Горки укус Пленковићевог „извињавања“

Gorki ukus Plenkovićevog „izvinjavanja“

27 decembra 2016

Marinko-M-Vucinic-5 34

Piše: Marinko M. Vučinić

U našoj javnosti se mogu veoma lako pronaći primeri naše nespremnosti da na pravi način reagujemo na stalne provokacije koje gotovo svakodnevno  dolaze iz  Hrvatske .To je niz najgrubljih rasističkih i šovinističkih manifestacija i izjava koje jasno govore da se radi o snažnom talasu oživljavanju proustaške  ideologije. Naša vlast reaguje tako što se oglašavaju njeni predstavnici koji imaju najmanje osnova i prava da to čine, a pri tome  se njihova  tzv. briga za srpaki narod u Hrvatskoj koristi pretežno za unutrašnje politikantske potrebe. Prosto je neverovatno da se  ne oglašavaju mnogobrojna  udruženja  boraca koji su  bili učesnici građanskog rata u Hrvatskoj a ne čuje  se  ni glas  udruženja  Srba koji su proterani  iz Hrvatske  . Oni kao da ne postoje u vidokrugu našeg društva. Još jednom se pokazuje da je srpski nacionalizam pre svega reaktivan i u stalnoj defanzivi , jer smo uvek spremni da žrtvujemo  svoje najvažnije nacionalne interese u korist zastupanja viših državnih i regionalnih interesa.

Nekada je to bila  odbrana  bratstva  i jedinstva naroda i narodnosti a sada je to održavanje  po svaku cenu regionalne stabilnosti kao jednog od najvažnjih uslova na našem putu evropskih integracija .O tome svedoči i izjava premijere Aleksandra Vučića da prihvata izvinjenje  „delikatnog“ hrvatskog premijera Andreja Plenkovića koji je odlučno  naglasio  da se protivljenje otvaranja  poglavlja o kulturi i obrazovanju vezuje i za posledice velikosrpske agresije na Hrvatsku. Polazište da je Hrvatska bila žrtva velikosrpske agresije je osnovni stav koji brani svaki hrvatski političar jer se odbrana  svetosti Domovinskog rata nalazi u temelju osnivačkog mita hrvatske države nastale nakon razbijanja federalne  Jugoslavije. Ako se pažljivo i bez primesa političkog oportuniteta pročita izjava Andreja Plenkovića ne može se nikako govoriti da se radi o izvinjenju. Naprotiv, radi se   o perfidnom  izjednačavanju žrtava genocida u Jasenovcu i počasti koju su branitelji HOS-a odali svim borcima i to ustaškim pozdravom Za dom spremni. Da se ne radi  o nikakvom izvinjenju  svedoči  veoma jasno  i sama njegova izjava“ Ova ploča u gradu Jasenovcu je spomen na 11 poginulih pripadnika branitelja HOS-a. Oni u svom grbu imaju natpis- Za dom spremni. MI smo proverili da li je to zakonito i tu temu treba izdvojiti iz politike. Nije to transparent koji se pojavio ispred spomenika.

To je ploča koju su ljudi podigli svojim  saborcima. To je tema koju sada  moramo da otvorimo u društvu, a onda je zatvoriti“. Za premijera Hrvatske ,čije izvinjenje  bez ikakve upitanosti i realne osnove  prihvata   Aleksandar Vučić, je od suštinske važnosti da proveri da  li je  ustaški natpis Za dom spremni zakonit jer  to nije   bio istaknut na transparentu. Po njemu radi se o ploči koju su podigli  pripadnici najekstremnije ustaške organizacije  svojim saborcima  a odgovor  hrvatske zvanične politike  je sadržan u formiranju saborske  radne grupe koja će ispitati zakonitost ovog postupka . I ko može  u ovakvim postupcima videti akt izvinjenja, osim  srpskog premijera koju sebe uvek  nastoji da predstavi kao garanta regionalne stabilnosti. Aleksandar Popov direktor  centra za regionalnu stabilnost je veoma precizno okarakterisao „pokajničku“ izjavu Andreja Plenkovića.“  Hrvatski  premijer bolje da se nije izvinio zbog načina na koji je to učinio. U tom njegovom izvinjenju postoji nekoliko problematičnih stvari, a među njima je i najava osnivanja nekakve komisije za utvrđivanje toga da li je u redu ili nije u redu postavljanje takve table. Jasno je da je  to besmislica i da nije smelo da s e dogodi.  Kad je reč  o srpskim proizvodima , Plenkovićeva izjava je u redu. Mislim  da je uspeo da ispegla ono što je u vezi  sa tim  učinila predsednica  Hrvatske  , Kolinda  Grabar Kitarović“.

Ali teško da može da se ispegla ovo otvoreno zastupanje  ustaške ideologije  u Jasenovcu ma koliko se trudio   premijer Hrvatske koji se  u našoj javnosti predstavlja  kao uglađeniji  predstavnik  tzv. mekšeg krila HDZ-a.  Istoričar Drago Roksandić  je nedavno izjavio da je   „hrvatsko javno mnjenje većim delom ipak antifašističko, doduše većinski pasivno antifašističko.“ To za nas u Srbiji ne može biti  nikakva  uteha ili ohrabrenje  jer  se nastup i „ispričavanje“ Andreja Plenkovića ne može svrstati ni u ovu vrstu pasivnog antifašizma a najmanje se može prihvatiti kao iskreno izrečeno izvinjenje. Ali kada se u našoj štampi pojavi naslov da se Plenković izvinio i rekao da bi pojeo srpsku čokoladu sa puno prava se možemo  zapitati ? Dokle ćemo mi pristajati da svoje  nacionalne i državne interese žrtvujemo za sitne i dnevno politikantske interese tražeći  izvinjenje tamo gde ga nema i verovatno,  kako nas  dosadašnja istorija uči, neće nikada ni biti.

(NSPM)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. milanm says:

    tko sa hrvatima tikve sadi o glavu mu se lupaju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *