svojih francuskih kolega na Krfu i Bizerti, i pronašla u Ažaksiou, Bastiji, Nici, Grenoblu, Parizu, Sent-Etjenu i Bordou dom za hiljade svoje školske dece i studenata nesposobnih za rat zbog gladi i bolesti.

Zemlja koja je nakon rata proglasila Maršala Franša D’Eperea vojvodom svoje vojske i počasnim građaninom njenog glavnog grada Beograda, u čijem je oslobođenju učestvovao 1. novembra 1918. godine.

Zemlja koja je došla u Pariz na najvišem nivou u liku svog predsednika, koja je pretrpela velike patnje, boli i žrtvovanja za savezničku stvar, i koju je Francuska odlučila da ponizi 11. novembra. Vrlo skroman opis: ove reči nisu jake koliko bi trebalo da budu.

Možete zamisliti kako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao osećati kada je između Trampa, Putina i Makrona video nasmejanog Redžepa Erdogana, naslednika turskih sultana i osmanskog genocida nad Jermenima, ili Hašima Tačija, predsednika zemlje koju ne priznaje i koja je u svakom slučaju bila integralni deo i regija Srbije 1914. godine. Po povratku, šef srpske države priznao je da je bio u iskušenju da ustane i ode sa mesta: odustao je, smatrajući da je neprimereno napraviti skandal, ma koliko on bio legitiman u ovom svetom danu. Hvala mu na tome. Veoma ljubazno sa njegove strane.

Da, Jelisejska palata je napravila „svinjariju“. Iako je ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni u ponedeljak uputio svoje izvinjenje u ime Pariza (koje je Vučić prihvatio), to nije sprečilo loše raspoloženje u Beogradu. Spomenik zahvalnosti Francuskoj, smešten u parku Kalemegdan, na kojem piše „Volimo Francusku kao što je ona volela nas“, iako je upravo renoviran, išaran je crnom farbom. Pojavili su se i zahtevi da se preimenuju Pariska i Francuska ulica. I lokalna štampa se pobunila.

Za samo dvadesetak dana, 6. decembra, Emanuel Makron treba da poseti Beograd. Njegov kolega je obećao „grandioznu“ dobrodošlicu, da bi shvatio stav srpske strane kada je u pitanju poštovanje prijateljstva između naše dve zemlje izgrađenog u krvi, i da bismo izbegli nove „svinjarije“. Ovaj put, Francuska će verovatno biti ta koja će biti ponižena.

(Sputnjik)

KOMENTARI



4 komentara

  1. trikornjanin says:

    Poželjno je da taj NN visoki član službe protokola napiše nama Srbima jedno pismo kako je to uradio. Zašto je uradio, to znamo - zbog para. A kojim poslom će se baviti taj čovek, i to ne znamo za sada, možda će Kušneru čistiti cipele ili će biti kandidat za predsednika Francuske.

  2. Dardanac says:

    Srbi su oduvek imali samo 2 saveznika:svoju vojsku i Rusiju. Ostalo su dušmani sa različitim glumačkim darom. Francuska više ne postoji postoji samo rezervat ljudolikih stvorenja, koja glume ljude. Više ne jedem ni francusku salatu. Hauk!

    • Velika Metla says:

      A Rusija je imala,i još uvek ima,jednog jedinog iskrenog i vernog saveznika.............ZIMU!

  3. Velika Metla says:

    Svašta! Pa od svinja se i očekuje svinjarija,nikako akademski rezultat!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *