Francuskom vladaju Vašington i Tel Aviv

Tweet

Tjeri Mejsan, autor knjige „Velika laž“, o 11.septembru, osnivač i analitičar mreže “Volter“, govori za “Geopolitika“.
Gospodine Mejsan, vi ste planetarnu slavu stekli knjigom “11. 9.: Velika laž“, koja dovodi u sumnju zvaničnu verziju američkih vlasti o “terorističkom napadu“ od 11. septembra 2001. Možete li ukratko reći šta se zaista desilo 11. septembra, šta je pogodilo ili eksplodiralo u zgradi Pentagona, obrušavajući avion ili nešto drugo, kao i šta se dogodilo s avionima koji su udarili u Kule bliznakinje, odnosno sa trećom zgradom pored kula…
– Iznenađujuće je to što je svetska štampa prenela zvaničnu verziju, prvo zato što je apsurdna, a drugo zato što ne uspeva da objasni jedan deo događaja.
Ideja da su jedan fanatik iz neke pećine u Avganistanu i dvadesetoro pojedinaca, naoružani noževima, mogli da unište Svetski trgovinski centar i da udare na Pentagon pre nego što je najmoćnija vojska na svetu uspela da reaguje, nije dostojna čak ni jednog stripa. Ali, što je priča grotesknija, to zapadni novinari postavljaju manje pitanja.
Takođe, zvanična verzija ne spominje berzanske spekulacije oko firmi koje su bile žrtve napada, ni požar u pomoćnoj zgradi Bele kuće, ni srušenu treću kulu Trgovinskog centra tog popodneva. Ti događaji uopšte nisu bili spomenuti u završnom izveštaju komisije predsedničke istrage.
Takođe, uopšte se ne priča o jedinom važnom događaju tog dana: posle napada na World Trade Center, protivzakonito je aktiviran vladin plan kontinuiteta. Postoji jedna procedura u slučaju nuklearnog rata. Ako dođe do uništenja građanske vlade, nju onda zamenjuje alternativna vojna vlada. Taj plan je aktiviran u 10.30 časova, iako su građanske vlasti još bile u mogućnosti da obavljaju svoje dužnosti. Vlast je predata vojsci, a oni su je vratili tek u 16.30 časova. Za to vreme, komandosi su otišli po skoro sve članove Kongresa, kao i članove vlade, kako bi ih odveli do atomskih skloništa. Dakle, desio se vojni puč, koji je trajao nekoliko sati, dovoljno dugo da bi pučisti nametnuli svoju političku liniju: stalno vandredno stanje unutar države i globalni imperijalizam van nje.
Patriotski akt je podnet Senatu 13. septembra. Ne radi se o zakonu, već o debelom antiterorističkom zakoniku, koji je pisan u tajnosti dve-tri godine ranije. Petnaestog septembra Buš je odobrio plan „globalne matrice“, koji je uspostavio rasprostranjen sistem otmica, tajnih zatvora, tortura i ubistava. Na tom sastanku je odobrio i plan za napade na Avganistan, Irak, Liban, Libiju, Siriju, Somaliju, Sudan i Iran. Kao što možete da vidite, polovina tog plana je već realizovana.
Te atentate, taj puč i zločine koji su usledili, organizovala je tzv. duboka država (u onom smislu u kome se taj izraz koristi kada se opisuje tajna vojna vlada u Turskoj i Alžiru). Ove događaje je osmislila jedna zatvorena grupacija: štrausovci, tj sledbenici filozofije Lea Štrausa.
Radi se o istim osobama koje su organizovale raspad Jugoslavije. Podsetimo se, na primer, činjenice da je politički savetnik Alije Izetbegovića bio Ričard Perl, da mu je Osama bin Laden bio vojni savetnik, a savetnik za medije Bernar Anri Levi.

Ta vaša knjiga i antiamerički stav koji ste vi slobodno plasirali preko vaše nezavisne mreže „Volter“ bili su izvor problema koje ste vi lično imali s administracijom bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija. Recite nam nešto više o tome, pošto ste u tekstu kojeg ste objavili o gospodinu Sarkoziju „Operacija Sarkozi: Kako je CIA postavila svog agenta na mesto predsednika Francuske“, izneli delikatne informacije, koje podsećaju na političko-kriminalistički triler.

– Moj stav nije antiamerički, već antiimperijalistički, i mislim da je američki narod još jedna žrtva politike svojih lidera. Što se tiče Nikole Sarkozija, otkrio sam činjenicu da se u mladosti o njemu u Njujorku brinuo ambasador Frank Visner Džunior. Radi se o jednom od najvažnijih kadrova CIA, koju je osnovao njegov otac Frank Visner Stariji. Dakle, Sarkozijevu karijeru je u potpunosti oblikovala CIA. Tako da nema ničeg iznenađujućeg u tome što je on, čim je postao predsednik Francuske, branio interese Vašingtona, a ne interese francuskih građana.
Srbi vrlo dobro znaju ko je Frank Visner Džunior: naime, on je taj koji je organizovao jednostranu nezavisnost Kosova kao specijalni izaslanik američkog predsednika.
Sve sam to objasnio kada sam učestvovao na Forumu evroazijskih medija u Kazahstanu, kao i u jednom članku za ruski časopis Odnako. Igrom slučaja, desilo se da je taj članak objavljen za vreme rata u Gruziji, u trenutku kada je Sarkozi putovao za Moskvu. Premijer Vladimir Putin je postavio časopis na sto pre nego što je počeo da razgovara sa Sarkozijem, što, naravno, nije nimalo olakšalo njihove odnose.

Da li se može očekivati napad na Iran, i u slučaju vojne intervencije kakva bi bila uloga Izraela? Da li je napad na nuklearna postrojenja stvarni cilj Tel Aviva ili Izrael u tu avanturu guraju neke globalističke strukture, zainteresovane za širu destabilizaciju međunarodnih odnosa?
– Iran je nosilac revolucije. Iran je trenutno jedina velika država koja predlaže model društvene organizacije koji predstavlja alternativu u odnosu na američki način života. Iranci su mističan i istrajan narod. Oni su Arape naučili umetnosti pobune i protive se projektima cionizma ne samo u regionu, već i u svetu.
Uprkos pravljenju buke, Izrael nije u stanju da napadne Iran. A SAD su odustale od toga. To je država od 75 miliona stanovnika, koji su spremni da poginu za otadžbinu. Dok izraelsku vojsku čine mladi ljudi čije je vojno iskustvo ograničeno na rasističko nasilje prema Palestincima, američka vojska je sastavljena od nezaposlenih ljudi koji ne nameravaju da poginu za bednu platu.

Kako ocenjujete stanje u Srbiji, kao i težak put kroz koji su Srbi prošli u poslednje dve decenije?
– Srbiju je iscrpla serija ratova, naročito osvajanje Kosova od strane NATO. Jer, ovde se zaista radi o osvajačkom ratu, koji je završen amputacijom dela države i priznavanjem od strane NATO članica jednostrane nezavisnosti baze Bondstil, tj. NATO baze.
Većina Srba je pomislila da treba da se približi Evropskoj uniji. Ali, to znači ignorisanje činjenice da je EU samo civilna strana jednog jedinog novčića, na kojem je NATO ona druga, vojna strana. Istorijski, EU je stvorena u skladu s tajnim klauzulama Maršalovog plana. Ona je, dakle, stvorena pre NATO, ali je zapravo element istog projekta anglosaksonske dominacije.
Moguće je da će kritika evra dovesti do dislokacije EU. U tom slučaju, zemlje kao Grčka i Srbija će se okrenuti ka Rusiji, s kojom dele mnogo kulturnih elemenata i istu težnju ka pravdi.

Srbiji se na manje ili više direktan način sugeriše da se odrekne Kosova zarad ulaska u Evropsku uniju. Vi imate veliko znanje i iskustvo u međunarodnim odnosima, te vas iskreno pitamo za savet šta Srbi treba da čine na planu unutrašnje i spoljne politike?
– Nije na meni da dajem savete. Što se mene tiče, žao mi je što su neke države priznale osvajanje Kosova od strane NATO. Od tada je Kosovo postalo središte trgovine drogom ka Evropi, drogom koja se gaji u Avganistanu pod strogim nadzorom američkih trupa. Nijedan narod nije tom nezavisnošću ništa dobio, a naročito ne Kosovari.

Između Francuske i Srbije postojalo je nekada jako savezništvo, koje je učešćem Francuske u okviru NATO pakta u bombardovanju Srbije 1999. umnogome obesmišljeno. Ipak, i u Francuskoj i u Srbiji postoje mnogi koji ne zaboravljaju „prijateljstvo po oružju“ iz Prvog svetskog rata i koji smatraju da treba revitalizovati pokidane kulturne veze. Da li vi na to gledate na isti način?
– Znate da je jedan od mojih prijatelja, sa kojim sam napisao knjigu „Pentagejt“ o napadu na Pentagon 11. septembra raketom, a ne fantomskim avionom, komandant Pjer Anri Binel. Njega je NATO uhapsio za vreme rata zbog špijunaže u korist Srbije. Kasnije je vraćen u Francusku, gde je osuđen na dve godine zatvora, umesto na doživotnu kaznu. Ova presuda je, u stvari, dokaz da je delovao po naređenju svojih starešina.
Francuska je, kao član NATO, morala da učestvuje u napadu na Srbiju. Ali, ona je to učinila nevoljno i tajno pomažući Srbiji. Više je pomogla Srbiji nego što ju je zvanično bombardovala.
Danas je Francuska u još goroj situaciji. Njom vlada elita koja se podredila Vašingtonu i Tel Avivu kako bi zaštitila svoje ekonomske interese. Nadam se da će moji sunarodnici, koji dele dugu revolucionarnu istoriju, na kraju oterati s vlasti te korumpirane elite. I nadam se da će Srbija u isto vreme povratiti svoju efektivnu nezavisnost. Tada će se naša dva naroda spontano ponovo naći.
(Razgovor vodio: Slobodan Erić
Prevod sa francuskog: Svetlana Maksović)

Tweet