ФРАНЦУСКИ ПОСЛАНИЦИ ПРИЗНАЛИ: Људи на Криму су срећни што су део Русије и сад много боље живе

FRANCUSKI POSLANICI PRIZNALI: Ljudi na Krimu su srećni što su deo Rusije i sad mnogo bolje žive

25 jula 2015

_84447567_frenchcrimeanewafpLjudi na Krimu izgledaju srećno što su se vratili u Rusiju, navode francuski poslanci koji su prvi političari sa Zapada u poseti Krimu od referenduma.

Delegacija od deset francuskih poslanika posetila je Krim tokom 23. i 24. jula, ističe „Raša tudej“.

Poslanik Tjeri Mariani rekao je da su građani Krima uvereni da se neće suočiti sa istom situacijom kao oni koji žive u Lugansku ili u Donjecku, ratom razorenim oblastima na istoku Ukrajine.

„Ono što želimo da kažemo je da većina ljudi sa kojima smo se susreli izgleda srećno što su opet deo Rusije“, istakao je Mariani na konferenciji za medije.

„Krim je apsolutno miran region“, dodao je poslanik Klod Goasgen, navodeći da ljudi na Krimu ne mogu biti kritikovani zbog činjenice da im je referendum doneo mir.

Goasgen je istakao da su vlasti na Krimu imale apsolutno pravo da organizuju referendum prošle godine i rekao da je prevrat u Ukrajini nisu organizovali ljudi sa Krima već oni sa Majdana.

Podsećamo, na referendumu održanom 16. marta 2014. godine 96,7 procenata stanovnika Krima glasalo je da to poluostrvo ponovo postane deo Rusije.

Poseta francuskih poslanika je prva poseta političara sa Zapada tom regionu od referenduma.

Nakon što je Krim pripojen Rusiji, EU predvođena Sjedinjenim Američkim Državama uspostavila je sankcije Rusiji, sa ciljem da se Moskva kazni zbog Krima i „ukrajinskog pitanja“.

Francuski ministar inostranih poslova Loren Fabijus istakao je za francuske medije da je „šokiran“ posetom poslanika Krimu, navodeći da oni „rizikuju kršenje međunarodnog prava“.

Međutim, poslanik Mariani navodi da su reakcije na njihov dolazak na Krim pomalo preterane.

„Šta se neki plaše da ćemo videti ovde? Parlamentarac u demokratskoj zemlji i demokrata ima veliku obavezu da se bori protiv dezinformacija, naročito na državnom nivou“, istakao je Goasgen.

Osim toga, Mariani je osudio međunarodne sankcije protiv Rusije, upoređujući ih sa „besmislenim“ američkim blokiranjem Kube.

„U vreme kada okončavamo nepotrebnu blokadu na jednom kraju sveta, podižemo novu u Evropi koja nam je još bliža“, navodi Mariani.

Krimsko poluostrvo bilo je u sastavu Rusije od 1784. do 1954. godine kada ga je lider SSSR-a Nikita Hruščev predao Ukrajini.

KOMENTARI



3 komentara

  1. Za Srbiju says:

    Krim je završena stvar. Zapad može da plače i da se udara po glavi.

  2. Dragana says:

    Vrtili se kuci ALI zasto ne uzese i rodjenu bracu iz Donbasa, Mariepolja i Donjeck, Lugansk? Koja je to mucka i izdaja ?

  3. mija says:

    Ne bih rekao, Dragana, da je u pitanju izdaja. Donbas ima drugačiju istoriju. Da su "uzeli" i Donbas, Rusi bi imali mnogo problema sa medjunarodnom zajednicom oko dokazivanja prava tamošnjih gradjana na samoopredeljenje. Zato je u Donbasu referendumom odlučeno da on postane samostalna država. U suštini Rusiji bi najviše odgovaralo da oni ostanu deo Ukrajine, pod uslovom, naravno, da gradjani koji se izjašnjavaju kao Rusi imaju sva prava koja im pripadaju. Samo tako Rusija može biti manje-više sigurna da će Ukrajina biti vojno neutralna zemlja. Sad se situacija promenila. Ukrajina će se skoro sigurno raspasti. Jedan njen deo će se verovatno priključiti Rusiji, a ostatak, kakva god sudbina da mu bude, neće imati nikakvih obaveza prema Rusiji u pogledu vojne neutralnosti. Tako NATO ipak izbija na granice Rusije u tom za rusku odbranu osetljivom delu koji obično nazivaju "meki trbuh Rusije".

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *