Горан Витановић: Призори свакодневног бола

Goran Vitanović: Prizori svakodnevnog bola

16 februara 2017

15Goran-Vitanovic_620x0

ZA Gorana Vitanovića umetnost je istraživanje unutrašnjeg, intimnog sveta čoveka u trenutku promene, metamorfoze čovečijeg tela i duše, u stanju bola i patnje. Čoveka koji se u sebi bori sa svojim životom, u svetu nimalo naklonjenom njemu. Bez ulepšavanja, čovek je predstavljen kao zver, kao izvitoperena životinja u duševnom i fizičkom bolu.

Ovako istoričar umetnosti Aleksandra Mirčić opisuje postavku koju će u utorak 14. februara, od 20 časova, beogradski umetnik Goran Vitanović premijerno predstaviti u galeriji „Haos“, specijalizovanoj za promociju crteža kao likovne discipline. O tome koliko mu ovaj vid izražavanja lično znači, umetnik koji se do sada u različitim fazama stvaralaštva okušao i u apstrakciji, za „Novosti“, kaže:

– Verujem da je crtež važan svim vizuelnim stvaraocima, ne samo tokom perioda istraživanja određenog likovnog jezika ili stila, već njegov izuzetan značaj vidim kao konstantu u procesu istraživanja i stvaranja – objašnjava Vitanović.

– Crtež je uvek prisutan, on je skelet oko koga se slika gradi, zato nijedan svoj rad ne smatram u potpunosti crtežom ili slikom, uvek je to nešto između.

Teme koje je odabrao – borba, bol i patnja, čini se da u današnjem svetu imaju i pojačano značenje:

– Borba, kako ona koja se manifestuje kroz otvorene konflikte u geopolitičkom smislu, tako i ona borba čiju manifestaciju nije sasvim lako uočiti, a koja se odvija u prostranstvima čovečijeg intelekta, u planovima svesnog i nesvesnog, ne prestaje da opseda našu svakodnevicu – nastavlja sagovornik. – Meni je inspirativno da promišljam, beležim i produbljujem planove ove druge, unutrašnje ljudske borbe.

Crteži kojima će tu unutrašnju borbu čoveka predstaviti u „Haosu“ su ekspresivni, „gusti“, a na pitanje koliko je sama tema uticala na način na koji je predstvalja, umetnik kaže:

– Tema jeste emotivno nabijena, i sam izraz, zasigurno, duguje i činjenici da sam, tragajući, težio jednoj opsesivnoj ideji da zabeležim sam momenat u kom određeni konflikt doseže svoj vrhunac, svojevrsnu tačku pucanja koja nas istovremeno dovodi u poziciju da možemo da sagledamo i uzrok i posledicu – zaključuje Goran Vitanović.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *