Глума као живот и страст

Gluma kao život i strast

21 decembra 2017

NAJZNAČAJNIJE priznanje Starog kontinenta u dramskoj umetnosti, Evropska pozorišna nagrada „Premio Europa“, u subotu je svečano uručena svetskim zvezdama, Izabel Iper i Džeremiju Ajronsu. U Teatru Argentina u Rimu, gde je upriličena ceremonija, oni su, specijalno za ovu priliku, iste večeri izveli tekst Harolda Pintera „Pepeo pepelu“. Bila je to, zapravo, „razmena plamena“ između dvoje vrhunskih umetnika zadivljujućih glumačkih veština i jakih individualnosti.

Koliko je ovaj događaj u Večnom gradu bio dostojan pažnje i poštovanja, pokazuje podatak da su u Palati Venecija svečanom uručenju prethodila dva odvojena, dnevna (višečasovna) skupa eminentnih stvaralaca (glumaca, reditelja, kritičara, pisaca, producenata), koji su govorili o visokim dometima dvoje dobitnika, a onda su i oni sami izlazili na improvizovanu scenu i s publikom delili uspomene, iskustva, pa i anegdote iz karijere.

Prvi panel pripao je harizmatičnom Britancu koji je, sedeći nenametljivo i opušteno, dugo slušao sa strane šta o njemu govore poznavaoci njegovog života i dela. Njih osmoro, svako iz svog ugla i iskustva, „odgonetalo“ je tajnu Ajronsove neponovljivosti. Tako je, između ostalog, rečeno, da je deo njegovog dara u izuzetnoj koncentraciji, fokusiranosti na detalje, ali i jedinstvenom glasu koji istovremeno ume da bude i mek i taman… Hrabar, strastven, smiren u svim okolnostima, u gužvi uvek nasmejan. Čovek ogromne energije, bez limita, pažljivo gradi lik, „ciglu po ciglu“.

Uvek daje prioritet drugima, što je odlika delikatnih ljudi. Može biti i veoma ljut ako neko poremeti njegovu koncentraciju ili red, ali i to radi na najbolji način. I dok druge zvezde stižu na premijeru u kolima sa zatamnjenim staklima, s vozačima i bodigardovima, Džeremi Ajrons dolazi na biciklu – čulo se na ovom skupu.

– Za mene je gluma uvek bila način života. Ne glumim da bih živeo, već živim da bih glumio – „poverio“ je kolegama i publici Džeremi Ajrons. – Volim velika dela i pisce, Šekspir je neko kome se uvek vraćam. Njegova dela imaju začuđujuće dubine zahvaljujući kojima je besmrtan. Upravo zbog snage Šekspirovih komada i junaka poput Hamleta, Otela, Kralja Lira…, postao sam glumac.

foto Franco Bonfiglio/Premio europa/Promo

Komentarišući moć koncentracije, slavni oskarovac je izjavio da glumci u pozorištu moraju biti jedinstveni u emociji, prisutni u svakom momentu, i da telo samo prati glumčevu misao.

– Gluma je kao vođenje ljubavi: gledate u oči partnera i zaboravite na sebe. I svaki put je drugačije u teatru. „Veslate“ i nadate se da ćete uspešno stići do cilja. Na filmu prezentujete lik, u pozorištu ga živite. Posle svake uloge očistite se i stavite ga na stranu, ali vam se ponekad određeni karakteri vraćaju kao trag mirisa ispušene lule u vazduhu… Dobra gluma je kad u trenutku uradite najbolje moguće. Skočili ste u pravom momentu, i to je zadivljujuće. A reditelj? Za mene je to dobar kuvar: vi na tanjir stavite sve, on uzme šta mu treba, nešto oduzme, nešto doda. Jelo izgleda lepo, ali tek će se na kraju znati da li je i ukusno.

Da je „ukusno“ sve što Izabel Iper ponudi svojom igrom, uverila se najšira publika još na početku njene karijere, sa filmom „Pletilja čipke“. U međuvremenu, jedna od najvećih glumica današnjice ostvarila je dugi niz briljantnih uloga. Za razliku od Ajronsa i dalje čeka svoj Oskar – ove godine je bila nominovana za ulogu u filmu „Ona“. Ipak, bez obzira na planetarnu slavu dvoje umetnika, oni predstavljaju sve ono najbolje što Evropa poseduje u filmskom i pozorišnom stvaralaštvu, još uvek nepogrešivo razlikujući industriju od umetnosti. I, kao što neko reče, koreni su veoma važni: normalno je da rođeni Englez odrasta sa Šekspirom, kao što je normalno da njegova ništa manje slavna koleginica i dalje „živi“ sa teatrom.

foto Franco Bonfiglio/Premio europa/Promo

Za Izabel Iper prisutni su istakli da nosi sa sobom neku vrstu misterioznosti, koja se ne može uporediti ni sa jednim drugim umetnikom. Podjednako uverljiva i u komediji i u tragediji, lako se snalazi u svakom žanru. Sposobna je da sve uradi sa svojim telom, kao i glasom. Na sceni je pokazala kako strast može biti destruktivna: neke njene likove strast je ponizila i razorila. Intuitivna je, posvećena svemu što radi, dominantna već svojim darom…

– U pozorištu, govor je neodvojiv od tela i duše. Vaše telo razgovara na sceni s drugim telom. Koncentracija je veoma važna, svojim studentima uvek kažem da je „hladnoća“ prava emocija glumca, a da se vatra stvara. Mi smo ti koji kontrolišemo emociju, osećanja publike ne moraju da proizlaze iz naših osećanja. Ne postoji razlika u mojoj igri između teatra i filma. Ni u pozorištu, bez obzira na to što gledam živom čoveku u oči, ne obraćam se nikom posebno. Bez obzira koliko i mojih poznanika ima u sali. Istu vrstu uopštenog izraza daje i film – istakla je Izabel Iper, koju naša publika pamti i kao gošću festivala Kustendorf 2012, sa filmom „Gospođa Bovari“ Kloda Šabrola.

ČAROBNI INSTINKT

– Volim da igram s njim, volim njegovu instinktivnost, sposobnost da zaboravi na kameru. To mogu samo veliki glumci – rekla je o Džeremiju Ajronsu čuvena glumica Fani Ardan.

O glumačkom velikanu govorili su i kultni filmski reditelji Volker Šlendorf, Bili August, pozorišni reditelji Čarls Staridž, Gvidalberto Torlonija, scenarist Rob Hejlend, kritičar Mario Sesti, producentkinja Melita Toskan.

BALZAK U VRTU KUĆE

MEĐU govornicima o Izabel Iper bila je i njena sestra, rediteljka Karolina Iper, kao i nekada slavna pank pevačica Peti Smit. Karolina se prisetila njihovog detinjstva, odrastanja u umetničkoj porodici, kada su u vrtu kuće igrale Balzaka… Roditelji su četiri sestre i brata učili da je sve moguće, vodili ih često na putovanja i upućivali na upoznavanje raznih kultura. Danas ona igra na nekoliko jezika, sposobna da uđe „u kožu“ svakog lika, kako Molijera, tako i Šekspira. Za Peti Smit, Izabel može da se uporedi sa mladom Emom Bovari, jer ona sve oseća, sve želi da dodirne, nikad uplašena, uvek radoznala… U panelu su učestvovavli i kritičari „Gardijana“ i „Figaroa“, reditelji, scenaristi, glumci…

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *