Govor’te usta da niste pusta!

Govor’te usta da niste pusta!

6 aprila 2014

TurlakovSlikaPiše: Slobodan Turlakov

Tako se kaže u narodu kad neko govori, svejedno šta, tek da su usta zaposlena, pa makar ona pričala i najveće gluposti.

Nesreća je u tome, što taj „neko“, u poslednje vreme, jeste neko i nešto, čak – zvanična lica, pa se ne zna, da li im to služi kao sredstavo za ubijanje dosade ili, pak, kao dodvoravanje Zapadu. Biće ovo drugo. Jer im je to glavni posao.

Međutim, ako se, prema narodu, oni i time ponašaju kao prema zbiru glupaka, morali bi da znaju da oni koji ih slušaju na strani, da nisu ni naivni, niti pak nevini, kad je reč o Srbiji, a pogotovu da nisu lišeni zdrave pameti. No, „ove“ to mnogo ne pogađa, glavno je da mogu da ih uvrste u svoje prijatelje, tj, u one koji ih podržavaju i održavaju, te nije čudo što Dačić konstatuje, da se o njima bolje priča na strani, no u samoj zemlji, pogotovu od Briselskog sporazuma, koji, inače, predstavlja glavni podupirač njihove vlasti.

Zato se i odlaže pitanje formiranja Vlade, jer se napolju traži modus kako bi dvojac Vučić – Dačić ostao u igri, bez obzira što su mnogi nezadovoljni, unutar SNS, u pogledu te „igre“, jer nisu se oni borili tokom izbora za tuđe fotelje, već za sopstvene. Ali, sila Boga ne moli, pa ni ovoga puta. Ide se čak dotle da se traži da se Srbija priključi EU u pogledu sankcija Rusiji, bez obzira na ogromnu štetu koju bi tim „sleđenjem“ Evrope doživela. Ali, koga to u Evropi interesuje.

Jer, bez tog „puta“ nema ulaska u Evropu!

Iako smo mnogo puta ukazivali na očigledne gluposti u postupcima i govoru tzv. državnog vrha, ipak ne možemo da verujemo da ni oni koji se tim bave, nisu toliko lišeni zdravog razuma, da ne vide i ne shvataju kuda idu, kuda ih evropski ultimatumi vode i guraju.

Jedno vreme su se zanosili parolom: i Kosovo i Evropa, a sad: i Rusija i Evropa, ali kao što ni prva parola nije prošla, neće ni ova, i to je glavni razlog, što i kraj potpuno čiste izborne situacije, Vučić izbegava formiranje Vlade, iako obećava neke datume, koji ako se i ostvare ne rešavaju glavni problem – evropski, a otvara unutrašnji, čije je posledice teško sagledati.

Srbijom se ne bavi samo Evropa, već i region, ponajpre Crna Gora, već i zbog sopstvenog stava prema Rusiji, od koje je živela ne samo tokom celog 19.veka, već i za vreme Milovog režima, koji sad vidi svoj spas u uguravanju u NATO, koji mu treba najviše, da ne kažemo, jedino, na unutrašnjem planu. Tako Lukšić, potpredsednik crnogorske Vlade, na sarajevskoj TV, komentariše nedavnu Dačićevu izjavu, po kojoj je „Republiku Srpsku stvorio optuženik Haškog tribunala“. Ovakvu gadost treba reći, čak i kad ona potiče od onog koji je – stvorio Briselski sporazum.

Ali, kad se zna, a to i on zna, da je taj „haški zatvorenik“, stvorio upravo njega, tog podmuklog karijeristu, što je, u stvari, najveći Miloševićev promašaj, spremni smo da pomislimo da je ovakav Dačić, takoreći, Miloševićeva osveta Srbiji, što ga je, na sam Vidovdan, predala Hagu.

No, nezavisno od Dačićevog „stvaranja“, Dačićevo povezivanje Miloševića i Republike Srpske, mnogostruko govori, a pre svega se uklapa u mnoge zapadne priče o Republici Srpskoj, koje je izlažu mnogim opasnostima, što, nema sunje, Dačićevim promaknućima odgovara. Šta više, taj titularni premijer „zaboravlja“, da je Milošević stvorio Republiku Srpsku nekoliko godina pre no što je odveden u Hag, još dok je za Zapad važio kao zvanični garant Dejtona, i kad je Dačić „udarao temena“ Miloševiću, dižući ga u nebesa

Lukšić, u zaključku svog komentara tvrdi da je „Dačiću važnije da obnovi mandat. nego da dobije Nobelovu nagradu“! čime je pokazao, da nije slučajno komentarisao Dačićevu izjavu.

Nema sumnje da bi Dačić, kao tzv. socijalista, želeo i jedno i drugo, hvaleći se preko „Glasa Amerike“, kako je „ponosan na rezultate koji su ostvareni u državnoj politici u proteklih godinu i po dana, kojima je Srbija učvrstila svoju međunarodnu poziciju!“ Dakle, pod njim kao premijerom, svejedno što je PPV i njemu diktirao šta ima da radi. Znaju to i Amerikanci, ali im godi da imaju kao svog čoveka, jednog takvog, makar, i titularnog premijera

Naravno, Dačić prelazi preko tog „detalja“, pa nastavlja: „Nivo međusobnog poverenja (sa SAD) je naročito podignut u poslednjih godinu i po dana“ (tj, od kad sam ja premijer!) „Hejg, Hilari, Bajden bili su, kada sam sa njima razgovarao, impresionirani time šta je Srbija, ne samo na rečima, nego i na delu postigla, i na otvorenju pregovora sa EU i sa Prištinom!“

Koristeći „Glas Amerike“ da obavesti Srbiju kako on lično stoji u Americi i na Zapadu, Dačić je na najdirektniji način ukazao i PPV-eu na tu činjenicu, kojom mu je skrenuo pažnju da on, Dačić, ima da ostane u Vladi, i to ne kao šef nekog beznačajnog, levog ministarstva.

Šta će i kome će Uskrs doneti ukrašeno jaje, to će se tek videti, tek spektakularnih iznenađenja neće biti. Svi su oni pod istim kišobranom!

Ovih dana je predsednik Nikolić boravio u zvaničnoj poseti Austriji, gde je upotrebio svoja usta na jedan dosta alarmantan, gotovo ponižavajući način. Pa tako kaže „Austrija je bila Srbiji uzor u stvaranju moderne države“. Koje? I kad to? Kad nam je kroz ceo 19. vek i prve dve decenije 20. veka bila krvni neprijatelj, sa željpm da nas zbriše sa lica zemlje.

Da bi ova izjava bila neodrživija, on je potkrepljuje rečima: „Istorija nas je mnogo čemu naučila, uključujući i to da ni jedan narod ne treba da se stidi onoga, što je neko učinio u njegovo ime“! Sam Bog zna šta je ovim hteo da kaže, ali blizu je pameti, da on ovim kao da želi da kaže da Austrija ne treba da se stidi tolikih zločina koje nam je počinila, jer su to učinili pojedinci u ime njenog naroda, iako je sav narod išao oduševljeno protiv nas, predvođen tim pojedincima.

Idući dalje nekim nerazumnim putevima, on kaže: „Ratovi (?) su odneli 1/3 našeg stanovništva, izmenili su našu genetsku strukturu, a nismo dobili ono što nam je pripadalo , iako smo bili na strani pobednika. Zato za nas nema ratovanja!“

Prosto fantazija! Sve je pomešao! I rat protiv Austrije u odbrani zemlje, u kom smo izgubili trećinu našeg srpskog (!) aktivnog stanovništva, i da smo bili na strani pobednika, dakle protiv Austrije, i da nismo, s obzirom na tolike žrtve, dobili adekvatnu naknadu; te, prema tome i zato, za nas više nema ratovanja!

Aman Predsedniče, ove tvrdnje ne dolikuju ni malim maturantma!

Da bi se ovi i ovakvi promašaji dovršili, sledi njegovo obaveštenje austrijskim domaćinima, da je u Srbiji „planirano da se organizuje zajednička svečanost (??!!) povodom 100 godišnjice Prvog svetskog rata, na koju bi bio pozvan i predsednik Austrije, Fišer, što bi bio konačni znak da „taj rat u našim glavama ne postoji“

Drugim rečima, predsednik Nikolić, ima nameru da ukine istoriju, u čijim to glavama? Hoće li time nestati i onih 8.000 umki na tamošnjem italijanskom groblju, u kojima počivaju srpski internirci i zarobljenici? koje je zvanično posetio!? A šta će biti sa onom trećinom Srba i Srpkinja izginulim od Austrije, čije su humke posejane širom Balkanskog poluostrva, hoće li i one nestati? Hoće li se spaliti toliki memoari, toliki zapisi, tolika svedočanstva, toliki arhivi. (U Sarajevu su već počeli!)

Prosto, užas!

No, to nije sve

Jer, on kaže: „Srbija u sukobu velikih sila u istoriji, posle Drugog svetskog rata, nije bila ni na jednoj strani, nije mogao da je prisvoji ni istočni, ni zapadni blok, bila je uvek svoja i tako će raditi i dalje“.

Koja je to Srbija, aman predsedniče?! Zar u Titovoj Jugoslaviji? Ko je uopšte njemu smeo da pomene Srbiju, čak i u unutrašnjim problemima, a kamoli na međunarodnom planu! Ovo je, zbilja, isuviše!

„Srbija će vrlo teško da preživi bez članstva u EU i bez prijateljstva sa Ruskom federacijom“, misleći, valjda, na aktuelnu krizu oko Ukrajine.

Pa, u tom kontekstu, „novoj Vladi će posavetovati da sačeka da se veliki pomire“.

Još jedna fantazija!

Za našeg Predsednika je „Očigledno postalo jasno da je Srbija most između Istoka i Zapada. Zato je potrebna neutralna pozicija Srbije na sve što se dešava, jer neko mora da povezuje Istok i Zapad“. (Pozajmio od demisioniranog Koštunice!)

Nije to prvi put da se naš predsednik razbacuje Srbijom. Učinio je to kad je u Turskoj rekao: „Srbija je Kosovskom bitkom omogućila Turskoj vojni prodor u Evropu, a sad će biti most njenom ekonomskom prodoru“!!!!!

Šta radi onaj njegov Đurić kao zvanični savetnik za inostrane poslove, to se nas ne tiče, ali se čudimo prof. dr Antiću, kako on ovaj blamaž doživljava i preživljava.

Naravno, i treći član tzv. državnog vrha, ima usta koja preko svake mere upotrebljava. Pogotovu za obećanja boljeg života, tj.za teške reforme.

Jedna od poslednjih takvih „upotreba“ zbila se 31. marta putem RTS-a:

„Bolji život (počeće) na polovini mandata, kada će drastično biti smanjena nezaposlenost . Dajem garanciju! “

Javiše se mnogi komenatatori da ga podsete, da je već dve godine prošlo u prethodnim mandatu, sa istim obećanjima, i – ništa!

Bilo pa prošlo.

„Važno je da su građani razumeli u koliko se teškoj situaciji nalazimo.“ Pa su, zato i glasali u ogromnom broju za SNS, kao nikada u parlamentarnoj istoriji poslednjih godina, i dali mu priliku da nastavi da reformiše Srbiju i da od nje stvara uređenu, modernu, sigurnu državu, u kojoj će se vrednovati rad, znanje i poštenje.“

A rezultati u upotrebi tog „trojstva“?

„Radiće se na privlačenju investicija od prijatelja sa svih meridijana“

Nikako da pomene privlačenje dijaspore, koja je čak osnovala i privredno Udruženje u Beogradu, za pomoć matici… ali šta vredi, kad oni dobijaju gore uslove nego stranci, kako je obavestio predsednika Nikolića, naš cenjeni graditelj Ćurčić, širom Rusije!

Da ostanemo sa PPV-om.

„U Srbiji se više neće tolerisati tajkunsko-kriminalno-politički sistem koji je vladao godinama, koji guši i razara ekonomiju“, što znači da se poslednje dve godine, od kako je PPV na vlasti, da se i tad tolerisao taj i takav „sistem“, uprkos tolikim obećanjima, da neće biti – nedodirljivih!

Trebalo bi PPV obavestiti da ih ima, još kako i koliko. Nije li on sam toliko puta prethodnu vladu Tadić – Dinkić – Dačić, optuživao za neviđenu pljačku Srbije, pa je po padu Tadića, formirao Vladu sa onima koji su iz oportunizma vlasti, prelazili preko postojanja tajkuna, i u Vladi i oko nje! Ali, nikom nije ni dlaka na glavi falila, uprkos upropašćivanju tolikih javnih preduzeća od strane njihovih partijskih kadrova, i svi oni i danas, posle dve godine Vučićeve vladavine, rade svoj uhodani posao. Jedini tajkun kojim se kitio tokom te vlade, bio je Miroslav Mišković, kad on ovih dana objavljuje da je započeo gradnju nove, druge, velike hladnjače na plantaži jabuka u Čelarevu, u koju će do avgusta ov. g. uložiti 50 miliona evra, koja će zapošljavati 200 stalnih i 1 000 sezonskih radnika! Aferim!

To je ono što je već toliko puta pisao Miša Đurković, omogućite sposobnim domaćim kapitalistima da ulažu u proizvodnju! Ne hvalite se njihovim onemogućavanjem, utoliko pre što se glavni, politički tajkuni, niti hapse, niti onemogućavaju, već zidaju tržne centre usred Beograda!

A ako je reč o hapšenjima, počnite od vrha, onako kako je Mile Isakov, bivši ambasador Srbije u Izraelu, prijavio: da su predsednik države Tadić i ministar finansija Dinkić, ojadili državnu kasu sa 20 miliona evra prilikom kupovine famoznog izraelskog satelita, koji nikad nije ni stigao u Srbiju! Koliko je već meseci prošlo od te prijave, i ništa! Ali to „ništa“ pada, u prvom redu, na glavu PPV-a, koje mu oduzima pravo da bilo šta obećava.

Budućnost je, kako reče Flober, naša grozna sadašnjost!

I čemu onda takva i tolika obmana: „Naš posao je da zemlju vodimo ozbiljno, odgovorno, državnički. To neće biti lako i svi neće biti zadovljoni!“

Iz prethodnog se vidi da neozbiljnost cveta, da odgovornosti nema, a po najmanje državnička sposobnost. Jednostavno rečeno, tek da se nešto kaže, svejedno koji put.

I dok se on tako, u vetar, kao i obično, zalaže, za bolju Srbiju – kroz dve godine, Dačić sa Kacinom, ga opominju, tražeći da Srbija što pre dobije snažnu i operativnu Vladu! Pri čemu su zaključili da je Srbija „postigla značajne rezultate u briselskom dijalogu. Važnu za stabilan i trajan mir čitavog regiona“., što, dabome, opet ističe u prvi plan Dačićev doprinos koji Zapad na prvom mestu ceni i vrednuje, pa samim tim i njegovo pravo da ostane u Vladi, kao njegov i njihov garant.

Drugim rečima, Dačić i Vučić, po potrebi Zapada, rokiraju svoje funkcije, čime su rezultati izbora, na visokom, evropskom i američkom, nivou, anulirani! Vučić je ispao naivan jer je očito zaobiđen na efikasan način, kako je to Americi potrebno.

Kad je, pak, reč o tim rezultatima, predsednik Vojvođanske Skupštine i Saveza Vojvođanskih Mađara, Ištvan Pastor, dosta ultimativno je izrazio svoje interesovanje za pet ministarstava (!), jer je SNS, pre izbora, obećao SVM da će biti deo parlamentarne većine; pa, dakle i da učestvuju u izvršnoj vlasti, na nivou državnih sekretara. „Ne želimo da se sramotimo učinkom tih ljudi. Kandidovaćemo za ta mesta vrlo stručne ljude, privržene svojoj struci i zemlji, koji mogu da pomognu da se stvari pomeraju unapred“.

Lepo i dosta razložno izneseno, utoliko pre i više, što ni jedna naša stranka, na čelu sa SNS, ne može da kandiduje ljude „privržene struci“, već samo i jedino – stranci, što se i traži i nagrađuje.

Koliko uvaženje Pastor ima u Mađarskoj, videlo se i po tome što je na nedavnom vladinom mitingu u Budimpešti, pored predsednika vlade Orbana, govorio i sam Pastor, pozivajući Mađare van matice da glasaju za Orbana, čime mu se revanširao jer je ovaj na nedavnim izborima u Srbiji pozivao Mađare da glasaju za SVM!

Mogućnost da govori na Trgu heroja u Pešti, Pastor je doživeo kao priznanje Mađarskoj zajednici u Vojvodini, koja je „poslednjih godina pokazala životnu energiju, koja uliva nadu u budućnost!“

Bravisimo! Budućnost?! – pravim rečima rečeno, tražiće teritorijalnu autonomiju Mađara u Bačkoj!

Ovih dana, kao hrvatski svedok protiv Srbije na haškom Međunarodnom sudu, Sonja Biserko ozvaničila je, takoreći, na najvišem nivou svoje srbomrzačko dugogodišnje delovanje, pa je, kao o takvoj, bilo i podosta komentara, ali ni jedan zvanični, kako se moglo očekivati jer se radilo o jednoj notornoj laži – o agresiji Srbije na Hrvatsku – koja je morala biti raskrinkana i raskomadana na froncle. No, navikli smo da zvanična Srbija i ne postoji, a ako i postoji ona nije tako odlučno na strani sopstvenog naroda, kako to čini hrvatska vlada, sve u nadi da će se tako omileti Evropi. Prosto, nitkovi!

Bilo je dosta privatnih komenatara na sajtovima, koji su tražili da se nađe način kako bi se ta Sonja proterala iz zemlje u kojoj živi, a koju tako javno mrzi i napada, želeći joj time da napakosti na najcrnji način.

Da bismo koliko toliko dopunili ono što se sve pričalo o suludom delovanju te gospođe protiv zemlje u kojoj živi, da kažemo ono što nije rečeno, da je ona već godinama viši saradnik Instituta za mir SAD-a u Vašingtonu, u kom se ona bavi ruženjem srpskog naroda u vidu zanata, što potvrđuje i žalbeno pismo predsednika vašingtonskog ogranka Kongresa srpskog ujedinjenja, predsedniku rečenog američkog instituta od 16.aprila 2001..

„G. Ričard H. Solomon, predsednik Instituta za mir SAD

Vašington [ST1]
16.april 2001.god.

Poštovani gospodine Solonom,

U poslednje vreme, u nekoliko javnih nastupa, gospođa Sonja Biserko, viši saradnik (Vašeg) Instituta za mir SAD – a, izrekla je veliki broj kleveta i teških optužbi na račun srpskog naroda, Pravoslavne crkve…. veliki broj neosnovanih i netačnih tvrdnji koje se tiču raspada Jugoslavije i ratnih zločina, na koje mi ne smatramo da treba da odgovorimo. Njena duboko usađena mržnja prema Srbima i svemu što je na bilo koji način vezano za Srbiju (što verovatno vuče korene iz njene komunističke prošlosti), očigledna je i vidljiva iz njenih izjava u kojima Srbe poredi sa nacistima i poziva na „denacifikaciju“ Srba.

I dok je preobraćanje gospođe Biserko – koje ide od komunizma i rada u komunističkoj vladi Jugoslavije, preko 20 godina, do uloge borca za ljudska prava – njena lična stvar, veoma je mučno slušati njene javne izlive mržnje i netrpeljivosti pod plaštom „Instituta za mir“. Mi smatramo da Institut za mir jedna uvažena organizacija, čija profesionalna reputacija ne bi trebalo da bude ukaljana javnim nastupima i neodgovornim izjavama višeg saradnika gospođe Biserko.

Iskreno,

Miroslava Jovanović
Predsednik vašingtonskog ogranka
Kongresa srpskog ujedinjenja

(Kopija: g. Milan St. Protić, ambasador (SR) Jugoslavije u SAD –u)“

Ovim je sve rečeno, ne samo o Sonji Biserko, već i Milanu St.Protiću ondašnjem ambasadoru u Vašigtonu, čije je ponašanje, odn. ćutanje, u dlaku isto kao i današnjih zvaničnih lica u Srbiji. Sramota, neviđena!

Čitajući pomenute privatne komentare po raznim sajtovima, u kojima se traži proterivanje Sonje Biserko iz Srbije kao ozloglašenog dugogodišnjeg srbomomsrca, pitamo se da li postoji zakonski način da se proteraju svi oni narodni poslanici prošlog saziva Narodne Skupštine, koji su glasali, zajedno sa Dačićem, Palmom, celom Cvetkovićevom Vladom, za Tadićevu Rezoluciju, kojom se srpski narod proglašava za zločince, kom proglašenju će se priključiti i novi predsednik države, izjavljujući da je spreman da kleči pred žrtvama srpskih zločina, što će posle njega, o užasu tih zločina njegovih sunarodnika, ponoviti i PPV, kome je na poslednjim izborima srpski narod ukazao toliko poverenje.

Gadno!

P.S.

Ovih dana protutnjale su Srbijom reči predsednika Putina, koji je, kako se navodi, tražio od PPV-a u Moskvi, da se u novoj Vladi nađu i predstavnici SPS (t) –a , na čelu sa Dačićem.

Ne verujemo da se bilo ko usuđuje da se tako olako igra rečima uvaženog predsednika Putina, ali ako su te reči istinite, onda je on morao imati za njih, veoma jak razlog, koji do nas, iskreno rečeno, ne dopire.

Možda je to naša greška, mada ne bismo bili ponosni ako bi se pokazalo da – nije.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *