GAVRILO PRINCIP – Nekad bio heroj, a sad terorista

GAVRILO PRINCIP – Nekad bio heroj, a sad terorista

14 oktobra 2013
4gavriloprincipU Gackom je održan naučni skup o Sarajevskom atentatu u okviru „Ćorovićevih susreta pisaca i istoričara“ gde je učestvovalo 36 istoričara.

Nagrada „Vladimir Ćorović“ je dodeljena istoričaru i ambasadoru Republike Srbije u Rusiji Slavenku Terziću za knjigu „Stara Srbija – drama jedne civilizacije“.

Da skrenem pažnju na istinsku dramu srpske civilizacije, ali i svakako ne u manjoj meri i hrišćanske i evropske civilizacije. Mi često zaboravljamo istorijska imena svojih zemalja i oblasti, i prihvatamo imena koja su nam nametnuli osvajači.

Istoričari su odbacili pokušaj revizije Sarajevskog atentata. Iako su istorijske činjenice naučno utvrđene, zamena teza o uzroku i povodu, deo evropskih istoriografa želi da skine teret sa stvarnih krivaca i prebaci ga srpskom narodu. Nemačka je već 1915. godine Belom knjigom želela sebe da predstavi bezgrešnom.

Akademik Ljubodrag Dimić je uveren da će politika pokušati menjati istoriju:

Prema saznanjima koja mi imamo od kolega u svetu, politika će pokušati da prevrednuje istoriju i da prevrednuje događaje kakav je sarajevski atentat, kakav je početak i ceo Prvi svetski rat, a to će uraditi tako što će zanemarivati činjenice i što će umesto činjenica da političkim tumačenjima i konstrukcijama istorije ponuditi jednu novu revizionističku sliku prošlosti.

U Sarajevu se planira velika manifestacija povodom 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata te se uz to najavljuje i otkrivanje spomenika Francu Ferdinandu.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je uveren da se istorija falsifikuje u pokušaju da se Gavrilo Princip predstavi kao preteča srpskog terorizma, a Srbija proglasi kao krivac za rat:

Republika Srpska je odbila da učestvuje u tome. To je nepodnošljivo. Nije ni ljudski, a da ne govorim nekorektno politički, da mi prisustvujemo promociji i da damo svojim učešćem značaj dizanju spomenika Francu ferdinandu, koji će očigledno biti postavljen, jedino ako to stranci ne spreče. Ovi će to sigurno dignuti.

Danas u Federaciji BiH na ovaj događaj većina istoričara gleda kao na akt koji je bio u interesu stvaranja „Velike Srbije“, a Gavrilo Princip se predstavlja kao terorista, mada među stanovništvom u velikom procentu vlada mišljenje da je to bio slobodarski akt.

Po rečima Husnija Kamberovića, direktora instituta za istoriju u Sarajevu treba razlikovati organizaciju „Mlada Bosna“ od „Crne ruke“:

Postoji razlika između „Mlade Bosne“ i pripadnika „Mlade Bosne“ i tih mladih ljudi koji su napravili jednu veliku glupost i pripadnika „Crne ruke“ koji su taj njihov čin, zapravo gurnuli su te mlade ljude u taj čin kako bi zapravo otvorili jedan proces ujedinjenja srpskog naroda na Balkanu i stvaranju nečega što se zove „Velika Srbija“ .

O reviziji istorije i njenoj propagandi govori i nova knjiga britanskog publiciste i novinara Maksa Hejstingsa pod nazivom „Katastrofa: Evropa ide u rat 1914.“, a u kojoj Srbiju definiše kao „nešto poput današnjeg Irana“, odnosno izvoznika terorizma. Hejsting u svojoj knjigi nema dileme da je atentat izvela teroristička organizacija iz Beograda, a izvršilac je bio terorista Gavrilo Princip.

Novo tumačenje istorijskih događaja, kao i propaganda koja se u tom smeru stvara je uzela velikog maha i stvaraju se stereotipi kako o Prvom, tako i o Drugom svetskom ratu, pa i nedavni događaji iz bliže istorije se tumače po principu „zakona jačeg“, odnosno npr. agresije NATO pakta na Republiku Srpsku, Srbiju (spisak napadnutih država je poduži) se u svetu karakterišu kao „humanitarne“ intervenciju u službi „demokratije“.

Događaji pred Prvi svetski rat, kao što je bio i Carinski rat, jasno govore da su ondašnje zavađene imperije samo čekale povod, a atentat u Sarajevu je bio samo okidač i izgovor za napad na ionako iznurenu Srbiju iz prethodna dva Balkanska rata. Srbija je preskupo platila cenu, a veliki deo stanovništva je zauvek nestao kako bi južnoslovenski narodi bili slobodni.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *