Gde ima mnogo svetla i senka je mračnija

Gde ima mnogo svetla i senka je mračnija

29 decembra 2013

Aleksandar-Protić-3Piše: Aleksandar Protić

Kako početi temu kojoj se može prići sa toliko različitih strana? Koji ugao sopstvene ličnosti odabrati, naročito kada uglova ima previše?

Dizajner zvuka iz moje ličnosti progovorio bi možda najpre o nekim kreativnim i tehničkim standardima koje sa naših prostora, nažalost konkurencije, jedino poseduje hrvatski HRT. Producent bi kritikovao nedovoljno kvalitetan sadržaj i pojeftinjenje ne samo izvedbe programa, već, pre svega pojeftinjenje sadržaja!
Izdavač knjiga bi se požalio da je malo filmovanih srpskih pisaca, a da emisija o kulturi skoro da i nema. Bivši član muzičkog benda rekao bi da je više dobre muzike i pravog bunta bilo čak i „u vreme Slobe“. Student master studija iz oblasti bezbednosti i diplomatije, koji bi progovorio iz mene, upozoravao bi na temu sadržaja i kako izvrnuti sistem vrednosti, koji se neretko emituje sa TV programa, utiče na opštu klimu u državi, na moralne, etičke i bezbednosne izazove, rizike i pretnje koji se javljaju usled površnog i bahatog pristupa medijskom sadržaju. Na posletku, predsednik političke stranke iz mene verovatno bi vapio za većom slobodom medija i depolitizacijom TV programa.

„Gde ima mnogo svetla i senka je mračnija“, mnogo je pre pojave televizije napisao Gete i na toj pravilnosti počiva i umetnost prenosa svetla putem antena i kablova. I upravo ta mračna senka kao da već duže vreme ne dozvoljava svetlu da izađe makar na nekoliko desetina minuta u kontinuitetu. Možda će sledeća priča najbolje ilustrovati čemu je zapravo reč. Pre nekoliko godina jedan moj prijatelj, i kreator velikog broja kvalitetnih TV emisija, predložio je (verovatno iz očaja) svom poznaniku i starom poslovnom partneru, da se u moru „rijaliti“ programa, napravi još jedan iste forme, ali znatno drugačije sadržine.

Radni naslov programa bio je „Najbolji čovek u Srbiji!“ Ukratko, ljudi bi po oprobanom sistemu SMS glasanja, a na osnovu prikazanih vrlina iz epizode u epizodu birali najboljeg „među nama“. Po kriterijumima koje će publika sama odabrati. Starom poslovnom partneru predlog se učinio interesantnim, te je uzeo da razmisli i napravi neka istraživanja. Nakon nekoliko nedelja telefon kreativnog prijatelja je zazvonio i dobri stari glas je zakazao hitan sastanak. Prijatelju je rečeno da je scenario odličan, ali da je istraživanje među konzumentima pokazalo da se moraju uneti i neke izmene, te se na posletku ispostavilo da publika ne želi da bira najboljeg, već najgoreg čoveka u Srbiji!?! Ljudi su izgleda hteli da gledaju isključivo gore od sebe!?! Kako je kanal komercijalne prirode ili kako se popularno kaže „živi od reklama“, a kreativni prijatelj nije hteo da odustane od originalne ideje, publika nikada nije imala priliku da bira ni najboljeg ni najgoreg!

U ovoj maloj priči sažeta je i sva želja i svo htenje svih onih delova moje ličnosti sa početka ovog teksta. Hajmo da težimo najboljim tehničkim i kreativnim standardima, bez da nam ih neko nameće. Neka to bude deo opšte audio i vizuelne kulture. Hajmo da ako već nemamo mnogo novca za bogatu produkciju, imamo duhovno i moralno bogat sadržaj. Hajde da probamo da zaista (a ne samo na papiru) budemo demokratični, slobodni i odgovorni, pa da oni koji drugačije misle imaju svoje mesto pod istim reflektorom TV studija. Hajde da probamo da najbolji reditelji i njihovi saradnici filmuju najbolje srpske pisce. Hajde da probamo da u našoj prošlosti i sadašnjosti tražimo i učimo od najboljih, a ne da biramo i tražimo najgore među nama. Samo na taj način, jednoga dana možemo biti (naj) bolji!

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Mirko says:

    Tekst bez ijedne imenice. Koga ces tako da privuces na svoju politicku opciju, crni Aleksandre.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *