Gej parada: Klin se klinom izbija

Gej parada: Klin se klinom izbija

24 septembra 2013

vesna-veizovic1Piše: Vesna Veizović

Pre dve godine , pred neodržanu paradu srama napisala sam jedan članak o manekenima i statistima na gej paradi. Podsećanja radi, u kratkim crtama sam pokušala da prikažem ko se zaista pojavljuje na toj paradi, ko čitavih sedam dana uživa u novcu iz budžeta, ko se bori za ta neka, do sada nekakonkretizovana prava i koga štiti pet hiljada srpskih policajaca.

Naime, jednu moju poznanicu, tada 2011. Godine, tada još studentkinju koja se povremeno izdržavala radeći honorarne poslove preko omladinskih zadruga, te su je tako pozvali baš nekoliko dana pred gej paradu da za samo nekoliko sati šetnje zaradi dvadeset evra. Odnosno usled nedostataka pripadnika gej populacije, organizatori Parade potražili su pomoć u mladim ljudima spremnim da na koji čas glume gejeve i tako zarade koji dinar.

Međutim, nakon procene bezbednosti, ta Parada ipak nije održana ali su se zato apetiti nekolicine zapadnih plaćenika daleko proširili, te je sledeće godine, prošle, program proširen na sedam dana, odnosno deset. Parada nije više samo Parada, već se buka agresivnih potražioca nekih prava proširila na izložbe, žurke, koncerte, dobili su čak i svoj hostel, sve za prava na račun naših prava i naravno na račun našeg budžeta, koji je sve tanji ali bitno je da se ispoštuju prava.

Pre neko veče sedela sam kod jednog prijatelja i u društvu jednog pravog pravcatog homoseksualca. Za koga, pravo da vam kažem nisam ni posumnjala da je sklon ovoj vrsti devijacije, sve dok nismo došli do priče o Paradi i tim fantomskim pravima.

Ako ste među onima koji imaju geja za prijatelja svakako da i sami znate već dobro poznatu njihovu priču da nikada ne bi izašli da paradiraju sa tim navodnim borcima za njihova prava, a ako nemate onda ste sigurno imali priliku da čujete od prijatelja koji ima prijatelja geja…
Tako se i sama lično uverih od momka koji je prilično zgađen tim borcima za „njegova prava“ i koji ne da ne bi izašao da paradira na ulici već bi se priključio onim sa druge strane, borcima protiv parade. Jer kako i sam kaže „Oni ne da meni ne pomažu, već mi odmažu, zbog njih je moj život kao geja ugrožen“.

Nisam bila iznenađena ovakvom reakcijom. Da se ne lažemo, homoseksualaca je uvek bilo, i šta će ko da radi u svoja četiri zida mene savršeno ne zanima, i baš upravo u toj privatnosti se krije jedno od osnovnih prava koja krše ti takozvani borci za ljudska prava, odnosno pravo na privatnost, ali daleko pre toga je pravo na život.

Naime svojim agresivnim stavovima, njih svega nekolicina plaćenih propagera zapadnih satanističkih vrednosti ugrozili su pravo na normalan život ovoj populaciji. Da se razumemo, ne branim osobe koje su homoseksualno orjentisane, ali kao hrišćanin ne smatram da zbog nekoliko umnih bolesnika koje izazivaju bes cele Srbije tako što zarađuju na skrnavljenju porodičnih vrednosti, pravoslavlja i pokušavaju da iskrive patriotsku opredeljenost kao nešto konzervativno i primitivno, trebaju svi oni koji imaju drugačiju seksualnu orjentaciju da stradaju.

Jer ako nepristrasno sagledamo situaciju, među homoseksualcima ima vrlo dobrih ljudi, dobrih patriota, čak i pravoslavaca, dakle dobrih Srba, kojima su borci za ljudska prava oduzeli mogućnost na normalan život. Ne samo da izazivaju mržnju svih ostalih prema ovoj populaciji, oni su napravili jedan teško premostiv jaz između nas i njih, iako nama konkretno ti ljudi koji su se iz ko zna kog razloga postali gejevi ili se prosto tako rodili apsolutno ništa nisu krivi. Čak šta više, ništa manje nego mi heteroseksualci su ogorčeni na ovu minornu grupicu lopova koji im zagorčavaju život.

Pre dva tri dana, u jednoj emisiji posvećenoj gej paradi, voditelj je postavio pitanje : A ako bi se istovremeno kada i ova gej parada održavala još jedna, sa pravim gejevima, da li bi policija obezbeđivala i tu gej paradu?

Ne bi!

Naravno da ne bi, jer ne štiti policija, odnosno ova vlast kroz policiju nikakva prava gejeva, niti njih, već štiti te strane plaćenike koji su mentalno bolesni, psihopate, satanisti, bezvredni i iskompleksirani jadnici. I zato i jesu tu gde jesu.

Oni , dakle ne štite prava gejeva, koji imaju sva prava kao i bilo ko drugi u ovoj zemlji prava, već kroz tu famoznu priču o pravima vrše udar i na Srbiju i na pravoslavlje, a upravo taj plašt homoseksualizma im je poslužio kao šlag na torti, jer nije samo Srbija, već je većina zemalja vrlo konzervativna po pitanju seksualnih sloboda, posebno pravoslavne zemlje.

Pod utiskom tog nedavnog razgovora sa pomenutim dečkom, homoseksualnog opredeljenja, za koga moram priznati ništa loše ne mogu reći. Čak šta više sam razgovor mi je vrlo prijao posebno jer su nam stavovi po pitanju gej parade isti, dok je on možda i malo ekstremniji od mene, dosta sam razmišljala o apsurdnoj situaciji u kojoj smo se našli i mi i oni, i to sve zarad prava. Nekih prava. Prava zbog kojih smo svi obespravljeni, dok je samo jedna mala grupica apokaliptičara i narkomana napunila svoje džepove iz budžeta koji gladnim penzionerima smanjuje penzije.. Da li je uopšte moguće da jedna mediokritetna zajednica, najnižeg ljudskog soja upravlja i pokušava da utiče na promenu svesti celog naroda?

I pala mi je na um jedna ideja. Očigledno je da se protiv vlasti ne može ići nikakvim ekstremnim metodama, bar ne dok se ne skupi kritična masa koja bi konačno digla Srbiju na noge i uspostavila državni poredak, sklanjajući anarhiste i pravotražioce u zemlji u kojoj se nikada nije više pričalo o pravima a prava bilo nikad manje.

No, sve dok se to ne desi, nije loše igrati po njihovim pravilima, odnosno pobediti ih u njihovoj igri „demokratskim“ potezima. Izvesno je da vlast ne bi obezbeđivala nijednu paradu ponosa sem ovu koju je i sama organizovala, ali ipak imajući u vidu da su pripadnici gej populacije neka vrsta zaštićenih u Srbiji, bez obzira što je zaista zaštićeno svega par pripadnika, bukača kojima je više posao da glume gejeve nego što možda i zaista to jesu, upravo na tu kartu igrati i to iskoristiti.

Šta nam je činiti?

U svoj ovoj paradoksalnoj situaciji se treba i paradoksalno ponašati. Možda će na prvi pogled delovati i neizvodljivo ali ukoliko je nekome stalo do Srbije i prava njenih građana, ali onih istinskih prava onda neće biti teško potruditi se i pokrenuti se sa mrtve tačke, i to ni manje ni više nego demokratskim putem. U nekoliko kratkih crta pokušaću da obrazložim plan rada:

Prvi zadatak je osnovati jednu NVO. Mnogima će verovatno proći kroz glavu „zar još jedna“, a ako dodam uz to i NVO koja će se boriti za prava, teško ćete svariti a ipak ako nastavite i dobro razmislite shvatićete da je to možda trenutno jedan od retkih puteva kojima se može ići u borbi za slobodu od antihrista .

Drugi zadatak je još teži, ali ne i neizvodljiv ukoliko se pravilno obrazloži populaciji koju treba da okupi oko sebe. Populacija je pogađate homoseksualne orjentacije, jer bez njihovog prisustva i zahteva, konkretnih zahteva svo ovo činjenje neće imati nikakvog smisla.

Treći zadatak koji treba ova populacija da iznese ovoj vlasti, a koji se ne sme ignorisati jer bi to onda značilo kršenje onih prava koja upravo oni propagiraju, jeste zaštita od nasilnih i agresivnih boraca za ljudska prava, prvenstveno prava gejeva koji ih raznoraznim paradama i napadom na državu Srbiju izlažu opasnosti i ugrožavaju njihovu slobodu.

Ne sumnjam da bi se sve veći broj ove populacije vrlo rado priključio takvoj NVO jer je sve više pripadnika koji shvataju, ako do sada nisu shvatili, koji je zaista cilj tih kvaziboraca za prava, a to svakako nisu nikakva prava, koja očigledno je da do njihove pojave nikome nisu bila uskraćivana.

Istovremeno, ni mi nećemo više biti varvarski primitivci, a i kao što rekoh njihovim oružjem pobedićemo navodne borce za prava, borbom za samo jedno pravo – za slobodan život!

Upravo naiđoh i na članak na jednom portalu , u kom se navodi da LGBT prolaze kroz pakao i da je neophodno reformisati i školski sistem, dakle to je već udar i na najmlađe. Što je još jedan pokazatelj da njihov bezobrazluk nema kraja i da se agresija na našu psihu nastavlja svim sredstvima. Zato i jeste poslednji trenutak pre konačne bitke preduzeti prve korake.

Kroz pakao prolazimo svi mi, i homoseksualci i heteroseksualci, ali taj pakao nije stvoren od strane nas, već smo svi zavijeni u njega od strane tih koji o njemu pričaju. Đavo samo pakao nosi sa sobom, ništa drugo se od njih i ne može očekivati.

Za kraj mogu samo da preložim naziv : Klin se klinom izbija!

(Vaseljenska.com)

KOMENTARI



2 komentara

  1. ZorMark says:

    Slažem se sa autorkom teksta u njenoj odličnoj analizi suštine delovanja takozvane LGBT aktivističke, agresivne organizacije. Obični LGBT svet je ugrožen njihovim delovanjem. Za razliku od nje, mišljenja sam da je najbolji metod borbe protiv delovanja tzv. LGBT-aktivista totalno ignorisanje i nepridavanje nikakvog značaja njihovim akcijama. Kao da ne postoje. Siguran sam da policija lako može da im obezbedi tu paradu, koju nikako ne treba sprečavati i ugrožavati. Istovremeno treba negovati kulturu pozitivnog odnosa prema deklarisanim pripadnicima LGBT populacije koji su pristojni i pošteni građani naše zajednice. Takođe, treba edukovati mlade da homoseksualnost nije bolest i da su ljudi iz tog okruženja (osim seksualnosti) normalni po svakom drugom pitanju.

  2. cmiljenka says:

    Priroda je odredila što je seksualnost, nema tu izbora, to je zadano! Seksualni odnos je kada se GENETSKI spoje stanice muškog i ženskog spola. Samo to je seksualni odnos. Kod homoseksualaca toga nema, zato je to i bolest, jer priroda to ne podržava. Liječnici, koji su plaćeni od gay lobija, ubiše se da „dokažu“ da homoseksualnost nije bolest, ali nisu oni bitni, diploma trpi sve, već priroda koja je stvorila seksualnu energiju i seksualni odnos kod čovjeka, a ne doktori. Dok nekome nej..es mamu ,niko te nece zvati tata Cmiljenka komentira objava. Vesna Poskic Priroda je odredila što je seksualnost, nema tu izbora, to je zadano! Seksualni odnos je kada se GENETSKI spoje stanice muškog i ženskog spola. Samo to je seksualni odnos. Kod homoseksualaca toga nema, zato je to i bolest, jer priroda to ne podržava. Liječnici, koji su plaćeni od gay lobija, ubiše se da „dokažu“ da homoseksualnost nije bolest, ali nisu oni bitni, diploma trpi sve, već priroda koja je stvorila seksualnu energiju i seksualni odnos kod čovjeka, a ne doktori. Dok nekome nej..es mamu ,niko te nece zvati tata Cmiljenka komentira objava. Vesna Poskic O prevrtljivosti doktora govori i to, da je američko udruženje psihijatra( mislim prvenstveno na one normalne)još 1973 ukinulo GLASANJEM da je seksualnost bolest?! 58% za, da homoseksualnost nije bolest i 42% da, da je bolest. Poznato je da se homoseksualnost najviše pojavljuje u visoko obrazovanim krugovima, tako da je neki homić u ovih 58% glasao i za sebe. Postoje i doktori koji znaju da je homoseksualnost bolest, ali šute, da bi sačuvali svoje položaje. Ima ih i koji ne ćute, ali su retki. Eto, obrazovanje nam je šizofreno, sije se kaos u mladim glavama, to se radi smišljeno, jer kada bi odredili da se u osnovnim i srednjim školama uči da homoseksualnost nije bolest, bio bi to pravi šok za roditelje heteroseksualce, i oni to sigurno ne bi dizvolili, jer žele da im deca budu zdrava.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *