Globalna bezbednost kao paravan za hegemoniju

Globalna bezbednost kao paravan za hegemoniju

4 aprila 2014

pol-marina-ragusPiše: Marina Raguš

NATO je obustavio civilnu i vojnu saradnju sa Rusijom i istovremeno je dogovoreno inteziviranje saradnje s Ukrajinom kroz reformu sistema odbrane. U maju se očekuju vojne vežbe tokom kojih će 7000 vojnika iz 17 zemalja pokazivati „zapadnu solidarnost“ u neposrednoj blizini ruskih trupa u zapadnoj Ukrajini i na Krimu-sve u cilju zaštite teritorijalnog „integriteta i suvereniteta“ Ukrajine. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen ukrajinsku krizu je definisao kao rizik od „novih podela koja dovodi u pitanje ključne principe na kojima počiva moderna Evropa: teritorijalni integritet, međunarodno pravo i pravo suverenih država da same odlučuju o svojoj sudbini: Pridržavajući se ovih principa pomagali smo da se šire sloboda, mir i stabilnost širom Evrope. Uspeli smo da prevladamo podele iz prošlosti i prevaziđemo konflikte koji su se protezali na čitave generacije. To je razlog zbog kog i dalje stojimo uz Ukrajinu“, rekao je Rasmusen.

Ukrajinski ministar odbrane Mihajlo Koval, predstojeću vojnu vežbu predstavio je kao „dobru priliku“ za unapređenje saradnje: „Naše jedinice i snage EU i NATO će učestvovati u vežbama“, izjavio je Koval. Reakcije zvanične Moskve na ovakvu odluku Severno-atlantske Alijanse nedvosmisleno su ukazale da zapad ponovo uvodi hladnoratovsku retoriku od koje niko neće imati koristi: ni NATO ni Rusija: „Teško je zamisliti ko će imati koristi od obustavljanja saradnje između Rusije i NATO-a u borbi protiv modernih pretnji i izazova za međunarodnu i evropsku bezbednost, posebno u oblastima kao što su borba protiv terorizma, piratstva, prirodnih katastrofa i katastrofa koje prave ljudi”, saopštio je Aleksandar Lukaševič, zvanični predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova. Zbog izjave komandanta NATO snaga za Evropu Filipa Bridlava, da bi Rusija mogla da „upadne“ na teritoriju Ukrajine u roku od tri do pet dana, ministri NATO-a „naložili su vojnim planerima da hitno uvedu dodatne mere u cilju jačanja kapaciteta NATO-a za kolektivnu odbranu“ kako izveštavaju agencije.

Šta bi značile „dodatne mere“? Prema nekim navodima, te mere bi mogle da obuhvate slanje vojnika NATO-a i opreme saveznicima u istočnoj Evropi, izvođenje većeg broja vojnih vežbi, preduzimanje koraka kako bi snage NATO-a za brzo reagovanje mogle brže da se mobilišu i reviziju vojnih planova alijanse“.NATO je tako dobio „izgovor“ da pod pretpostavkom pretnje (što je već viđeno) dođe pod „punom ratnom opremom“ u neposrednu blizinu ruskih trupa. Ukrajina nije članica NATO. Međutim na njenoj teritoriji će se u maju mesecu naći snage 17 zemalja EU i NATO u okviru vojne vežbe koja ima za cilj-šta? Deeskalaciju tenzija? Smirivanje krize? Ili, pretnju po bezbednost Ruske Federacije i njenih građana? Kako ovo može da se shvati? Osim da je NATO došao na samu granicu Rusije i ostvario davno postavljen cilj. Kako bi, gledano iz perspektive teritorijalnog integriteta i suvereniteta trebalo Rusija da reaguje? Da kaže: Dobrodošli. Ili, da obrnemo situaciju, kako bi Vašington, London, Berlin, Pariz reagovali u sličnoj situaciji?

Gvozdena zavesa je podignuta: Premda mnogi, u kojima je još uvek živo sećanje na period Hladnog rata, ne žele da verbalizuju, realnost je u Ukrajini potvrdila da je gvozdena zavesa-činjenica. Još je (pre)ostalo da se prebroji ko će gde biti s obe strane zavese. Time su sva (nerealna) očekivanja da će (pre)formatiranje međunarodne scene proći kroz diplomatske kanale, pala u vodu. Ostvarivanje interesa sila nikada u istoriji nije išlo na taj način i danas (po kozna koji put) svedočimo tome. Snaga SAD koja već poduže slabi, ali koja poduže nije imala korespodenta s druge strane, ne želi da prihvati multipolarnost sveta. Ona prema definiciji u Rusiji vidi taj ugaoni kamen istočne hemisfere i svi njeni arsenali, od vojnih preko ekonomskih,do diplomatskih, usmereni su prema Moskvi.

Za one koji bi u ovome videli propagandističke elemente, da samo podsetimo da NATO proleća tekuće godine beleži tri godišnjice (petu, desetu i petnaestu) širenja na Istok: aprila 2009, Alijansi pristupaju Albanija i Hrvatska; aprila 2004, desilo se veliko proširenje ili „BigBang“: U NATO su ušle Letonija, Estonija, Litvanija Bugarska, Rumunija, Slovenija i Slovačka; marta 1999, Alijansi su pristupile Mađarska, Poljska i Češka. Ove godine, na samitu u Velsu (septembar) članstvu se nadaju Crna Gora, Makedonija i BiH. Kada bismo ispred sebe imali mapu, onda bismo sasvim jasno videli sve. To sve nema veze sa „rukom prijateljstva“ kako aktualni gensek NATO-a pokušava da objasni „proširenje“ na Istok; takođe nema veze s demokratijom, ljudskim pravima, mirom i kolektivnom bezbednošću, jer je samo na prostoru bivše Jugoslavije ovaj vojni savez plastično pokazao da je napustio ne samo međunarodnopravni okvir već i sopstveni osnivački akt (Vašintonski ugovor) i iz odbrambenog prešao u ofanzivni vojni savez. Opet, malo dalje ali, svakako na Istok: Bliski ili daleki ili sever Afrike-gde je to NATO doneo mir, demokratiju, prosperitet? Bilo šta u čije je ime vojno intervenisao. Uostalom, sve te retoričke besmislice danas demantuju činjenice koje dolaze sa svih pomenutih kriznih tačaka. Kriznih utoliko koliko se nalaze na putu ostvarivanja korporativnog ekstraprofita.

Ovaj put, u Ukrajini Alijansa je naletela na „minu“. Onu istu koje se toliko decenija potajno pribojavala-rusku. I više nema povratka na staro. Tako, danas svedočimo sukobu dve civilizacije, dve potpuno različite ideje sagledavanja funkcionisanja međunarodne zajednice. Njihovo koegzistiranje bez varničenja uz stalno „upumpavanje“ prekomerne doze straha koje se povremeno graniči s paranojom, naprosto nije moguće. Uvek će se (pro)naći neko ko svoj račun vidi bogatijim i ko će uložiti dovoljna sredstva da započne rat-makar on bio i Hladni. I na tom bojnom polju, neutralni i „nesvrstani“ neće biti politički „prihvatljive“ kategorije. To je činjenica koja će pre ili kasnije zakucati na vrata svih zemalja, posebno malih, još posebnije istočnih. Hegemonija koja je personifikovana Vašingtonom (štogod on značio) duboko ukorenjena u postmodernim kolonijama (a takvih je dvetrećine država) neće lako odustati od sfera ekstra profita. Korporativna logika finansijera američkog kongresa i senata na prvom mestu, a onda preko međunarodnih finansijskih institucija i svih ostalih (pro)zapadnih političkih elita, eksplicitno će zahtevati lojalnost koja će za posledicu imati generisanje finansijske i privredne krize u Ruskoj Federaciji, za početak. Da li će projekcije biti i realizovane, videćemo.

Kako će se na tom minskom polju „snaći“ mali i osiromašeni zaista je neizvesno. Ovde posebno mislimo na zemlje kroz koje prolazi Južni tok. One će se ubrzo suočiti s vrlo nepristojnim i bahato direktnim i otvorenim ponudama, za koje se odbijanje ne pretpostavlja. Zastrašujuća je pomisao šta sve od tog momenta može da se desi. Variranja na tu temu, sledstveno ne tako davnim iskustvima, isuviše su zlokobna da bi ih sada predstavili. Srbija je to isuviše često gledala, proživljavala i prolazila kroz, sa vrlo teškim posledicama po svoje nacionalne interese. Ona je danas, kao i većina zemalja u polukolonijalnom statusu koji ne garantuje svetlu skoru budućnost. Naprotiv. Srbija treba da zna da je u perspektivi čekaju brojne ucene i uslovljavanja s krajnjim ciljem kakav je suprostavljanje Ruskoj Federaciji. U tome će, sasvim izvesno podršku pružiti celokupan arsenal zapada, isti onaj koji je izdašno finansiran uoči petooktobarske revolucije i malo posle agresije.

Iz te perspektive ni zvanični Beograd ne bi trebalo da ima dileme u vremenu koje donosi nove i teže izazove. Izjava, mora se priznati državnički odgovorna, (još uvek) potpredsednika tehničke Vlade i budućeg Prvog ministra, da „ oni koji danas štite teritorijalni integritet Ukrajine (su) zgazili teritorijalni integritet Srbije“ svoju težinu dokazivaće u narednim postupcima nove vlade Srbije. Ili će dokazati, tek, retoričku vrednost, ili će Srbija otvoriti novo političko poglavlje. Uostalom, uskoro ćemo znati na čemu smo.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *