Godišnjica Dejtona u „tamnom vilajetu“

Godišnjica Dejtona u „tamnom vilajetu“

28 novembra 2014

branko-radun-fotoPiše: Branko Radun

Pre nekoliko dana se obeležavala 19-ta godišnjica Dejtona i pri tome su se opet pokrenule stare podele oko „slova“ i „duha“ Dejtona. Iako je dejtonski sporazum bio potpisan uz velike ustupke srpske strane koju je zastupao Slobodan Milošević (predaja srpskog Sarajeva, koridor do Goražda i status koridora oko Brčkog) danas se na njega poziva Republika Srpska, koja i slavi taj datum, dok među bošnjačkim političarima postoji konsenzus da ga treba menjati u pravcu „unitarizacije BiH“ kojim bi se ugušio drugi entitet. Jedni ga slave kao neradni dan a drugi bi da ga ukidaju ili menjaju.

Srpska strana je ubeđena da joj je dejtonski sporazum glavni garant institucionalnog opstanka Republike Srpske i srpskog naroda na tim prostorima kao ravnopravnog sa drugima.

Dejton je promovisao dva principa – paritet konstitutivnih naroda i konsenzus u odlučivanju kojim bi se sprečilo preglasavanje jednog naroda od strane druga dva. Na žalost to se retko poštovalo. Tako je mimo volje građana Republike Srpske ali i mimo njenih institucija u periodu od 2001 do 2005 ukinuto desetine nadređnosti Srpske koje su prešle na centralni nivo vlasti to jest u Sarajevo. Jednostranim odlukama predstavnika međunarodne zajednice, Visokog Predstavnika, su jednostavno dekretom ukidane izvorne i dejtonske nadređnosti Srpske i prebacivane iz Banja Luke u Sarajevo. To je sa ponovnim dolaskom Milorada Dodika na vlast 2006. zaustavljeno a proces je kasnije i preokrenut. Naime tako se odmah prekinulo sa sramotnom praksom da Vlada RS šalje dnevni red na odobrenje u OHR. Tako je Dejton u srpskoj javnosti postao „sveti Dejton“ koji se mora braniti ko najveća vrednost a u muslimanskoj i bošnjačkoj „mrtvački kovčeg“ i „ludačka košulja“ kojih se BiH mora rešiti.

No od 2006 na ovamo je Srpska je na neki način vraćena na mapu političke i društvene realnosti. Do tog momenta se malo spominjala i u Srbiji, regionu i u Evropi. Ako bi neko do tada otišao u Zapadnu Evropu rekli bi da je iz „Bosne“ ali nekoliko godina kasnije to je bila „Republika Srpska“.
Glavni problem u BiH nisu Srbi i njihov odnos prema druga dva naroda ili prema drugom entitetu, već odnosi u „Federaciji“. Naime, izbornim zakonima je omogućena majorizacija Hrvata od strane bošnjačke izborne mašinerije, pa je kao posledica toga hrvatski član Predsedništva BiH četri godine bio „politički Bošnjak“ Komšić. Hrvati su bili besni jer su bili prevareni tako što su njihovog člana „ukrali“ političari iz Sarajeva sa oko 200.000 glasova. To je dovelo do blokade Federacije BiH i posledično haosa i na centralnom nivou vlasti. Jedina stabilna je u ovom periodu bila Republika Srpska. Kulminacija toga su i haotični pokreti nezadovoljnika u BiH koji su dodatno destabilizovali i onako krhku „federaciju“ koju čak i njeni stanovnici zbog toga ironično zovu Pederacija. Da se manipuliše i trguje etničkim glasovima pokazuje i činjenica da je srpski predstavnik u Predsedništvu Mladen Ivanić pobedio za mali broj glasova koji je dobio u bošnjačkim sredinama. Isto tako se u kantonu Sarajeva sa idejom manjinskih prava pogiravaju tako što kao „politički Srbi“ bivaju izabrani ljudi koji to očigledno nisu.

No sa ovom tesnom pobedom Milorada Dodika u Republici Srpskoj i sporim formiranjem vlade je i ovaj entitet ušao u fazu nestabilnosti. Iako se očekuje da ubrzo predsednik Dodik formira svoju entitetsku vladu na centralnom nivou njegova opozicija koju predvodi SDS pravi pakt sa Izetbegovićevim SDA. Sa druge strane Dodikov saveznik je Čović i HDZ koji u Srbima vide jedinu svoju uzdanicu u borbi za nacionalnu emancipaciju i treći entitet (koji je strateški cilj hrvatske zajednice). Ukoliko bi Dodik imao entitetsku vladu a opozicija napravila vladu sa SDA to bi dovelo do nestabilnosti u funkcionisanju BiH, jer postoje i natezanja na liniji člana Predsedništva BiH Ivanića i predsednika Dodika, oko toga čija će biti „poslednja“. Ovo sve naravno deluje vrlo komplikovano onim koji ne žive u eksperimentu zvani BiH u jednoj rogobatnoj državnoj zajednici kakvu ne poznaje politička teorija, ali je suština u tome da ako se ignorišu legalni predstavnici tri konstitutivna naroda vi imate blokadu i opstrukciju rada državnih institucija. Ako se u Federaciji odlučuje bez autentičnih predstavnika Hrvata imate ozbiljan problem i blokadu sistema. Ako na centralnom nivou vlasti nemate autentične predstavnike srpskog naroda – Dodika ili bošnjačkog Izetbegovića ili hrvatskog Čovića vi nećete imati normalnu ni funkcionalnu državu. Imaćete kao i često do sada političku prokeltu avliju u kojoj će na unutrašnjim trvenjima arbitrirati stranci kojima često nedostaje i dobra volja i želja za pravičnim i održivim rešenjem. Ako ništa drugo a ono zbog toga što tada ne bi bili ni potrebni u ulozi arbitra i tutora.

(Vidovdan.org)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *