Gorak ukus u ustima

Gorak ukus u ustima

5 septembra 2013

Darko MomicPiše: Darko Momić

Učenik Osnovne škole „Sveti Sava“ iz banjalučkog naselja Lauš, koja je pre rata nosila naziv po narodnom heroju Dragi Langu, postao je glavni lik jedne urbane legende. Na pitanje učiteljice: „Kako se zvao Sveti Sava pre nego što se zamonašio“, dečak je, umesto Rastko Nemanjić, kao iz topa bubnuo – Drago Lang!

Ta anegdota i danas nasmeje do suza one koji je prvi put čuju. Ne može čovek da se ne priseti brzopoteznog zaključka i iskrenog odgovora dečačića sa Lauša u danima kada se na sve strane, ali samo po RS, vode prizemne i licemerne političke bitke zbog naziva škola, jezika, istorije/historije i nacionalne pripadnosti ložača, čistačica i kafe-kuvarica.

Nažalost, teranje na suze predstavlja jedinu sličnost između pomenutog poteza dečačića sa „zloglasnog“ Lauša (na zao glas dospeo uglavnom zato što ga odvajkada naseljavaju Srbi, koje Bošnjaci s Mejdana nisu doživljavali kao gradsku raju) i onog što govore roditelji bošnjačkih mališana iz Konjević Polja kod Bratunca i Vrbanjaca kod Kotor Varoša. Ali, dok dečačić svojom iskrenošću tera na suze od smeha, roditelji instruisani od „prvomartovaca“ i funkcionera SDA svojim bezobrazlukom teraju na suze od besa.

Ruku na srce, nisu svi njihovi zahtevi ni bezobrazni ni nerazumni, jer imaju temelje u međuministarskom privremenom sporazumu starom više od deset godina. Ali, ako deca u Konjević Polju nastavu pohađaju po planu i programu Tuzlanskog kantona, zar nije bezobrazluk zahtev roditelja da oni određuju kako će se zvati nastavnik bosanskog jezika ili historije – Jovan ili Jusuf. A upravo to traže roditelji i u Konjević Polju i u Vrbanjcima, gde su otišli i korak dalje, pa traže da na mesto kućnog majstora ili čistačice bude primljen neki njihov sunarodnik, iako nemaju nikakve primedbe na Slavkov ili Cvijetin rad.

Eto, treba da se zaposli i neki Bošnjak, skrušeno poručuju roditelji bošnjačkih mališana, a da paradoks bude veći, među onima koji to traže nalazi se i jedna nastavnica islamske veroispovesti, koja svakog dana dolazi na posao i uredno drži nastavu srpskim mališanima, ali svojoj deci ne dozvoljava da idu u školu dok se ne ispune zahtevi roditelja. Luda kuća, pa eto?!

Suština cele priče je da ostavlja gorak ukus u ustima, zato što se ionako podeljena škola dodatno deli i razdire. Ko je za to najodgovorniji nije toliko ni bitno, pošto svi koji učestvuju u tom cirkusu treba da stave prst na čelo i zapitaju se da li prvačići zaslužuju da im se uskrati radost zbog polaska u školu i upoznavanja novih drugara. A da paradoks bude potpun, škola u Vrbanjcima je pre rata nosila naziv „Bratstvo – jedinstvo“! „Ku*ac – palac“, što bi rekao onaj mališan s Lauša?!

(Pressrs.ba – Banja Luka)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *