Генерације младих „једу“ апатија и незнање

Generacije mladih „jedu“ apatija i neznanje

6 oktobra 2015

2da69f39de28b188f31b7fa62f89dc79_LPiše: Milovan Balaban

Omladina jednog naroda je njegov najperspektivniji deo, ali istovremeno i najosetljiviji, pošto je sklon uticajima različitih, pozitivnih i negativnih strujanja. Vrednosni sistem i duh koji zavlada mladima često je uzrok budućeg napretka nacije, ali neretko i razlog njenog kraha i propadanja. Zbog toga elita svakog ozbiljnog naroda ulaže maksimalan napor vaspitavajući omladinu, trudeći se da joj ponudi smislene sadržaje, kako izvori njenog nadahnuća ne bi bili izvan kruga nacije i svih njenih duhovno-materijalnih iskustava i kulturnih vrednosti koje ona baštini kroz istoriju.

Dakle, ne isključujući odgovornost omladine konstatujem da ipak veliki, gotovo presudan, udeo u formiranju njenog odnosa prema životu imaju stariji, najviše nacionalna elita – kulturna, intelektualna i politička. Društvo treba da ima privlačnost kao „arena“ na kojoj je moguće ostvariti autentične ideje i kreativne planove kako bi onaj ko hoće mogao realizovati svoju ličnost, čime ujedno i doprinosi napretku opšte stvari. To i jeste uslov afirmacije pojedinca, kao što bi tebalo da bude i osnovni motiv bavljenja javnim poslovima, uključujući i politiku.

Pročitajte još:

MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Mediji uče našu decu da budu promiskuitetni, pijani, istetovirani, izbušeni i glupi kao noć

Nema potrebe naročito naglašavati da to nije jednostavno ostvariti, ali ipak utisak je da su elite na Balkanu neretko, naročito poslednjih nekoliko decenija, padale na tom zadatku. Ambijent stvaran u nekada zajedničkoj državi, a danas u državama nastalim razbijanjem Jugoslavije, često je rezultirao povlačenjem omladine iz javnog prostora, izazivajući njenu apatičnost koja je s vremena na vreme bivala zamenjivana buntom protiv okoštalog sistema i anti-vrednosti koje je kao takav predstavljao i branio.

Zajedničko apatiji i buntu je negacija stvorenog sistema, koji se u slučaju prve ignoriše, dok se u slučaju bunta pokušava agresivno promeniti stvarajući alternativu svetu koji mladi ne doživljavaju kao svoj. Proizvod oba stanja je najčešće pojačan uticaj idealizovanih, najčešće našem mentalitetu neprijemčivih, pa čak i štetnih vrednosti uvezenih iz inostranstva (mada postoje naravno i pozitivna iskustva koja dolaze iz velikog sveta), naročito sa zapada, a samim tim i krajnje neizvesna budućnost nacije.

Iako je vrlo često stanje duha mladih kombinacija apatije i bunta može se zaključiti da, ako je u sumrak komunizma, 80-tih godina prošlog veka, preovladavalo stanje bunta sa pokušajem, naročito kroz Rock ‘n’ Roll, kreiranja alternativnog sveta (sa tragičnim krajem za mnoge njegove predvodnike, naročito članove „kultne“ rok grupe EKV), danas jepretežno stanje mladih apatija i nezainteresovanost za svet koji ih okružuje, oličenom u neoliberalnom konceptu koji ih svojom nepravdom najčešće gura na marginu ključnih društvenih tokova.

Možda su gore navedeni razlozi, na žalost, krucijalni uzrok političke nepismenosti mladih i nezainteresovanosti za javni prostor i opštu stvar, kao i društvene tokove i kretanja. Da je to tako na prostorima Balkana govori i ispitivanje sprovedeno u hrvatskim školama (situacija je slična i u Srbiju) na uzoru od 1146 maturanata. Čak njih 73% ne zna ko je hrvatski premijer. Na ostala, vrlo jednostavna pitanja, iz političkog života mladi uglavnom ne znaju odgovore, dok detaljnija znanja o strankama koje čine vlast hrvatskim maturantima praktično su potpuno nepoznata.

Ključna opasnost od neuklopljenosti omladine u državni i društveni sistem je moguća proizvodnja negativnih posledice kroz nekontrolisano oslobađanja energije mladih, što obično biva podstaknuto spolja i iskorišćeno protiv interesa nacija i država na Balkanu. Još kada ovome dodamo i specifičnosti samih balkanskih država, sa svim svojim istorijskim nasleđem i balastom vekovnih konflikta, koji se održavaju i kroz obrazovanje i vaspitavanje mladih (recimo po pomenutom ispitivanju tri četvrtine mladih ne smatra da je NDH bila fašistička tvorevina) shvatamo permanentnu ugroženost regionalne stabilnosti, kao i mogućnost da se krize generišu spolja u skladu sa interesima velikih igrača, a protiv interesa balkanskih naroda.

Zbog toga je potrebno, uprkos ogromnim teškoćama koje su rezultat procesa globalizacije i gotovo već formiranog globalnog vrednosnog sistema, na sve načine pokušati omladini ponuditi kvalitetnije društvene sadržaje, koji bi se nadogradili na postojeće, ali i suštinski uneli novi duh zajedništva osmislivši izgubljeni osećaj solidarnosti i poštovanja za sopstveni narod, ali i narode u okruženju. Ako preporod nije moguće bazirati samo na globalnim vrednostima (a nije) potrebno je reafirmisati sva pozitivna iskustva stvarana kroz istoriju i u jednoj kombinaciji starog i novog naći mehanizam velike duhovne obnove čiji akcenat bi bio stavljen na mladima. Ovo je moguće samo uz angažovanje svih potencijala države i društva, u protivnom pokušaj bi bio neuspešan, a budućnost neizvesna, kakva je uostalom bila u većem delu moderne istorije balkanskih prostora.

Autor je istoričar i analitičar

Izvor: Dnevnik

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *