ГОВОР НЕТАЊАХУА У АМЕРИЦИ открио мрачну будућност! ЕВО ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ

ГОВОР НЕТАЊАХУА У АМЕРИЦИ открио мрачну будућност! ЕВО ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ

20 маја 2018

“Обратите пажњу на речи Нетањахуа у Вашингтону и Доналда Трампа у Ријаду. Немојте о њима мислити као о политичкој реторици, већ као о мрачном пророчанству.“

Одлуком Доналда Трампа да одбаци ирански нуклеарни споразум, која је објављена прошлог уторка, време је да остатак света почне да размишља о томе шта би Трећи заливски рат значио. Одговор, заснован на последњих 16 година америчког искуства на Великом Блиском истоку, је тај да неће бити добро.

Неw Yорк Тимес је недавно известио да специјалне снаге америчке војске тајно помажу војсци Саудијске Арабије против хутских побуњеника, који имају подршку Ирана, у Јемену. То је био само последњи знак, који је претходио саопштењу председника Трампа о Ирану, да се Вашингтон спрема за могућност још једног међудржавног рата у региону Персијског залива, пише Томдиспатцх.

Прва два Заливска рата – Операција Пустињска олуја (кампања из 1990. године за истеривање ирачких снага из Кувајта) и америчка инвазија на Ирак 2003. године – завршила су се америчким “победама“ које су изазвале заразне врсте тероризма попут ИСИС-а, угрозиле милионе људи, и дестабилизовале Велики Блиски исток на катастрофалан начин. Трећи заливски рат – не против Ирака, већ против Ирана и његових савезника – несумњиво ће резултирати још једном америчком “победом“ која би могла ослободити још ужасније силе хаоса и крвопролића.



Као и прва два Заливска рата, трећи би могао укључивати сукобе високог интензитета између низа америчких снага и оних из Ирана, још једне добро наоружане државе. Иако се последњих година САД боре против ИСИС-а и других терористичких ентитета на Блиском истоку и у другим земљама, таква борба има мало везе са ангажовањем модерне државе која је одлучна да брани своју суверену територију са професионалним оржаним снагама које имају вољу, ако не нужно и потребна средства, да се супротставе великим америчким оружаним системима.

Трећи заливски рат би се разликовао од недавних сукоба на Блиском истоку по географском распону борби и броју великих актера који би могли бити укључени. По свему судећи, борбено поље би се протезало од обала Медитерана, где Либан додирује Израел, до Ормуског пролаза, где се Персијски залив излива у Индијски океан. Учесници би могли укључивати, са једне стране, Иран, режим Башара ал Асада у Сирији, Хезболах у Либану, и разврстану шиитску милицију у Ираку и Јемену, и, са друге стране, Израел, Саудијску Арабију, САД, и Уједињене Арапске Емирате (УАЕ). Ако би борба у Сирији измакла контроли, могла би се укључити чак и руска армија.

Све ове снаге су се у последњих неколико година опремиле низом модерног оружја, осигуравајући да ће свака борба бити интензивна, крвава и застрашујуће деструктивна. Иран купује асортиман модерног оружја из Русије, и поседује сопствену знатну индустрију оружја.

Он, заузврат, снабдева Асадов режим модерним оружјем и осумњичен је за испоручивање низа ракета и друге муниције Хезболаху. Израел, Саудијска Арабија и УАЕ су већ дуго главни примаоци софистицираног америчког оружја вредног неколико десетина милијарди долара, а председник Трамп је обећао да ће их снабдети са још много више.

То значи да, када буде покренут, Трећи заливски рат би брзо ескалирао и несумњиво би произвео велики број цивилних и војних жртава, и нове токове избеглица. САД и њихови савезници би покушали да брзо униште иранске ратне капацитете, задатак који би захтевао вишеструке таласе ваздушних и ракетних удара, од којих би неки сигурно били усмерени на објекте у густо насељеним подручјима.

Иран и његови савезници би настојали да одговоре нападом на мете велике вредности у Израелу и Саудијској Арабији, укључујући градове и нафтне објекте. Могло би се очекивати да ирански шиитски савезници у Ираку, Јемену и у другим земљама почну сопствене нападе на савез који је под вођством САД-а.

Где би све ово одвело, када би таква борба почела, немогуће је предвидети, али историја 21. века сугерише да, шта год да се деси, то неће следити пажљиво постављене планове командних генерала (или њихових цивилних надзорника) и неће се завршити ни очекивао ни добро.

Такође је непредвидиво и каква би тачно врста инцидента или низа догађаја покренула такав рат. Без обзира на то, очигледно је да се свет приближава тренутку када би права (или је можда боља реч погрешна) варница могла покренути ланац догађаја који би довели до сукоба великих размера на Блиском истоку, у светлу недавног одбацивања нуклеарног споразума од стране председника Трампа.

Могуће је, на пример, замислити да сукоб између израелских и иранских војних контигената у Сирији подстакне такав сукоб. Тврди се да су Иранци поставили базе и како би подржали Асадов режим и како би доставили оружје Хезболаху у Либану. 10. маја су Израелски авиони погодили неколико таквих локација, након ракетне баражне ватре на израелску Голанску висораван, за коју је речено да су је лансирали ирански војници у Сирији.

Још израелских напада ће сигурно уследити у будућнности, јер Иран наставља својим путем да успостави и контролише такозвани копнени мост преко Ирака и Сирије до Либана. Друга могућа варница би могла укључивати сукобе или друге инциденте измежу америчких и иранских поморских бродова у Персијском заливу, где се ове две морнарице често приближавају једна другој на агресиван начин. Без обзира на природу иницијалног сукоба, брза ескалација до непријатељства великих размера би се могла догодити са врло мало упозорења.

Све ово доводи до питања: Зашто се САД и њихови савезници у региону приближавају још једном великом рату у Персијском заливу? Зашто сада?

Геополитички импулс

Прва два Заливска рата су, у великој мери, била вођена геополитиком нафте. После Другог светског рата, како су САД постале мого више зависне од увозне нафте, приближиле су се Саудијској Арабији, водећем светском произвођачу нафте.

Према Картеровој доктрини из јануара 1980. године, САД су се заложиле да по први пут употребе силу, ако буде било потребно, како би спречиле било какав прекид у токовима нафте из Саудијске Арабије и других заливских земља до њихове земље и њихових савезника.

Нафтна геополитика је такође показала значајну улогу у америчкој одлуци да интервенишу у Првом заливском рату. Када су ирачке снаге окупирале Кувајт у августу 1990. године и изгледале спремно да нападну Саудијску Арабију, председник Џорџ Х.В. Буш је објавио да ће САД послати снаге да бране краљевство и тако спровео Картерову доктрину у реалном времену.

“Наша земља сада увози готово половину нафте коју троши и може се суочити са великом претњом њеној економској независности,“ изјавио је он, додајући да је “суверена независност Саудијске Арабије од виталног значаја за САД.“

Иако је нафтна димензија америчке стратегије била мање очигледна у одлуци председника Џорџа В. Буша да нападне Ирак у марту 2003. године, она је и даље постојала. Чланови његовог унутрашњег круга, посебно потпредседник Дик Чејни, тврдили су да је ирачки владар Садам Хусеин представљао претњу безбедности нафтним трасама Персијског залива и да га је требало елиминисати.

Други у администрацији су били жељни да наставе са приватизацијом ирачких државних нафтних поља и да их предају америчким нафтним компанијама (идеја која се очигледно заглавила у уму Доналда Трампа, јер је више пута током изборне кампење 2016. године тврдио да је “требало задржати нафту“).

Данас је нафта опала, ако не и потпуно нестала, као главни фактор у геополитици Персијског залива, док су остала питања напредовала. Од највећег значаја у анимирању тренутног војног супротстављања је ескалација борбе за регионалну доминацију између Ирана и Саудијске Арабије.

Обе земље себе виде као средиште мреже истомишљеничких земаља и друштава – Иран као лидера шиитског становништва у региону, а Саудијска Арабија својих Сунита – и обе су огорчене на било какве добитке друге стране. Да би ствари биле компликованије, председник Трамп, очигледно гајећи дубоку антипатију према Иранцима, изабрао је да се придружи саудијској великој лиги (како би он то могао рећи), док се Израел Бенџамина Нетањахуа, страхујући од иранског напретка у региону, такође ослучио да стане на саудијску страну у овој игри.

Неколико кључних фактора објашњавају ову транзицију из стратегије усмерене на нафту, наглашавајући војну моћ у конвенционалнијој борби између регионалних ривала у коју је већ дубоко уплетена последња планетарна суперсила.

За почетак, ослањање Америке на увезену нафту је значајно смањено у последњих неколико година, захваљујући револуцији бушења нафте у САД, што је омогућило масовну експлоатацију домаћих резерви шкриљаца кроз процес фрактурирања.

Као резултат тога, приступ залихама Персијског залива је доста мањи у Вашингтону него претходних деценија. Према подацима нафтног гиганта БП, САД су се 2001. године ослањале на увоз од 61% њихове нето потрошње нафте; до 2016. године је тај удео опао на 37% и још увек пада – а ипак, САД остају дубоко укључене у регион, како показује деценија и по непрекидног рата, борба против побуњеника, удари дронова и друге врсте сукоба.

Нападајући и окупирајући Ирак 2003. године, Вашингтон је такође елиминисао велики бедем сунитске моћи, земљу коју је предводио Садам Хусеин који је, две деценије раније, био на страни САД-а у супротстављању Ирану. Та инвазија, иронично, је утицала на ширење шиитског утицаја и начинила Иран великим – вероватно и јединим – победником у годинама рата који је уследио.

Неки западни аналитичари верују да је највећа трагедија ове инвазије, са геополитичке тачке гледишта, био успон шиитских политичара са блиским везама са Техераном у пост-Хусеиновом Ираку. Иако тренутни лидери ове државе изгледају као да намерно наствљају путем у њиховом пост-ИСИС моменту, многе моћне ирачке шиитске милиције – укључујући и неке које су одиграле кључне улоге у истеривању милитаната Исламске државе из Мосула и других већих градова – задржавају блиске везе са иранском Револуционарном гардом.

Катастрофални сами по себи, ратови у Сирији и Јемену су само додатно допринели комплексности на геополитичкој шаховској табли на којој се Вашингтон нашао након те инвазије и са које се никада није извукао. У Сирији је Иран изабрао да се придружи Русији како би очували Асадов режим, обезбеђујући им оружје, средства и непознати број саветника из Револуционарне гарде.

Хезболах, шиитска политичка група у Либану са значајним војним крилом, послао је велики број својих бораца у Сирију како би помогао Асадовим снагама. Верује се да Иранци у Јемену обезбеђују оружје и ракетну технологију Хутима, домаћој шиитској побуњеничкој групи која сада контролише северну половину земље, укључујући и главни град Сану.

Саудијци, заузврат, играју све активнију улогу у подстицању њихове војне моћи и заштити угрожених сунитских заједница широм региона. У жељи да се одупру и преокрену оно што они виде као ирански напредак, помогли су оружаним милицијама екстремне врсте и очигледно чак и групама повезаних са Ал Каидом у нападима од стране иранских шиитских снага у Ираку и Сирији.

2015. године, у случају Јемена, организовали су коалицију сунитских арапских држава да сузбију хутске побуњенике у бруталном рату који је укључивао блокаду земље, помажући производњи масовне глади и немилосрдној америчкој кампањи, која често удара цивилне мете укључујући пијаце, школе и венчања. Ова комбинација је помогла да се произведе око 10.000 цивилних смртних случајева и једна хуманитарна криза у тој већ осиромашеној земљи.

Као одговор на ове догађаје, Обамина администрација је настојала да смири ситуацију преговарајући о нуклеарном споразуму са Ираном. Међутим, таква стратегија никада није добила подршку Израела или Саудијске Арабије. И током Обаминих година, Вашингтон је наставио да подржава обе ове земље на значајан начин, укључујући и снабдевање великом количином војне опреме, допуњавање саудијских авиона у ваздуху како би могли да продру дубље у Јемен, и пружајући Саудијцима обавештајне податке о метама у њиховом катастрофалном рату.

Анти-ирански тријумвират

Сва ова регионална дешавања, после избора Трампа само су добила додатни замах.

Први од њих је, наравно, председник Трамп. Током своје предизборне кампање, он је редовно оспоравао нуклеарни споразум који су Иран, САД, Британија, Француска, Немачка, Русија, Кина и Европска унија потписали у јулу 2015. године. Званично познат као Заједнички свеобухватни план акције (ЈЦПОА), овај споразум је приморао Иран да обустави свој програм обогаћеног уранијума у замену за укидање свих санкција везаних за нуклеарно оружје.

То је био план ког се Иран чврсто држао. Иако су председник Обама, многи високи амерички законодавци, и већина европских лидера тврдили да је ЈЦПОА – без обзира на његове пропусте – пружио значајно ограничење иранским нуклеарним (и другим) амбицијама, Трамп га је констатно оспоравао као “ужасан споразум“ јер није успео да елиминише и последњи остатак иранске нуклеарне инфраструктуре или забрани ракетни програм те земље. “Овај споразум је био катастрофа,“ рекао је он Дејвиду Сангеру из Неw Yорк Тимес-а у марту 2016. године.

Иако Трамп, који је своју администрацију напунио Иранофобима, укључујући и његовог новог државног секретара и новог саветника за националну безбедност, изгледа као да гаји изворни анимозитет према Иранцима, можда зато што не поступају према њему са обожавањем које мисли да заслужује, он је слаб на саудијске чланове краљевске породице, који то чине. У мају 2017. године, на свом првом путовању у иностранство као председник, он је отпутовао у Ријад, где је извео плес мачевима са саудијским принчевима и упустио се у хвалисаво приказивање богатства које само нафтни моћници могу приуштити.

Док је био у Ријаду, он се у великој мери посветио тадашњем заменику принцу Мухамеду бин Салману, 31-годишњем сину краља Салмана и кључном архитекти геополитичког такмичења са Иранцима. Принц Мухамед, који служи као министар одбране и проглашен је принцем у јуну 2017. године, главни је покретач који стоји иза краљевског (до сада неуспешног) напора да уништи хутске побуњенике у Јемену и познат је по томе да има оштре анти-иранске ставове.

На ранијем свечаном ручку у Белој кући у марту 2017. године, чинило се да су Бин Салман, или МБС како га понекад називају, и председник Трамп постигли имплицитан договор о заједничкој стратегији за таргетирање Ирана као регионалне претње, одбацујући нуклеарни споразум, и тиме постављајући сцену за евентуални рат да савладају ту земљу, или барем да сруше режим који је води.

Док је био у Ријаду, председник Трамп је на конференцији сунитских арапских лидера рекао да “од Либана до Ирака и Јемена, Иран финансира, наоружава и обучава терористе, милиције и друге екстремистичке групе које шире разарање и хаос широм региона. То је влада која отворено говори о масовним убиствима, обећавајући уништење Изаела, смрт Америке, и пропаст многих лидера и народа у овој просторији.“

Иако нису биле пријатне Саудијцима, Емиратима, Кувајту и другим сунитским владарима који су слушали, те речи су одражавале ставове трећег кључног партнера у стратешком тријумвирату који би ускоро могао довести регион у свеобухватни рат, израелског премијера Бенџамина Нетањахуа, такође познатог и као “Биби.“

Он већ годинама говори против иранских амбиција у рагиону и прети војним акцијама против било ког иранског потеза који би, како је он то видео, утицао на израелску безбедност. Сада, у Трампу и саудијском принцу, он има савезнике својих снова. Током Обаминих година, Нетањаху је био жестоки противник иранског нуклеарног споразума и искористио је ретко појављивање пред заједничком седницом Конгреса у марту 2015. године да га осуди без икаквих конкретних доказа. Он никада није – све до дана пре него што се Трамп повукао из споразума – престао да ради на убеђивању председника да би тај споразум требало одбацити и напасти Иран.

У том говору у Конгресу 2015. године, Нетањаху је изнео визију Ирана као системске опасности коју би касније присвојили Трамп и његови саудијски партнери у Ријаду. “Ирански режим представља велику претњу не само Израелу, већ и миру у целом свету,“ тврдио је он у типично хиперболичној изјави. “Подржан од стране Ирана, Асад убија Сиријце. Подржани од стране Ирана, шиитске милиције преплављују Ирак. Подржани од стране Ирана, Хути преузимају контролу над Јеменом, претећи стратешком мореузу у Црвеном мору. Уз Ормуски пролаз, то би Ирану дало другу тачку блокаде у светском снабдевању нафтом.“

Сада Нетањаху игра главну улогу у вођењу већ оштећеног региона у рат који би га могао још више уништити, произвести још терористичких група (и терорисати цивиле), и стварајући хаос на потенцијално глобалном нивоу, с обзиром да Русија и Кина подржавају Иранце.

Припремање за рат

Обратите пажњу на речи Нетањахуа у Вашингтону и Доналда Трампа у Ријаду. Немојте о њима мислити као о политичкој реторици, већ као о мрачном пророчанству.

У наредним месецима ћете слушати много више таквих пророчанстава, јер се САД, Израел и Саудијска Арабија приближавају рату са Ираном и његовим савезницима.

Иако ће идеологија и религија играти улогу у ономе што следи, основни подстицај је геополитичка борба за контролу већим регионом Персијског залива, са свим његовим богатствима, између две групе земаља, од којих је свака одлучна да превлада.

Нико не може са сигурношћу рећи када ће, или чак да ли ће, ове моћне силе произвести нови разарајући рат или низ ратова на Блиском истоку. Друга разматрања – неочекивана експлозија на Корејском полуострву ако се преговори председника Трампа са севернокорејском Ким Џонг Уном заврше неуспешно, нова криза са Русијом, глобална економска криза – могла би скренути пажњу негде друго, смањујући важност геополитичког такмичења у Персијском заливу.

Ново руководство у било којој од ових кључних земаља би могло слично довести до промене курса. На пример, Нетањаху је у опасности да изгуби власт због истраге израелске полиције о његовим наводним корумпираним делима, а Трамп, па ко зна? Међутим, без таквог развоја, пут ка рату, који ће сигурно бити пут до пакла, је отворен са Трећим заливским ратом који вреба на хоризонту.

(Wебтрибуне.рс)

KOMENTARI



23 коментара

  1. M says:

    Vrlo površna analiza!Jer u slučaju da USA-Izrael-Zapad napadnu vojskom Iran,zašto se ne bi umiješali na strani Irana i Rusija i Kina,i to direktno,masovno,pobjednički,ako treba i atomski,jer je to njihova interesna zona još više!!A ako se tako umiješaju,onda neće tu stati,nego će promijeniti cijeli Blistok po svome!I usmjeriti rijeku(more)izbjeglica k Europi!To je onda kompletna analiza! Osim ako Natjanahu komandira rusima i kinezima(kao i amerikancima),pa im naredi da podviju repove i samo kevću(kao što kaže Goran)!A što bi onda zapravo značilo urotu svjetske"elite"prema stoki sitnog zuba,sa još manjom šansom za spasenjem svakog čovjeka!

    • Dr Kadžija says:

      Vrlo moguće, izgleda da ipak Jevreji kontrolišu SVE! Mada nije najjasnije kako to uspevaju sa Kinom ali nažalost izgleda da kontrolišu i veliku Rusiju!? Ne želim da verujem u to ali... blago rečeno, čudno je da mali Izrael ( geografski mali ) napada koga hoće i kad hoće... a da takozvane velike sile kao Rusija, Kina, Indija, SAD, itd. to tolerišu!? Po toj logici, ne mogu da zamislim da Srbija recimo sutra digne onih desetak ispravnih aviona i razroka recimo šiptarske terorističke kampove na KiM...!? Pa to bi bilo "smak sveta"... za tri minuta bi se digla cela "međunarodna zajednica" (SAD-isti i EU-robisti ) i čitav NATO da pacifikuju "zle" Srbe! A ovamo, u slučaju Jevreja i malog Izraela sve je dozvoljeno!!!??? Gde je tu međunarodno pravo, pravda, konvencije i logika!??? Nema je. Osim ako pođemo od pretpostavke da Jevreji kontrolišu SVE!!!

      • Velika Metla says:

        Др Каджија,"кнез"овога света је сотона,тако да се о Истини,Правди,Логици не може говорити! Мада,могу како хоће,али неће докле хоће! То им је обећао Творац! Ко верује................,верује,а ко не верује............,не верује! Слободну вољу сви имамо,па бирајмо шта нам више одговара! Ја знам за себе!

      • goran says:

        Izrael jeste mala zemlja po prostranstvu, ali je jedna od najvecih vojnih sila na planeti, nema tog oruzja koje nisu razvili ili ukrali od drugih. Ali, Izrael je i poluga kojom cionisti vladaju (a cionisti ne zive samo u Izraelu). Iza te "male zemlje" je najmocnija familija na planeti -- Rotsildi, iza Izraela je celokupno svetsko bankarstvo zasnovano na kriminalu, iza Izraela su lobisticke grupe koje americku vladu drze u saci. Jevreji isisavaju bilione dolara od mnogih drzava kao kaznu za ono sto se desilo pre osamdeset godina. Niko drugi nema prava na odstetu niti na status zrtve, samo oni. Oni su upleteni u sva desavanja i na svim mestima. Pitajte Borisa Tadica gde je od svih mogucih saradnika nasao Rakica (srpsko prezime, ali je covek Jevrejin)? Pitajte Vucica i Kolindu zasto su od tolikih savetodavnih firmi uposlili upravo jevrejsku firmu? Mozete li da zamislite da srpska ili hrvatska firma daje savete Natahnahuu pred izbore??? Celokupna svetska politika je u sakama Jevreja i sve sto se u svetu desava podredjeno je njima, a iako se to odmah ne vidi, ne moze se sakriti kada se scenario privede kraju. Procitajte Solzenjicinovu knjigu "Dvesta godina zajedno"(na Zapadu zabranjenu -- bolje reci neprevedenu, sto mu dodje na isto) da biste videli sta su Jevreji uradili od mocne Rusije za samo nekoliko godina.

        • goran says:

          Ko nas je bombardovao? Jevreji: Holbruk, Vesli Klark i Madlen Olbrajt. Ko nam vodi kulturnu politiku: Jevrejin Filip David (bivsi professor Cede Jovanovica i Biljane Srbljanovic), Jevrejka Sonja Liht. Da ne nabrajam, ima ih ko pleve. To su ljudi koji sisaju krv srpskom narodu, a srpski narod to cak ne ume ni da vidi.

          • Dr Kadžija says:

            Potpuno tačno. Na žalost. Znači li to onda da Trećeg sv. rata neće ni biti? Jer ako bi ga bilo verujem da bi nagrabusili svi ali bi Jevreji opet nagrabusili najviše! A to im valjda nije želja... Osim ako nisu neshvatljivi mazohisti!?

        • Miraš says:

          Izrael najčešće priča o opasnosti "arapsko more", ali koliko je Izrael islamofobičan tj. islamomrzački. To što je Izrael sada blizak sa S.Arabijom i još nekim arapskim državama nije znak prijateljstva nego samo nastoje da centar sukoba na Bliskom istoku prenesu sa Jerusalima na Rijad. Ma koliko da su Izraelci moćni računajući i sav njihov uticaj u vodećim svetskim centrima oni ipak vode duboko nakaradnu politiku. Ako dodje do rasplamsavanja opšteg muslimanskog sukoba, a ka tome se očigledno ide, šta će ostati od tog Izraela koji je po teritoriji mala država i veoma je blizu poprišta takvih sukoba. Politika mržnje ma koliko da izgleda moćna u suštini uvek je veoma glupa i štetna politika. U to su nas uverili razni ratovi u samoj Evropi; dosta ih je bilo pa bi veliki posao bio i sve ih nabrojati ali svi su imali katastrofalne posledice. Po svoj prilici ovo ljuto i moćno biberče Izrael na kraju će sagoreti u svojoj mržnji.

    • goran says:

      Kina i Rusija nikada nece ratovati zbog Irana, oni su sebicni kao i Ameri i Izraelci, svako gleda samo sebe.

    • Miraš says:

      Nakon 90-tih godina Rusija je na Bliskom istoku skoro potpuno izgubila uticaj. Sada se vraća i nastoji da ne izgubi ono malo uticaja koji joj je preostao od ranije, i nastoji još da poveća svoj uticaj medju državama koje su u velikim suprotstavljenostima. Rusija se vraća u veoma nezgodno vreme u veliku bliskoistočnu kuću u kojoj se skoro svi izmedju sebe tuku i još se sve odvija tako da je veoma moguće će ta tuča postane još veća. Sačuvala je jedino dobre odnose sa Sirijom, ali ima i svoje veze sa Izraelom što se već teško uklapa zbog svih ranijih i sadašnjih sukoba Izraela sa Sirijom. Izrael je sada u sunitskom bloku na Bliskom istoku koji i Rusiju itekako interesuje. Bliski istok je sada najnezgodnije podeljen izmedju juga i severa tojest izmedju vodećih sunitskih i šitskih država. Tamo se prvenstveno vode ratovi za teritorije i preovladjujući uticaj na celom Bliskom istoku, ali to dobija i sektaški verski karakter. Takав развој podela на Bliskoм Istokу sigurno ne odgovara Rusiji jer duž južnih granica Rusije nalaze se mahom sunitske zemlje, a takodje unutar Rusije preovladjuje sunitski islam. Jedini plus u tom smislu je popravljanje odnosa Rusija-Turska. Rusija jeste izuzetno jaka vojna sila. ali i pretežno je slovenska i hrišćanska država te joj ne odgovara da bude lider u sukobima sa državama koje pretenduju na liderstvo u sunitskom svetu i nikako joj ne odgovara da to preraste u opšti muslimanski sukob. U šta bi se onda pretvorila Azija i gde bi završio koncept evroazijskog povezivanja i sam ŠOS. Saudijska Arabija ima tek 30 miliona stanovnika, ali sa ogromnim bogatstvom sa kojim raspolaže pa još na njenoj teritoriji su dve vodeće svetinje Meka i Medina - ona pretenduje da postane lider sunitskog sveta. UZ Saudijsku Arabiju već duže vreme svrstavaju se Egipat, Jordan i zalivske države UAR, Kuvajt i Bahrein, a sа KSA постаla je veoma bliska Amerika pa se i Izrael svrstao uz тај južni blok. Izrael je nekad imao dobre odnose saradnje sa ovim istim Iranom na koga sada bljuje vatru. Nekadašnji SSSR je imao veoma dobre odnose sa Egiptom, Sirijom i Irakom, ali nakon dolaska egipatskog predsednika Anvara el Sadata Egipat je proterao sovjetske stručnjake i okreće se ka Americi. Anvar el Sadat godine 1978. potpisao je Egipatsko-izraelski mirovni sporazum i dobio je zato Nobela za mir, ali od tada Egipat ima drastičan pad popularnosti medju Arapima. Pre nekoliko decenija nosioci sukoba na Bliskom istoku bili su Каирo (Egipat) i Jerusalim (Izrael), a nakon američkog višedecenijskog preoblikovanja Bliskog istoka nosioci regionalnih sukoba su postali Rijad (S.Arabija) i Teheran (Iran). Da li će jednom doći vreme da na Bliskom Istoku nema sukoba ili bar da su značajno smanjeni- to je pravi cilj i izazov.

  2. smesni naslovi says:

    cilj buduceg rata je rusenje dzamije al-aksa da bi se zidao solomonov hram.sva ostala desavanja su velika predstava za svet

    • vindfaker says:

      vrlo moguce, ...onda smeta i Crkva Vaskrsenja...

  3. 3. Hram says:

    A gde će biti sedište svetske vlade. Cilj je izgraditi hram, pa se B. Istok slabi i prazni, kako bi se lakše skršio otpor. Srećom, jevreji će shvatiti ko sa njima manipuliše.

    • goran says:

      Sto nam ne rece ko manipulise Jevrejima, da ne zivimo u mraku? Istorija pokazuje da oni manipulisu, i to veoma uspesno, sa svim narodima sveta, praveci od njih budale. To se odnosi i na Ruse, sto nasi rusofili ne mogu da priznaju. Snovi su uvek sladji od realnosti.

      • Miraš says:

        Manipuliše se konstantno i sa običnim Jevrejima od strane sopstvene vladajuće elite. Takav sistem vladanja masom novih robova i to od strane domaće kvazi elite prenosi se na mnoge države ovog sveta. To je i kod nas aktuelno posebno u ovom vremnu uvoza demokratije. U samom Izraelu decenijama Jevreje drže u strahu od Palestinaca i od svih Arapa te su naprimer postigli da u Izraelu obavezna vojna služba za muškarce iznosi tri godine, ali i za žene i to u trajanju dve godine. Imaju masu vojnika-savremenih robova. Povremeno i sami Jevreji primećuju da su neki sukobi izmedju Jevreja i Palestinaca montirani od strane njihovih obaveštajnih službi...

      • Miraš says:

        Neće doći do promene politike Izraela bez obzira i na neke drugačije poglede iz tog Izraela, jer su već duboko uvučeni u mehanizam strahova i sukoba. Ali sve ukazuje da se po istom obrascu vlada mnogim državama ovog sveta. Moćna i to prodana domaća elita- mediji i propagandni rat- masa savremenih robova. Јозеф Гебелс, бивши Хитлеров фанатични министар пропаганде, да устане из гроба пукао би од лјубоморе кад би видео докле су стигли не само у Израелу него и у многим другим землјама, а користећи нјегово ученје. Тешка фарса је да потомци некадашнјих жртава нацизма владају сада уз помоћ своје гебелсовштине и имају свој суперфанатични нацизам.

  4. Roy says:

    Ma samo neka se tuku, sta fali malo da bude malo veci vatromet za kraj svega ovoga.

  5. Pera pekar says:

    Sestokraki će na kraju i izazvati sukob globalnih razmera.

  6. M says:

    Treći Sv.Rat najviše odgovara multinacionalnoj(uglavnom židovskoj)"eliti"jer će ga preživjeti u bunkerima,ali preživjeti će ga masovno i Židovi jer su rasijani po svim kontinentima i narodima,i tamo skriveni!A time će riješiti svoj veliki problem-prenaseljenost planete,t,.depopulaciju,pa će planet ostati samo njima!Zato oni,po meni,vode svijet u kontroliranu kataklizmu.Ali ako ne kontroliraju Rusiju i Kinu itd.,kataklizma bi mogla eskalirati u nekontroliranu i voditi sveopćoj propasti koju ne bi ni oni preživjeli(osim ako imaju baze na Mjesecu,Marsu itd.,a ni to me nebi začudilo)!Osobno mislim da iza Svjetskih događaja stoje Sile Multidimenzionalne,moćnije od židova,i da Židovi(njihova vrhuška)kontaktira neke od tih Sila(na ovaj ili onaj način)ali one niže,dok s onima Višima nemaju kontakt niti ga mogu ostvariti takvi kakvi jesu,i da je to osnovni problem čovječanstva,taj.nedostatak Kompetentnog Svećenstva,zapravo Kompetentnog Vrhovnog Svećenika koji bi taj kontakt ostvario-obnovio,tj.Hirama Abifa,Graditelja"Hrama"...srušite ovaj Hram i ja ću ga ponovo dići za tri dana!...Krist(Pomazanik Božji,Spasitelj)Isus!8

    • goran says:

      Solomonov pecat im omogucuje uposljavanje citavih legija demona koji ratuju za njih i sluze njihovim intreresima. Ali, to niko ne veruje, niti iko razume.

      • Strahinja says:

        Jos ce tvoji komentari poceti da mi se svidjaju... Ima tu necega... Mada...

  7. M says:

    ...za one involvirane,da ne lome mozak oko zadnjeg br.8,to je mobitel sam napisao,a ne ja.Da sam tu htio metnuti neki broj,onda bi tu metnuo...10!

  8. M says:

    ...odnosno 1,jer početak(alfa)postaje kraj(omega),i obratno!Alfa i Omega!

  9. M says:

    Da budem još precizniji...1=10 je Vlasnik Hrama(Krist),a Graditelj Hrama(Hiram Abif)je niži,ali on će doći prije,da ovom potonjem Put poravna(pripravi)!Židovska je to Nauka(Kabala),a ja nisam Židov,ja objašnjavam sam sebi,a oni čekaju Hirama Abifa da im objasni!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u