Funkcija i korupcija

Funkcija i korupcija

13 avgusta 2013

dragan risojevićPiše: Dragan Risojević

Lazar Krstić ima 29 godina, četiri fakultetske diplome u džepu i, po svemu sudeći, biće novi ministar finansija Srbije. Kao grom iz vedra neba, odjeknula je najava najmoćnijeg čoveka srpske politike Aleksandra Vučića, koji izgleda namerava da i u teoriji i praksi menja principe delovanja srpske politike, da će najodgovorniju poziciju u izvršnoj vlasti poveriti potpuno nepoznatom čoveku.

I to još nekome ko živi u Americi, dakle čoveku kome je, verovatno, nepoznato kome bi bilo dobro da reprogramira porez, kome da zažmuri na jedno oko, a kome da proveri poreklo… Veliki je rizik u pitanju, ali će politički dobitak biti mnogo veći ako Vučićev model rezultira uspehom.

Sa naše strane Drine, svedoci smo da je princip poveravanja najodgovornijih funkcija nekome „sa strane“ iskorišten samo jednom prilikom, kad je tada potpuno nepoznata Milica Bisić dovedena iz Beograda da rukovodi Poreskom upravom. Koliko god posle bila osporavana, jedno se ne može poreći – u vreme njenog rukovođenja udareni su temelji poreskog sistema, a u kolektivnom sećanju ostaće upamćena kao žena koja se nije ustručavala da poreznike pošalje onima kojima do tada ni poštari nisu kucali na vrata. Bio je to veliki uspeh, koji se, uz njenu stručnost, može pripisati još jednoj, gotovo jednako važnoj stvari – kao i Lazara Krstića danas u Srbiji, Bisićevu kod nas niko od njih nije poznavao. U našim uslovima, to je ogromna prednost. Jer, ovde stvari ne funkcionišu samo po prinicipu „kako partija kaže“, nego, možda, čak i u značajnijoj meri od toga – sistemom međusobnog vraćanja usluga. Radi se o svojevrsnoj podvrsti krivičnog dela „primanja mita“ koji je mnogo perfidniji i po samo društvo neuporedivo opasniji od pukog trpanja 500 maraka u džep porezniku.

Iz tog razloga, nova, sveža krv na odgovornim javnim funkcijama, čak i kad se daje nekom „američkom“ Srbinu koji nema ni tri decenije, zvuči kao dobra ideja. Ne samo zbog toga što će, potencijalno, biti manje ili, možda, potpuno nekorumpiran, nego što se na taj način menja slika samog društva. Jer, ako neko može postati ministar a da u životu nije pokucao na vrata nijedne partije, zašto se neki mali, obični student bez partijske i pogodne rodne biografije ne bi mogao bar nadati da će se danas-sutra zaposliti na pošten način?

Ko god bi se kod nas odlučio na takav ili sličan korak, bio bi slavljen kao neko ko iskreno misli da menja osnovna načela naše politike. A, koja se, da ne otkrivamo sad toplu vodu, svodi da izbori služe ne samo za izbor poslanika, sastavljanje skupštinske većine i izbor Vlade, nego, prvenstveno, za podelu javnih dobara. Ko to još nije shvatio, bolje mu je da se, kao Krstić, na vreme pokupi i ode negde daleko.

(pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *