Глобално загревање оживљава вирусе и бактерије замрзнуте милионима година

Глобално загревање оживљава вирусе и бактерије замрзнуте милионима година

27 фебруара 2015

led_620x0 556Због глобалног загревања, велике ледене плоче Сибира и Гренланда постају попришта еволуцијских ускрснућа – прастари вируси, бактерије, биљке и животиње које су биле замрзунуте, отапају се и буде.

Ради се о све чешћем феномену да се изгубљене врсте враћају у екосистем. Иако криогеника звучи као термин из филмова научне фантастике, велики број врста у стању је да преживи дуге периоде смрзавања.

У 2012. години, научници су посадили и добили цвеће из семена старог 32.000 година. Прошле године, излегли су јаја стара 700 година, пронађена на дну језера у Минесоти, а други тим научника оживео је антарктичку маховину, која је била замрзнута још од доба краља Артура, преноси “Јутарњи лист“.

Прави шампиони преживљавања су вируси и бактерије – најмање једна врста преживела је осам милиона година у хибернацији.

Срећом, није вероватан мрачни сценарио у којем би човечанство могла да покоси давно заборављена бактерија или вирус, а природне ризнице античких гена данас могу да нам помогну у спасавању бројних угрожених врста.

Многе животињске и биљне врсте које се данас налазе на ивици истребљења угрожене су недостатком разноликости у генима. За успешно дугорочно преживљавање врсте без људског уплитања потребно је око 5.000 јединки, а бројне данашње врсте пале су испод тог броја.

Међу криогено очуваним примерцима старим стотинама или хиљадама година научници се надају да ће да пронађу комплементарни генетски материјал, који би омогућио „освежавање“ генске залихе те врсте.

Пре три године, научници су ускрснули прадавну јединку биљке “Silene stenophylla“ – малу цветајућу биљку сибирске арктике. Истраживачи су у генетском коду код ових биљака, које потичу из леденог доба, пронашли особине које се више не могу пронаћи у модерним верзијама исте биљке – од различитих цветова до различитих полних карактеристика.

Стручњаци се надају да се ради тек о првом примеру у којем ће природна ледена ризница омогућити ширење биодиверзитет и у данашње време.

(Јутарњи, Прва)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u