GMO može u prodavnice, ali ne i na njive

GMO može u prodavnice, ali ne i na njive

18 oktobra 2013

gmo-soja-semeSrbija će, čini se, morati ubrzo da donese odluku da li će promeniti Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) i time dobiti ulaznicu u Svetsku trgovinsku organizaciju možda već u decembru. Nakon što nas je Evropska unija podsetila da pitanje usklađivanja propisa o GMO ne može da se odlaže, iz Ministarstva trgovine je stigla potvrda da će se Zakon menjati, ali da „zabrana proizvodnje genetski modifikovanih organizama ostaje na snazi”.

Iako je poruka EU u delu javnosti protumačena kao novo nametanje volje i postavljanje dodatnih uslova, obaveze Srbije prema STO su davno poznate. Naime, u procesu pristupanju STO zemlje kandidati samo usklađuju svoj spoljnotrgovinski sistem sa zadatim, nema pregovaranja, već se postojeća pravila moraju prihvatiti. Pitanje harmonizacije Zakona o GMO sa pravilima STO uslov su za okončanje procesa pristupanja ovoj organizaciji, a njena pravila su takva da članice ne mogu primenjivati eksplicitne zabrane uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, što automatski uključuje i proizvode sa genetski modifikovanim sadržajem. Članice, međutim, mogu primenjivati bilo koje ograničavajuće mere kako bi zaštitile svoje tržište.

Goran Bekavac iz Instituta za seme u Novom Sadu smatra da je potpuno prirodno da uskladimo propise.

– Time što ćemo uskladiti zakone niko nas neće ni na šta terati ni da gajimo GM soju ni transgeni pamuk obojen u plavo. Ako ulazite u neki sistem morate prihvatiti pravila. Nas niko ne pritiska da odmah otvorimo vrata i gajimo genetski modifikovane biljke. I neće, jer se to nije dogodilo ni u drugim državama EU – kaže Bekavac.

Prema njegovim rečima, sadašnji Zakon o GMO koji je usvojen 2009. godine nije dobar, jer ne štiti dovoljno građane i ima dosta manjkavosti. Kao dobre primere zemalja koje su uspele da zaštite svoje građane i tržište navodi Austriju i Mađarsku.

– Oni imaju Zakon o GMO kao i u svim državama EU, ali nema ni prometa ni proizvodnje, jer su unutrašnjim pravilnicima tako regulisali. To je ključna stvar. Koliko država može da bude dosledna pokazuje i to da Mađari čak ni naučna istraživanja o GMO-u ne rade u svojoj zemlji nego u Slovačkoj koja to dozvoljava – objašnjava naš sagovornik.

On podseća i na primer Španije, koja GMO tehnologiju koristi samo u oblastima gde ima ekstremno veliki problem sa kukuruznim plamencom, koji ne može drugačije da reši.

Dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta i jedan od najglasnijih protivnika GMO u Srbiji ističe da postoji nekoliko načina da se Srbija zaštiti od prodora GMO, a da ujedno pristupi STO, ako to želi. Međutim, on je na jučerašnjoj Međunarodnoj konferenciji o GMO, održanoj u Beogradu, predložio vladi da dobro razmisli pre donošenja odluke.

– Druge države štitile su se tako što su donosile dve vrste propisa. Moćnije su usvajale propise prema kojima će sprovoditi dugotrajna, složena istraživanja o štetnosti GMO koja mogu da traju i do deset godina. Predlažemo i da Srbija uvede moratorijum na donošenje bilo kakve odluke o GMO barem na deset godina. Švajcarska je, recimo, odložila rok do 2017. godine – kaže Ševarlić.

Kao još jednu od mogućnosti Ševarlić navodi i donošenje deklaracije o zabrani uzgoja, prerade i plasmana GMO proizvoda na lokalnom nivou, što je Srbija već primenila. Ta Deklaracija do sada je usvojena u više od 80 opština i gradova u Srbiji.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *