Где нас води ријалити политика?

Gde nas vodi rijaliti politika?

27 decembra 2016

djoko-kesic-press_0

Piše: Đoko Kesić

Baš na stranicama ovog portala, ne tako davno, zapisao sam sledeći sud: Srbija se neće uspraviti, posrtaće u svojoj kaljuzi, pre će se u njoj udaviti nego iskoračiti na pravi put dok ne razjasni sve tajne oko ubistva premijera Zorana Đinđića. Zbog čega to tvrdim?

Ako vlast, uz našu prećutnu saglasnost, ubije predsednika Vlade Srbije, pa posle organizuje sudski proces u kojem pola istine prikrije a pola iznese u javnost samo da bi zaštitila samu sebe, onda ta Vlast dobro razume da ima sva prava da i dalje raspolaže našim životima prema sopstvenim interesima.

Presuda u procesu za ubistvo Zorana Đinđića je prdež u oluji, nesumnjivo da je otkrila neke od ubica, prikrila je sve ostalo. Ta presuda je izazvala ozbiljno mentalno socijalno zagađenje čije obrise vidimo i u aktuelnom medijskom ratu među beogradskim tabloidima na temu više ili manje krvavih ruku u velikom zločinu koji niko ne poriče, ali i da svako ima pravo sebe da proglasi svecem. Ti sveci su imali apsolutno pravo da godinu i nešto posle Đinđića ubiju i onu dvojicu gardista u Topčideru, pa su Vlasti od te tagedije u istrazi napraville sramotan cirkus koji se podsmeva neviniom žrtvama, a i nama koji im to dozvoljavamo.

Sveci su moćni, oni nisu rekli svoju poslednju reč. Biće toga još, jer mi smo to tražili. Demonstracija njihove moći je i u tome što streljanje Đinđića i javno ubistvo gardista poslednjih desetak godina imaju isključivo političku upotrebu. A na aktuelnu temu – da li će i kad će biti obnovljen process za ubistvo Đinđića i kad će država početi ozbiljno da se bavi ubistvom gardista, budite sigurni nema ništa od toga. U vremenu koje pominjemo promenilo se više vlada, stranaka na vlasti, političkih garnitura i niko nije želeo da se suoči s neminovnošću da se ova ubistva razjasne u regularnom sudskom procesu.

Čak su određeni “centri moći” pre skoro dve godine sklanjali iz novina tekstove koji su pisali na temu da je neminovno obnoviti sudski proces za ubistvo Zorana Đinđića, s objašnjenjem „smeta to Bebi“. Kojem Bebi, nisu nam rekli. Pa i danas prisutna medijska halabuka i nema nameru da proizvede to moranje. Od obnove sudskog procesa nema ništa, čak ni zbog poruke premijera Vučića „da pravosudni i drugi nadležni državni organi treba da rade svoj posao“. Iskreno verujem da ni njemu nije to prioritet. Zbog čega, to samo on zna.

Aktuelno medijsko prašenje, koje otkriva uglavnom sve već objavljene činjenice ili nagađanja o tome ko je učestvovao u ubistvu premijera, bez sumnje pomoći će da nestane neko s političke scene u Srbiji, ili će biti diskreditovan. To će biti nešto jasnije pred predsedničke i polunajavljene vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Ali sve pokazuje važnu i rečitu činjenicu: Ko je protiv obnove pomenutog sudskog procesa – što samo po sebi dovoljno govori.

Niko iz bivše Vlade premijera Đinđića nije za obnovu sudskog procesa. Verovatno zbog toga što su svi, svesno ili prećutno bili saglasni s poslednjim činom. Čedomir Jovanović, važan Đinđićev saradnik, s kojim ni danas Ružica ne govori, (ne priča ni sa Vladimirom Bebom Popovićem!) je protiv obnove procesa, „ne treba dirati u sveže žive rane“. To misli i Žarko Korać, Moguće i Nebojša Čović, Zoran Živković, Beba Popović sigurno, Dušan Mihajlović bi možda bio Za,… On sad stoji na stanovištu da je Vladimir Beba Popović bio vođa Zemenskog klana!?

Zbog čega su protiv? Nije teško naslutiti, jer neki od njih mnogo su uradili da se važne činjenice i ljudi sklone daleko od suda i očiju javnosti na ovu temu. To su uradili isključivo da bi zaštitili sebe. Ali, ova medijska prašina se digla, u borbi petlova – Šešelja i Čovića – s idejom da se do kraja ogoli taj rijaliti na srpskoj političkoj sceni, da se sve obesmisli, pa i odgovornost za dva važna ubistva u Nemanjinoj i Topčideru. Ali ne samo to.

Recimo, Čeda Jovanović, čovek koji je pustio Šiptara iz zatvora, čovek čiji su ljudi vodili sudski proces (uz dominaciju Bebe Popovića) sad otkriva „Čović učestvovao u ubistvu Đinđića“. Još otkriva: „Rade Marković hteo da govori o tome, ali država okrenula glavu“! O tome nije govorio kao važan svedok u procesu. Ali, Čedomir je opet napravio politički salto mortale. On i Šešelj su na istoj strani: „Čović je ubica“! Njima se ne tako eksplicite pridružio (u javnosti ne baš toliko poznatim svedočenjem) bivši šef DB Goran Petrović koji otktiva „Čović bio iza pobune JSO“.

Nebojša Čović je specifična priča. On jedini među članovima DOS znao je šta je vlast i koji su njeni mehanizmi. Čovek izuzetne energije, kreativan, izvanredan organizator, odličan poznavalac politike i privrede. Bio je dominantan, Đinđić ga je slepo slušao i postavio ga za prvog saradnika u Vladi. Kao takav stvorio je raskol među Đinđićevim saradnicima, a osim toga Nebojša je politički organizam koji uništava sve oko sebe. Ne trpi nikog ispred sebe. Do čega su u Vladi i ubistvu premijera dovele sve te njegove osobine, to neće utvrditi ni sud… Naročito ne sud i tužilaštvo koji su Dejana Milenkovića Bagzija, s punom torbom dojč maraka prebacili u Grčku pa ga iskoristili za učešće u unapred iskonstruisanom procesu, čoveku koji se i danas u srpskoj javnosti javlja kao Prvosveštenik, čija reč ima starozavetnu težinu. Svi kažu „Rekao je Bagzi“!

Došli smo do srpskog pitanja života ili smrti: Ko je Ćoki?

U rijalitiju, sasvim prirodno, najbolje se snalazi čovek koji je u srpsku politiku uveo ovu disciplinu, što je istovremeno njegov najveći doprinos unapređenju demokratije u Srbji. Dakle Vojvoda Šešelj. Vojvoda ima instikt za opstanak, vanserijske inteligencije, rečit i beskrupulozan, pre ubistva Đinđića forsirano dobrovoljno otišao je put Haga. Pre puta ostavio nam je oporuku u stilu: Sprema se  sranje, najbolje da se sklonim. Da li je on u tome učestvovao? Čović misli da jeste. Čović kaže da je Vojvoda osnovao Zemunski klan. Šešelj, koji je davno napisao knjigu „Neboša Čović, mafijaška pudlica“, sad samo nastavlja taj rat. Sigurno za svoj račun. Mnogi veruju da je Vojvoda redovno služio tuđim idejama, bio je lutka na koncu u tuđim rukama.

Ali, Vojvoda je predoložio osnivanje Anketnog odbora za ubistvo premijera. On je sračunao da će mu ta predstava podići rejting uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora. Umešaće se na neki način i u rad Komisije za pogibiju gardista. Zna Vojvoda kako se muti taj opijum za narod.

Međutim, ima neko veštiji, ko se igra i sa Vojvodom i sa svojim olovnim vojnicima, a Boga mi, verujem, i sa nekima iz opozicije. Aleksandar Vučić drži na kratkom kanapu sve svoje poklisare iz SNS, vidite šta je bilo s Batom Gašićem, Nikolom Selakovićem, šta će biti s Tomom Nikolićem, a Vojvodi je uputio poruku – Nema anketnog odbora za ubistvo Đinđića. Neukusno se na tako vulgaran način igrati s mrtvim premijerom, a jednako bi bilo neukusno da Vojvoda poraste više nego je to potrebno.

Šta radi onemoćala opozicija u rijaliti vremenima. Oni su, na žalost, neplivači u svim vodama i svakako su učesnici ove rijaliti predstave. Njima Vučić nije potreban kao politički protivnik. Dovoljni su sami sebi.

Rečit i taze je primer Marka Bastaća, predsednika beogradske opštine Stari grad, jedinog predstavnika Demokratske stranke koji je pobedio na poslednjim lokalnim izborima. On je još pre šest meseci najavio da će napustiti Demokratsku stranku. U novinama je to obrazložio time da ta stranka nema ideja, energije, nema sluha za nova vremena, stranka se više bavi sobom nego Srbijom i demokratskom idejom, … „Jednostavno, ja nemam suštinsku komunikaciju sa rukovodstvom stranke. Niko nije u stanju da jasno artikuliše politiku i program DS, šta žele i gde je njena pozicija…Jednostavno ne vidim svoje mesto u tom ambijentu“.

Ovu Bastaćevu izjavu od pre pola godine prepričavam po sećanju, ali uprkos ovako jasnim ogradama u vrhu DS su hvalili „mladog i uspešnog člana DS“, da bi posle njegovog odlaska rukovodstvo DS polilo ga kiblom, optužujući ga za razne „kriminalne radnje“. Ako su kriminalne, zašto su ćutali do danas, ako su to prikrivali, jednako su krivi kao i Bastać!

Nije suština tog političkog rama u pomenutim optužbama,  Demokratskoj stranci nije potreban ovakav Marko Bastać. Bastać je igrač gubitničkog tima koji nije pristao da gubi. Pobedio je, pa sad njegovo političko okruženje vuče ga u svoje sivilo, u sopstveni gubitnički glib, jer im smeta njegov uspeh. Demokratskoj stranci je važno što je njen predsednik izjavio „DS će biti kičma opozicije“, lakonski lepo složena sentenca, ali gde je stvarnost. Ima je, ali ne stanuje blizo pomenute „kičme“.

Demokratska stranka i mlađi poltičari u Srbiji mogli bi dosta toga da nauče od Marka Bastaća. Nije on pobedio kao član DS, pobedio je jer je napravio pakt s građanima, napravio je dil s biračima, postigao dogovor na temu – kakva bi trebalo da je politika Starog grada. To radi i danas, priča svakodnevno s građanima, dogovara se šta su im životni prioriteti, šta valja graditi, gde trošiti novac iz plitke opštinske kase – pa zajedno rade da ih ostvare. Jednako sarađuje i s građanima koji nisu glasali za „Čuvare Starog grada“, od socijalista, naprednjaka, pa i radikala. Sve je to mukotrpan posao ali efikasne i dugovečne politike nema, osim dogovora s narodom. Poučna lekcija iz praktične politike! Jer Bastać se prihvatio političkog posla čije se vrednosti ocenjuju i proveravju svaki dan.

Da li to razume vođstvo “žutog preduzeća”? Ne verujem. Oni bi najrađe da vide politički mrtvog Bastaća na štitu zaboravljene stare slave Demokratske stranke. Uspesi u gubitničkom timu ravni su porazu.

Ali, nema ništa od te priče. Iza ovog mladog političara stoji mukotrpan i uspešan i svakodnevan rad s građanima, imaju čvrsto veru u uspeh – zajedno su se sabrali pod Krstašku zastavu: „Čuvari Starog grada“.

(Pravda)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Vanja S. says:

    Dokle bre više to bacanje prašine u oči? "Ubila ga vlast..." Kakva vlast, kakvi bakrači? Čovek je likvidiran od strane onih istih koji su i finansirali njegov dolazak na vlast, jer je zalutao na stranputicu zvanu "NACIONALNI INTERES"! Uvideo da su ga prevarili pa u njemu proradio srpski inat, a sa njima nema zezanja... Smakli ga za primer drugima, da se ne zezaju: kad jednom uđu u dil sa zapadom nema povlačenja; ili rade šta im se traži ili ode glava!

  2. Vanja S. says:

    E, da, zaboravih: SVI ovi ostali ovde u tekstu pobrojani, samo su radili ono što je od njih traženo (i za šta su bili plaćeni), tako da tu nema nikakve misterije u njihovom ponašanju. Jednostavno zamislite moćnu silu koja je finansirala njihov dolazak na vlast, koja odlučuje o opstanku država i naroda, a kamoli pojedinaca, pa onda recite da li bi se vi sa tim zezali? Znači sve je savršeno logično kad se u obzir uzmu pravi činioci!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *