Гешовски

Gešovski

13 maja 2017

Piše: Savo Štrbac

Na Đurđevdan 1991. u Splitu je ubijen prvi pripadnik JNA. Bio je to devetnaestogodišnji Sašo Gešovski, Makedonac iz Kavadaraca, vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka. Ubijen je metkom iz streljačkog naoružanja pred zgradom Komande Vojnopomorske oblasti (VPO). Ni do danas nije utvrđeno ko je ispalio smrtonosni metak.

Što je prethodilo ubistvu regruta Gešovskog?

U devet časova, putem interne radio-stanice, predsednik Nezavisnog sindikata Brodograđevne industrije Split i predsednik Hrvatske unije nezavisnih sindikata za srednju Dalmaciju Jure Šundov pozvao je škverane da se okupe pred glavnim vratima brodogradilišta, da bi sat vremena kasnije krenuli put Komande VPO. Nešto pre jedanaest časova, škverane i radnike iz drugih splitskih preduzeća, kao i građane koji su im se usput priključivali, pred zgradom VPO dočekao je kordon policije i pripadnika jedinica posebne namene, koji su svojim telima formirali živi štit. Iza njihovih leđa, Komandu VPO čuvala su dva oklopna transportera, jedan s istočne i jedan sa zapadne strane. U jedanaest časova protestanti su probili kordon, posle čega je nastao opšti haos, koji je rezultirao penjanjem demonstranata na oklopni transporter, rvanjem s vojnikom koji je bio u transporteru za mitraljezom i pucanjem iz vatrenog oružja.

Vojnik za mitraljezom, Svetlančo Nakov, iz sela Laki u Makedoniji, uz pomoć vozača transportera Slave Jovanova, iz Strumičkog sela Vasilevo, koji mu je otkopčao šlem, izvukao se iz “zagrljaja” demonstranta Ivana Begonje, te povukao poklopac transportera, i sa svojim sunarodnikom ostao u njemu naredni sat vremena. U pucnjavi je smrtno stradao već pomenuti Sašo Geršovski, a ranjen Tonči Stojčev iz Mekedonske Kamenice, dok mu je pokušao pomoći. Posle pucnjave jedan od demonstranata ponovo se popeo na transporter i na njega postavio hrvatsku zastavu, dok je drugi bacio Molotovljev koktel na kantu za benzin na boku transportera. Iako je vatra gorela, do eksplozije nije došlo. Nakov i Jovanov izašli su iz transportera i pobegli kroz podrumska vrata u zgradu.

Slika divljačkog davljenja vojnika u kupoli transportera obišla je svet. I danas ko pogleda taj snimak naježi se od postupaka četvorice korpulentnih demonstranata u radničkim jaknama, koji su skočili na transporter, od kojih jedan steže i zavija glavu pod šlemom mladog vojnika, dok drugi čupa mitraljez iz ležišta i njime mlatara unaokolo.

Davitelj je Ivan Begonja i kažu da je bio radnik brodogradilišta. Možda i jeste, ali ono što je radio s vojnikom svakako nije borba za radnnčka prava, već izliv nekontrolisane mržnje.

Mesec dana kasnije, uhapšeni su protagonisti s transportera: Roland Zvonarević, Branko Glavinović, Mate Sabljić i već pomenuti Ivan Begonja. Hitno su prebačeni u vojni zatvor u Sarajevu, gde im je organizovano ubrzano suđenje pred Vojnim sudom. Osuđeni su na zatvorske kazne u rasponu od godine i po do osam godina, ali krajem 1991. JNA ih je razmenila za grupu svojih zarobljenih nrinadnika, među kojima je bio i general Milan Aksentijević, pomoćnik komandanta 5. vojne oblasti u Zarrebu. Kasnije je podignuta optužщщa i protiv Ivana Vrdoljaka, gardiste iz Kaštel Sućurca za prekoračenje ovlašćenja i ubistva, ali je odbačena zbog nedostatka dokaza.

I danas, nosle 26 godina, postoje dve potpuno različite interpretacije splitskog “okupljanja naroda”, i povoda protesta i ubistva regruta Gešovskog. Prema hrvatskoj internretaciji, novod za protest bila je srpska blokada (uz pomoć JNA) hrvatskog sela Kijeva, a prema srpskoj i projugoslovenskoj, povod je bio javni poziv hrvatskog predsednika Tuđmana „hrvatskom narodu na pobunu protiv JNA“, upućen dan ranije iz Trogira.

Prema prvoj interpretaciji, Gešovskog je ubio oficir ]NA, jer je odbio da puca na golorukn nurod, te je, shodno tome, poginuo za mladu hrvatsku demokratiju i za slobodnu i nezavisnu Makedoniju, a prema drugoj ubio ga je pripadnik hrvatske policije, te je shodno tome, poginuo za odbranu Jugoslavije.

Roditelje Saše Geršovskog – koji su petnaestak dana posle ubistva njihovog sina odbili novčanu pomoć i izraze saučešća koje im je ponudila delegacija Splita u Kavadarcima – ne zadovoljavaju navedene interpretacije, već istina koja nikako da stigne.

Činjenica je inače da su svi napadnuti vojnici, i u transportsru i ispred Komande VPO u Snlitu, bili Makedonci, a i to da je od svih republika bivše SFRJ jedino Makedonija bila pošteđena kasnijih ratnih sukoba. Postoji li neka veza između sadašnjih događanja u Makedoniji sa onim splitskim, makar i simbolična, uskoro će pokazati vreme.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Batina says:

    O ustase ceka vas zla sudbina, platit cete za sve zlocine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *