Гигантска нестабилна звезда у сазвежђу може угрозити живот на нашој планети

Gigantska nestabilna zvezda u sazvežđu može ugroziti život na našoj planeti

23 oktobra 2016

Detailed look on Eta Carinae

ASTRONOMI iz Evropske južne opservatorije dobili su nove, jasnije fotografije krajnje nestabilne i veoma velike zvezde Eta Pramca, čija eksplozija u obliku supernove može da predstavlja pretnju životu na Zemlji.

Dobijeni snimci objavljeni su u časopisu Astronomy & Astrophysics.

Zvezda Eta Pramca (η Carinae) poznata je po svojoj neobičnoj istoriji. Nju je prvi put na nebu primetio engleski astronom Edmund Halej 1677. godine.

Tokom XVIII i početkom XIX veka sjaj te zvezde se u različitim periodima povećavao i smanjivao. Na primer, 1827. godine njen sjaj je počeo naglo da raste, dostigavši maksimum 1843. godine, kada je zvezda zasenila sve ostale zvezde na nebeskom svodu, osim Sirijusa, koji je približno hiljadu puta bliži Zemlji nego Eta Pramca (7.800 svetlosnih godina).

Posmatranja zvezde u ovom veku i krajem XX pokazala su da ona predstavlja krajnje egzotičan dvostruki sistem, koji se, verovatno, sastoji od najveće zvezde u galaksiji, teške kao 120-150 Sunca, i „malog“ satelita, čija je masa svega 30-80 puta veća od naše zvezde.

Pritisak svetlosti u unutrašnjosti veće zvezde je toliko veliki, da eruptivne aktivnosti unutar Ete Pramca bukvalno otkidaju spoljne slojeve zvezde i izbacuju ih u svemir.

Prema sadašnjim procenama naučnika, veći deo sistema je već izgubio oko 30 težina Sunca zbog erupcija, čiji su tragovi formirali lepu maglinu Homunkulusa (Homunculus Nebula), koja okružuje Etu Pramca.

Gerd Vajgelt iz Instituta za radio-astronomiju u Bonu (Nemačka) i njegove kolege odavno su se zainteresovali za to kako se odvija taj proces i kako blizina velike zvezde utiče na erupcije veće „polovine“ Ete Pramca i na formiranje magline između njih.

Za rešavanje te zagonetke evropski astronomi dobili su do sada najjasnije fotografije te zvezde, na kojima svaki piksel odgovara dužini 14 astronomskih jedinica, prosečnih rastojanja između Zemlje i Sunca (149 miliona kilometara).

To je postalo moguće zahvaljujuću tehnologiji optičke interferometrije koja je objedinila četiri mala pomoćna teleskopa opservatorije u jedan virtuelni teleskop, koji je sposoban da vidi detalje koje ne mogu čak ni „Habl“ i „veliki“ VLT.

Te fotografije su omogućile naučnicima da gledaju neobičan region u centralnom delu sistema između velike i male zvezde Ete Pramca, u kojem se sudaraju zvezdani vetrovi dve zvezde, stvarajući neobično vrtloženje i strukture u materiji Homunkulusove magline.

Pored otkrivanja te strukture, naučnici su uspeli da tačno izmere brzinu kojom gubi masu veća zvezda.

Kako objašnjava Vajgelt, ta merenja su neophodna kako bi se procenilo kada će se Eta Pramca pretvoriti u supernovu, čija će snaga biti tolika, da bi u hipotetički mogla da predstavlja pretnju i Zemlji, uprkos ogromnoj razdaljini između našeg Sunca i te megazvezde.

Eksplozija takve zvezde, čiji mehanizam i posledice za sada nisu jasni zbog jedinstvenosti Ete Pramca, učiniće je uočljivijom na noćnom nebu od Venere i dovešće do bombardovanja atmosfere i prostora oko Zemlje velikom količinom naelektrisanih čestica i gama zraka, ukoliko osovina supernove bude usmerena ka Zemlji. One će uništiti sve satelite u orbiti i, verovatno, lišiti Zemlju njenog ozonskog omotača, što može da izazove katastrofalne posledice po život na našoj planeti.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Jure says:

    Novinarske patke i senzacionalizmi bez senzacije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *