Где несташе тајкуни?

Gde nestaše tajkuni?

13 novembra 2015

TurlakovSlika 67Piše: Slobodan Turlakov

Po onome kako se pričaju priče o tajkunima, pogotovu sadašnja vlast, ispada da su to grdni pljačkaši uz pomoć političara, i da oni preko njih i vladaju.

Onda je došao Vučić na vlast, i on je ko zna koliko puta ponovio, čak i na proslavi sedmogodišnjice SNS-a „Tajkuni više ne upravljaju Srbijom, zahvaljujući  politici  i reformama  koje  podrazumevaju  borbu protiv  korupcije i pljačke“.  Čak je tada rekao:

„Ovom zemljom upravljam JA, a ne tajkuni, koje sam zatekao,  kad sam došao na vlast“.

Međutim, na internetu (u Vikipediji)  stoji da je tajkun, neformalan izraz, kojim se označava čovek koji zauzima istaknuto mesto u svetu industrije , zahvaljujući kojoj  je stekao  veliko bogatstvo, ali takav, kod nas,  nije mogao  to da postane, jer posle 5.oktobra nismo ni imali industriju, jer je ondašnja vlast rasturila ili rasprodala.

U Vikipediji još piše, da je tajkun engleska reč, da je to vrlo bogata osoba koja dominira  i kontroliše određene delove industrije  ili privredne grane.

Kao i kod nas što su bili,  između dva rata: Vlada Ilić, Teokarević, Smejkal, Vajfert dok su sada  kod nas tajkuni nešto sasvim drugo, pravi gangsteri, koji uništavaju zemlju u cilju svog bogaćenja.  Šta više, Vučić je rekao da ima dokaze  da se različiti tajkunski lobiji  bore za promenu vlasti u Srbiji, pa je u tom smislu „uticaj biznismena  Miroslava Miškovića,  mnogo ozbiljniji nego što je mislio“.

Od Vučića smo još saznali, da su kampanju protiv njega, dok je bio u Vašingtonu, „organizovali pojedini tajkuni, oni koji  stoje iza pisma koje je upućeno američkom ministarstvu inostranih dela“, što je izazvalo burnu ali kratkotrajnu reakciju, u koju su bili umešani, preko sestre, i ministarka Udovički, ali i Vučićev kum Nikola Petrović, kog je on postavio za direktora Elektromreže Srbije, koji, između ostalog, ko zna kako i iz koje kase, plaća stan DIPOSU, tj. vilu na Dedinju, 1.600 evro mesečno, uz ostale dažbine.

Naravno, njega Vučić nikad nije prozvao kao tajkuna, a ni Beka, ni Kostića, mada je  njegov SNS , tu skoro, tvrdio, da je DS „zahvatila panika , jer nemaju ništa drugo da ponude, osim pljačke“, kojoj su stranci pripadali i ova dvojica bogataša.

Doduše, Vučić je hteo Beka za direktora železnica, ali veštim manipulacijama, ministarka saobraćaja Zorana, to imenovanje je  izbegla.

Čudo jedno, kako je ta žena vešta i moćna, mada je toliko puta pisalo kako će je Vučić smeniti, iako ga je ona mnogo puta hvalila, jednom je čak rekla da je on jedini državnik na Balkanu!

Tek da se vratimo na naslov ovoga teksta, i da se upitamo kad je Vučićeva borba protiv tajkuna, putem reformi, suzbijanjem korupcije i pljačke,„urodila plodom kad svi vide da nam je krenulo na bolje“, gde su nestali tajkuni? Jer su oni morali da nestanu, da bi  krenule reforme  i suzbijanje korupcije.

Doduše Vučić je pominjao  tajkunsko delovanje u Vašingtonu, ali  samo i tek pominjao, a nije se njima bavio, ni on, ni njegovo sudstvo, koje je inače, po njemu, „napravilo veliki pomak blagodareći reformama pravosuđa“, koje se postižu i time što se upotrebljava tzv. zastarelost procesa, kao u slučaju  postupka Canetu Subotiću, inače glavnog finansijera osnivanja SNS-a, ugovorenom na sastanku u „Ric – hotelu“, u Parizu. Ipak je sebi dozvolio da kaže da za tzv. reforme  u pravosuđu nismo zadovoljni. Manje smo zadovoljni  no oni u Briselu. Borba protiv korupcije i kriminala  mora da bude  vođena  i da dobija epilog  u redovnoj proceduri , jer zakasnela pravda nije pravda.“

S obzirom da je kod nas redovna praksa  zakašnjenja, to se mirne duše može reći da i nema pravde, i  da će poglavlje 24, koje se odnosi na sudstvo, takođe biti  obeleženo kašnjenjem.

Poslednjih meseci Vučiću je stalo da svi vide i shvate da se njegova politika prema svima i svakome ispunjava dobrotom, bez obzira kako se, inače,  oni  odnosili prema našoj zemlji. I, dabome, prema njemu, jer on duboko u sebi misli  da je on Srbija.

Kad je tu skoro vodio Vladu u Sarajevo,  on je sa najvećim uverenjem izjavio da će ga oni, koji su hteli da ga smaknu u Potočarima, sada dočekati sa aplauzom!

Sad kad su Makedonija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija glasali u Parizu da Kosovo uđe u Unesko, on se požurio da izjavi, da im to neće uzeti za zlo. Naprotiv, ma kako se ko ponašao prema nama, od nas će prema njima ići želja za dobrim i boljim odnosima, pa tako i prema Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji,  koji nisu odoleli pritiscima da učine onako kako su učinili. Za razliku od Slovačke, koja je odolela pritiscima i glasala  u našu korist.

Uopšte ti „pritisci“ su čest pojam i još češća reč. Ali, kad je reč o Vučiću njemu se nikad neće dogoditi da ih definiše i bliže odredi. Naprotiv! Neprestano, kao i predsednik Nikolić, operiše sa uverenjem da su nam svi prijatelji i da mi nemamo neprijatelje. Nikolić čak tvrdi da smo u tom pogledu jedinstveni u svetu!

Međutim, zna se, ceo svet je to znao, da su Amerika, Nemačka i Engleska bili nosioci pritiska na mnoge zemlje da glasaju, po njihovom primeru, za prijem Kosova u Unesko!  Idući za onim što je Ratko Dmitrović pisao, treba da gledamo i vidimo svojim očima, kako stvari stoje, i tamo gde vidimo neprijateljske postupke, da te zemlje zovemo i smatramo neprijateljskim, bilo iz okruženja, bilo na širem prostoru.

Taman posla!

Merkel će za Vučića, tj. za Srbiju, biti i ostati najbliži prijatelj, ma kako se ponašala prema Srbiji. Jedno njeno „Bravo, Srbijo“ dovelo je Vučića do izbezumljenja, do uverenja da je njegova spoljna politika na ispravnom putu, a sa tog puta nema skretanja. Evropa je naš cilj, a njen lider upravo je Merkel.

To je i Rusima u Moskvi rekao, mada nismo čuli i šta su oni njemu rekli. Doduše, sada je, post festum, ruski ambasador u Beogradu izjavio da je moskovska poseta, mal’ te ne, bila do ganuća uspešna, mada mi u to ne verujemo i bojimo se da će nam vreme dati za pravo.

Uostalom, zar nije sumnjivo već i to, što je na susretu s Putinom, Vučić izveo Zoranu i  Vujovića, a Putin  Rogozina i generala Šojgu, dva najjača čoveka u Rusiji! Pogotovu što se, kako kažu, pregovaralo u uvozu oružja, koje bi nas  postavilo čvršće na noge!

No, nezavisno od toga, ipak je ovom postavom, Vučić priznao koliko mu je „jaka“ Vlada. Kad to kažemo, mi ne sumnjamo u vrednosti Zorane i Vujovića, naprotiv! Ali, Vučić bi morao da sumnja, da će oni oboje, kao zapadni pioni sve ono što se govorilo, iz prve ruke saopštiti svojim mentorima.

Doduše, teško je reći da u Vučićevoj Vladi ima nekog ko nije zapadni pion, pa je sa te tačke gledišta, i svejedno ko je u Moskvi sedeo kraj njega. Utoliko pre, što je i on sam njihov, ako ne pion, a ono laufer!

Danas kad već znamo koliko je „povećanje“ penzija dozvolio, i kad je time ispunio obećanje da  penzionerima neće dati onoliko koliko MMF odobrava, jer nam je „novac potreban  za investicije i za zapošljavanje mladih“, znamo već da to nije istina.

To jest,  odlazeći  na „Investicionu konferenciju Srebrenica 2015″ on izjavljuje, da će Srbija  „dati ozbiljnu  dotaciju Srebrenici, u novcu  i veoma značajnu  u finansiranju gradnji tamošnjih objekata. Biće to veliki i ozbiljan novac, kojim poreski obveznici  i država Srbija  žele  da pokažu koliko im je stalo  do dobrih međusobnih  odnosa Bošnjaka i Srba“.

„Ja to govorim i tamo  gde mi takve izjave neće doneti  popularnost.“

Dakle, 5 miliona evra daruje Srebrenici!

Da stvar bude još upečatljivija, postarale su se Majke Srebrenice, čija je predsednica rekla:  „Vučić je priznao  da se ovde desio genocid. Samim time što je prošao  kroz kapiju na kojoj piše –’Žrtve genocida’!“

Što je i on sam potvrdio:  Naime, „svoj stav prema prošlom napadu na mene,  pokazao sam  time, što sam se poklonio žrtvama!“

Aman, čoveče, vrtoglavi, neprikosnoveni vladaru Srbije, zar ne pomisli, pri svem tom, da je obaveza premijera Srbije da poseti srpsko groblje u Bratuncu, a isto tako i razorena i popaljena preko 90 srpskih sela u okolini Srebrenice,  gde je pobijeno 3.286 Srba! O tome nikad nije ni pomislio, ni on ni njegova okolina, jer se ni Bratunac, ni ta sela ne nalaze na evropskom putu!

Vesna Pešić, koja ga je 2012, na početku njegove vlasti, hvalila i poredila sa De Golom, sad kaže „Ovo je vladavina najgorih!  Danas, u Srbiji, imamo  školski primer  autokratije, gde kao da je ukinuta politika, sve se svelo na to šta, će da zazviždi  kroz Vučićevu glavu.“

Mnogo toga  zviždi,  al  najsmešnija je njegova javno iskazana žalopojka, da mu „Strane službe  rade o glavi“, dakle oni pomoću kojih se dokopao vlasti.

Zašto?

Zato  jer „moja borba  za suverenu Srbiju mnogima se ne sviđa u inostranstvu i odbrojavaju mi dane , prave afere i šire razne priče  o tome koliko mi je preostalo. Smeta im  što se borim  za Srbiju i što mi je samo  ona važna,  što poštujem  Ustav na koji sam se zakleo. Ja sam Srbin koji radi  samo za Srbiju  i ne radim  ni za koga drugoga“.

Iz prethodnog se jasno vidi kako i koliko se stara o Srbiji, i koliko se zbog tog i takvog staranja, mogao zameriti stranim službama.

Iako je Palma mnogo šta učinio dobro za Jagodinu, pa i za Srbiju, i on ima Vučićeve autoritarne manire. Pošto je napravio  jednu veoma pohvalnu ekskurziju, preko 700 studenata, iz cele Srbije, u Beču, da se na licu mesta upoznaju kako tamošnji studenti žive i uče,  sastao se i sa predstavnicima bečkog Udruženja  privrednika kojima je poklonio  tri hektara jagodinske zemlje sa celokupnom infrastrukturom, valjda u nadi da će ovi taj poklon umeti da iskoriste na korist i svoju i njegove Jagodine.

Međutim, u Beču postoji i Udruženje srpskih privrednika. Šta je njima – poklonio­? Nije rečeno, verovatno – ništa.

Ipak, da se priupitamo, ko je Palmi odobrio da čini rečeni poklon, kao što je vladar Vučić svojevoljno poklonio Srebrenici 5 miliona evra, za koji čak kaže: „Ako ljudi žele novac, mi taj novac imamo. Mi nemamo probleme sa likvidnošću!“

Bravo! Pa kad je nemate, što onda uskratiste penzionerima njihovo pravo, da im se vrati ono što im je oteto!                                                                       Za Vučića oni nisu problem.Krkobaći su ih učinili njegovim saradnicima!

Međutim,  olako se razbacuju  pretpostavkama oni  što pričaju da Vučić silazi sa vlasti. To se skoro neće dogoditi, već i zbog toga što će problem migranata biti sve veći, baš kao i njegova spremnost da ih ugosti po srpskim kasarnama. Javljeno je da se već u desetak mesta u Srbiji one pripremaju za to gošćenje. I kako njegova gazdarica Merkel  nema nameru da ih oberučke prihvati, to će ona umeti da se revanšira onom koji će to činiti i tako je spasiti od posledica njene brzopletosti kad ih je pozivala da dođu u njenu Nemačku. Koliko je ta žena  obesna, vidi se i po tome, što preti balkanskim zemljama, da ako ona zatvori nemačke granice, ovde će izbiti rat!

Kad govorimo o  autoritarnosti Palme,  da pomenemo da je ovih dana u Rimu počelo suđenje grupi  od 46 lokalnih funkcionera, biznismena i poslovnih posrednika, osumnjičenih  za korupciju. Naravno, mi nismo gime rekli da se Palma bavi korupcijom, ali jesmo  da autoritarnost,  vuče ne samo ka korupciji već i svim drugim bezakonjima. A koliko ih ima u i po Srbiji!?

Kako javljaju neke mreže. Vučić je u nedelju veče čestitao Karamarku pobedu, što je i netačno i neukusno. HDZ je relativni pobednik ali, kako kažu, i apsolutni gubitnik, i kao takav nikako nije u poziciji da  pravi vladu, kad bi Vučić, kao premijer, mogao da čestita kolegi premijeru, a nikako u ovom  nedefinisanom stanju, jer  bez stranke Most, ni socijaldemokrati, a ni HDZ ne mogu formirati vladu. Za nas je pak vrlo  važno to, da se u Hrvatskoj posle nedeljnih izbora, prave i kombinacije o formiranju Vlade nacionalnog jedinstva, u kom pogledu možemo samo da im zavidimo i da im čestitamo.

Od 5.oktobra, punih 15 godina mi ne možemo ni da sanjamo o jednoj koncentrisanoj nacionalnoj vladi, već i zbog toga što ni jedna stranka nije izrazito nacionalna, ali jeste izrazito evropska.

Dačić koji je godinama već onaj koji omogućava ove evropske vlade, bez obzira što je bivao prema svakoj jedno vreme u opoziciji, ovih dana je dozvolio sebi jednu groznu stvar, da Srbe ubeđuje da je  Tito srpski najbolji brend!

Pitanje je da li je Dačić stigao da nauči šta, na engleskom, znači reč – brend, mi nismo ni pokušavali, ali ipak naslućujemo  da znači ono što najviše privlači strani svet, pa je, valjda, tako mislio, da ako Titov spomenik u Užicu dobije noge, da bi ga mogli dovesti na bivši Partizanski trg, i tako učiniti turističkom atrakcijom, mada bi mogli da ga odvedu i tamo – tj, ako se zna– gde je vršeno prvo streljanje Srba, još 1941, i da na spomeniku postave tablu na kojoj bi pisalo: „Ovde smo počeli“ (sa ubijanjem Srba)

Jokić je u svojoj knjizi o Titu, potvrdio da je u Užicu, za vreme tzv. Užičke republike, pobijeno preko 400 Srba, kojima se ni danas ne zna grobali je  2012, u vreme predizborne kampanje, Dačić opomenuo Užičane, da ako imaju pameti da će izložiti Titov spomenik opet gde je 1961. postavljen, kad ga je posvetio  lokalni prota Živković, i kad su ga 1991.  sklonili u neki zapećak lokalnog Muzeja.

Izgleda da je  taj „turistički momenat“ ovladao mnogim Užičanima, koji bi ga još mogli unaprediti ako bi vratili Užicu i Titovo ime, ali bi u oba slučaja trebalo izbrisati  srpsko ime toj varoši na Đetinji!

Već bi bio red da Srbi priznaju  i spoznaju da je Tito njihov najveći razbojnik i zlikovac u istoriji, i da ga kao takvog  zabeleže i obeleže.

Baš kao što bi bio red da i Dačić  dobije obeležje, koje pripada onom koji promoviše i uzdiže neprijatelja, ubicu i zlikovca sopstvenog naroda.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *